Предсједник Удружења књижара Србије Дејан Папић оцијенио је данас да је српски језик вишеструко угрожен, а да значајно мјесто у његовом очувању има и издаваштво. Он је поводом Свјетског дана књиге – 23. априла, који ће београдски издавачи и књижари обиљежити низом пригодних манифестација, рекао да издаваштво није само комерцијална дјелатност, већ има просвјетитељски и културолошки значај. “Управо стога велики број издавача подржао је акцију `Негујмо српски језик`, а она ће бити проширена и на видним местима у београдским књижарама биће постављени препознатљиви плакати који прате ову некомерцијалну и веома успешну кампању”, рекао је он. Секретар за културу града Београда Владан Вукосављевић рекао је да људи укључени у кампању “Негујмо

Проусташки инциденти у Хрватској не престају, а судећи према протеклом викенду, они чак добијају на замаху. Не само што званични Загреб реагује невољно и немушто, већ се и Брисел не оглашава, нити јавно показује интересовање за профашистичке поруке које долазе из најмлађе чланице ЕУ. Преко викенда је спомен-гробље жртвама фашизма Дотршчина у Загребу, где су усташе убиле више од 7.000 људи, освануло с усташким знаком и кукастим крстом и паролом “За дом спремни” Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић, који и сам слови за историчара који релативизује злочиначки карактер НДХ, није коментарисао поменути инцидент, али одбацује оптужбе да хрватска влада подстиче ревитализацију усташтва. Хасанбеговића управо демантује председник Сабора Жељко Рајнер, који

Они су били и већинска војска у Лаудоновој регименти која је освојила Београд од Турака у последњем рату између два царства Зрењанин – Време Хабзбуршке и Аустроугарске монархије свакако спада и у српску историју, али онај део који је био скрајнут у нашој новијој историографији. Околности се ипак мењају и све се више схвата да је реч и о положају знатног дела Срба, а томе важан допринос даје и Историјски архив Зрењанин. Поред изузетно успеле изложбе „Торонталска жупанија и њено наслеђе” прошле године, ова установа је недавно промовисала и књигу „Лаудонова регимента”. Аутор изложбе и писац дела је млади историчар Филип Крчмар. Ернест Гидеон фон Лаудон рођен је 1717. у