ЉУБАН КАРАН Ако би коначно дефинисали разлоге конфузне хрватске политике према Србији, они су етнички и територијални Међудржавни односи Србије и Хрватске у протекле две и по деценије били су онакви како је то тренутно одговарало Хрватској. Све време били су оптерећени перфидним притисцима на српску мањину, које Србија не може да третира као унутрашњу ствар Хрватске. У том периоду у превртљивој политици Хрватске може се уочити једна законитост – повремено заоштрава односе до ескалације, након чега редовно следе помирљиви тонови и прича о добросуседским односима. И тако укруг. Тако више ни један хрватски потез, добар или лош, није изненађење. Такву политику применили су и приликом блокаде отварања поглавља 23

– Ништа, ваљда, није парадоксалније него да Срби једни друге „убеђују“ зашто треба свој јзик писати својим писмом – Нико у свету, осим српских лингвиста, не нормира свој језик на два писма – Нико у свету, осим Срба, не дели свој народ по писму – Нико, осим српских лингвиста (па ни они који користе лингвистички исти језик – Хрвати) нема појмове „ примарно писмо“, „секундарно писмо“, „богатство двоазбучја“, а опет су Срби међу сиромашним народима у свету – Нико се, осим Срба, не оптерећује тим парадоксима и зато нико, осим Срба, нема недоумицу којим писмом да пише свој језик  Парадокс је позната стилска фигура у изражавању, која се користи за

Предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је да је могуће ревидирање тужбе БиХ против Србије у случају нових доказа, али да таквих доказа сада нема. “Нећу одустати од права да тражим правду пред судовима, и домаћим и иностраним. Легитимацију да се тужба поново покрене је у рукама Софтића, нашег агента пред Хагом”, рекао је Изетбеговић гостујући на регионалној телевизији Н1. Према његовим ријечима, Софић ће имати подршку да тражи аргумент, или неки нови доказ с којим може покренути процес, а да ли ће га наћи остаје да се види. На томе, како је рекао, ради интензивно и систематски читав тим људи. “Сада тог доказа нема, ако га буде – може

Понекад је и генијални Тесла морао бити веома збуњен. Поготово, молбама или захтевима који су му стизали од родбине. Његов зет, парох у Петрову Селу, у Лици, Јово Трбојевић, моли шурака да се постара да у Америци нађе посао за једног личког кломфера: “Син Јове Тркуље јоног кланфара штоно у Госпићу код Дмитра Јовића во времја оно био: момак од 18 година јаки и здрав, изучио В разред грађанске школе, потпуно вјешт кламфарији и зидарији (не клесарији) желио би тамо у Америку ићи и штогођ си заслужити, а по прилици за увјек тамо остати. Буди добар, те нам јави, има ли иоле изгледа да би тамо иђе икакова посла наћи

Хашко тужилаштво подигло је оптужницу против првог председника РС др Радована Караџића 1995. године, а од следеће године до 2008. постао је неухватљив за бројне полиције, тајне службе, ловце на уцењене главе… У ексклузивном интервјуу за “Вести”, првом иступу у медијима пошто је првостепено пресуђен на 40 година затвора, Караџић открива да је, кад је схватио да је изигран споразум који је имао са Ричардом Холбруком, био спреман да се преда Хашком трибуналу, али да је НАТО тада одлучио да га ликвидира као “непожељног сведока”. Инсистирате на договору који сте имали са Холбруком. Како је могуће да тај “папир” не постоји? – Већ и врапци знају да је постојао споразум,