Потомци јунака Невесињске пушке чувају сећање на великане устанка против Турака. Праунука хајдучког вође Пере Тунгуза, Наташа Глигорић, истражује како су се њени преци настанили на Врачару НЕВЕСИЊСКА улица у Београду, у близини Храма Светог Саве, носи име по херцеговачком граду, али много више по херојима једног устанка који смо готово заборавили. Невесињска пушка била је симбол отпора народа против Турака, а генерације старијих суграђана одрасле су уз култни истоимени филм, који је пунио домаће биоскопе. Срећом, за „Београдске приче“ говори наследница једног од бесмртних хероја устанка из 1875. године, који је жестоко уздрмао турску царевину, пробудио жеђ за слободом, и трасирао пут ка коначном ослобођењу од власти Отоманске империје.

Нови скандал у Казнено-поправно заводу “Зеница”. Затвореник Роберт Јусић тврди да је у зеничком затвору изложен малтретирању само зато што је Србин, да су покушали да га убију ЗЕНИЦА – Нови скандал у Казнено-поправно заводу “Зеница”. Затвореник Роберт Јусић тврди да је у зеничком затвору изложен малтретирању само зато што је Србин, да су покушали да га убију, па чак и осунете. Јусић, иначе затвореник из Србије, који служи казну од две године и месец дана због отмице и наношења тешких повреда, наводи да су његови проблеми почели првог дана кад је смештен у ову установу. – Првих дана су ме више пута тукли и рекетирали, тако да сам морао

Посмртни остаци кнеза Александра Карађорђевића у среду из Париза допремљени у Србију. Ковчег донесен у Цркву Светог Ђорђа на Опленцу, у чијој ће порти племић у петак бити сахрањен КНЕЗУ Александру Карађорђевићу, најстаријем сину кнеза Павла, испуниће се заветна жеља да почива у вољеној Шумадији. У Тополи, у порти Цркве Светог Ђорђа, где је пре осам година себи и својој супрузи наменио вечно боравиште. Ту, где почивају и његови славни преци. Посмртни остаци кнеза Александра Карађорђевића допремљени су у среду у Србију из Париза, где је провео последње године живота. Ковчег је накратко заустављен на аеродрому “Никола Тесла”, потом је погребним возилом испраћен према Тополи. На последње путовање од аеродрома

Турска Влада позвала је данас Њемачку да не класификује кампању коју је Отоманско царство водило за депортацију и убиства Јермена као геноцид. Упозорење Анкаре објављено је нешто мање од мјесец дана прије него што ће Бундестаг водити дискусију о овој теми. Њемачка Влада гласаће 2. јуна да ли ће званично осудити расељавање и убиство Јермена као “геноцид”. Јерменија и још 20 земаља сматрају да су почињена убиства геноцид, што Турска оспорава. Према претпоставкама историчара, између 800.000 до 1,5 милиона хрићшанске мањине убијено је током масакра 1915. године. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: ГАУК ОСУДИО ГЕНОЦИД НАД ЈЕРМЕНИМА ВЛАДА ЋЕ ПОДРЖАТИ ТЕРМИН – ГЕНОЦИД НАД ЈЕРМЕНИМА Џејмс Ридел:

Касно, наравно под принудом, хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, јавно је, неки дан, осудила све присутније величање усташтва и профашистичких идеја у “њеној лијепој” КАСНО, наравно под принудом, хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, јавно је, неки дан, осудила све присутније величање усташтва и профашистичких идеја у “њеној лијепој”. Да је то учинила 14. фебруара 2015, приликом полагања заклетве поводом устоличења на трон своје земље, можда би и имало неку моралну и политичку тежину, али није. Уместо тога она је пред свим окупљеним и камерама искрено заплакала када је рекла како “дугује велику захвалу бранитељима и посебно Фрањи Туђману, утемељитељу хрватске државе”. Оном истом који је, уз свесрдну помоћ запада, смислио

Бискуп упоредио Бањалуку и Блајбург и тиме увредио не само становнике главног града Српске, Поткозарја и целе РС, већ и мученике који су пострадали на бројним стартиштима у Другом светском рату, истакао Додик. БАЊАЛУКА – Председник РС Милорад Додик је у оштром тону поручио данас бањалучком бискупу Фрањи Комарици да је поређењем Бањалуке и Блајбурга увредио не само становнике главног града Српске, Поткозарја и целе РС, већ и мученике који су пострадали на бројним стартиштима у Другом светском рату. „До сада вам се нисам обраћао на овакав начин, иако је повода за то било више. Сматрао сам да је у држави порушеног поверења понекад добро и прећутати неке ствари зарад

Новинар Славиша Сабљић сматра да су сви могли рећи да је “Блајбург исти Бањалука”, осим бањалучког бискупа Фрање Комарице, који је рођен недалеко Дракулића, мјеста у којем су његови преци, на најмонструознији начин побили више од 2.000 православаца. Сабљић је у отвореном писму Комарици навео да за 41 годину, колико се бави новинарством, није чуо толико срамну изјаву, и то из уста човјека који би требало, барем због завјета који је дао Богу, да шири љубав и помирење међу људима. Он је истакао да се бавио злочинима и ратном прошлошћу сва три несрећна народа, али да ништа стравичније није прочитао од погрома у Дракулићу, у фебруару 1942. године. “Како господине

Јосип Броз Тито и даље је “јачи” од првог потпредсједника Владе Хрватске и лидера владајућег ХДЗ-а Томислава Карамарка, који не успијева да укине Брозово име са улица и тргова већине хрватских градова. Карамарко стално позива на лустрацију и инсистира на томе да Јосип Броз Тито не смије имати своје улице и тргове, а то је поновио и ове године на комеморацији у Блајбургу. Међутим, за тако нешто нема воље чак ни у општинама и градским скупштинама у којима ХДЗ има већину. У Великој Горици, Карловцу и Запрешићу, које воде ХДЗ-ови градоначелници, и даље постоје тргови и улице назване по Јосипу Брозу Титу. Градоначелник Запрешића Жељко Турк признаје да не могу