ЗАГРЕБ – Лектира за шести разред ученика у Хрватској садржи промовисање усташтва и реченице попут „ми смо спремни, поглавниче“, пише портал „Индеx“. “Сва је треперила од унутрашњег узбуђења кад је чула како Бобо или Јуре виче: Ми смо спремни, Поглавниче“, наводи се књизи коју хрватски шестаци морају обавезно да прочитају. Како наводе, то је реченица из кратког романа књижевника Стјепана Томаша под називом “Мој тата спава с анђелима – Мали ратни дневник” који је на попису обавезне литературе за шести разред уз “Приче из давнине” Иване Брлић Мажуранић и дјела Аугуста Шеное. У “Малом ратном дневнику”, усташтво је приказано не само као нешто потпуно уобичајено и прихватљиво, него и као

Одржана поетска смотра за најмлађе у манастирском комплексу Лешок код Тетова. Ђаци бранили право на очување матерњег језика стиховима о пролећу СКОПЉЕ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ ДВОДНЕВНА дечја песничка смотра “Пишемо и стварамо на српском језику”, у организацији Удружењa Срба и Македонаца КУД “Бранко Чајка” из Тетова, окупила је протеклог викенда у манастирском комплексу Св. Атанасиј, у селу Лешок, тридесетак школараца из Македоније.  У условима снажне асимилације српског народа у овој земљи, где је редовно образовање деце на српском и поред законских могућности, практично сведено на симболику, (укупно око 190 основаца у само три школе), манифестација у Духовно-културном центру “Кирил Пејчиновић”, одраз је настојања српске заједнице да очува матерњи језик.

„Док је над целом земљом магла и снег, довољно је да кажем себи:„ Сад је у Дубровнику Сунце, па да осетим како ме издалека греје.”, описивао је Црњански Дубровник. Те ријечи одзвањале су у нашим мислима док смо корачали градом на обали мора – у коме су у посљедњим деценијама наш народ и црква били на великим искушењима – били смо у Дубровнику. Шетали смо поплочаним Страдуном слушајући како се мјешају звуци таласа мора са звонима цркве Светог Благовјештења, српског православног храма. Неописива енергија дочекала нас је чим смо дошли испред ове светиње. „Податак који имамо је да у Дубровнику има близу двије хиљаде православних Срба. Као што знамо, на

Вук Ст. Караџић објављивао је своје књиге педесет година, а нама је требало исто толико година да објавимо његова сабрана дела, истакао је Миро Вуксановић на обележавању Дана Библиотеке САНУ Српска академија наука и уметности, до децембра, обележава 175. годишњицу оснивања. Да подсетимо, 1841. Стерија и Атанасије Николић предложили су да се оснује Српска наука академија, а основано је Друштво српске словесности. Наредног пролећа, указом кнеза Михаила именовани су први редовни чланови. Са оснивачима, било их је укупно осам. Устав је кнез прогласио 8. маја 1842. Затим је Димитрије Тирол, један од осморице из првог састава Друштва српске словесности, даровао лепу збирку књига. Зато Библиотека САНУ обележава 8. мај као

Оно што Турцима није успело 1389, да допру до Беча, па онда наставе даље, успело је после равно 627 година, не, истина, насиљем, него да Европи гласно и дрско каже – ЈОК ОНО што Турцима није успело 1389, да допру до Беча, па онда наставе даље, успело је после равно 627 година, не, истина, насиљем, него да Европи гласно и дрско каже – ЈОК! Захваљујући, вратимо се начас прошлости, српским оклопницима и копљаницима под командом часног кнеза Лазара и Косовски бој, ширење некадашње империје на запад било је заустављено. Од тренутка кад су звона на чувеној париској цркви Нотр Дам прогласила Србе као победнике, до дан-данас историја није верификовала ко

Републичка организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила сматра шовинистичком изјаву потпредсједника Српске Рамиза Салкића да је “неморално да начелник општине Сребреница буде Србин”. – Згрожени смо таквим шовинизмом, тим прије, што је заједнички кандидат српских странака за начелника општине Сребреница Младен Грујичић син погинулог борца, млад и образован човијек који није оптерећен национализмом и који поштује све жртве рата – рекао је Митровић, и додао, да је таква изјава неприхватљива. Он је подсјетио да се Грујичић вратио у Сребреницу, обновио порушену имовину, засновао породицу и опредијелио се да тамо живи, без обзира на политичке, безбједносне и друге прилике. Потпредсједник Републике Српске Рамиз Салкић изјавио је јуче за БХРТ

Загребачки глумац Рене Биторајац (44) рекао је да му није жао што је објавио песму „Ми, Хрвати“. Наиме, он је на музику „Тхе соунд оф силенце“ Сајмона и Гарфанкла отпевао стихове о Хрватима који чекају туристе да им узму евриће, да су папе већи од папе и пуни мржње према сваком ко исто не мисли. – Песма је сатирична и аутоиронична – тврди Биторајац. – Ко је схватио – схватио је, ко није, и неће. Очигледно сам дотакао срж и дирнуо у осиње гнездо. Није вођена никаквим идеолошким предзнаком. Идеологија је тежа телесна повреда духа, али једни су се мало више препознали него други. Растужује ме ово на један хрватски