Др Зоран Миливојевић* Aналитичке и медијске реакције на резолуцију немачког Бундестага којом се осуђује геноцид Турске над Јерменима 1915. у највећој мери су концентрисане на немачко-турске билатералне односе и могуће понашање турског председника Ердогана у контексту избегличке кризе и даљих односа Турске и ЕУ. Међутим, резолуција има далеко шире политичко значење. Водећа немачка странка ЦДУ овом резолуцијом, као њен предлагач, потврдила је доследност политичког става и стратешког опредељења у важном питању за положај земље и њену даљу политику. То је учинила у деликатним политичким условима: индиректним резервама неких политичких структура и извршне власти, уз одсустvo на гласању шефа странке и канцеларке Меркел, вицеканцелара Габријела и министра иностраних послова Штајнмајера; уз

Од нашег сталног дописника Бањалука – Може ли порука реиса Исламске заједнице у БиХ Хусеина Кавазовића да се „право помирење може постићи само признањем гено­ цида у Сребреници” зауставити отпочети процес мирења између два међусобно највише упућена народа на Балкану? „Геноцид у Сребреници се мора признати, греши свако ко мисли да се истинско и право помирење може постићи без тога, то би била илузија”, рекао је реис за телевизију Н1. Српска јавност још је у шоку након серије увредљивих изјава реиса Кавазовића. Међутим, уместо понизног извињења након првобитних увреда са говорнице у Швајцарској, кад је вређао Србе, називајући их Власима, и помињао крв и ратне опције –уследили су ставови које

Но, Тесла се ни ту – после обелодањивања истраживања и експериментисања с бродом којим се управља са растојања, бежичним путем – не зауставља. С пролећа 1899. године прихватио је предлог Леонарда Кертиса, члана електричарског друштва из Колорадо Спрингса, да на његовом земљишту сагради лабораторију. У овом подухвату пружио му је новчану помоћ Џон Џекоб Астор, власник њујоршког хотела Валдорф-Асторија, у којем је иначе Тесла становао, да би лабораторију опремио неопходним инструментима. Нимало није сумњао у могућност реализације  Из Теслине књиге “Дневник истраживања – Колорадо Спрингс 1899-1900.” стручњацима није било тешко да одгонетну који су могли бити научни разлози да ту сагради своју велику лабораторију и да приступи својим грандиозним експериментима. Ипак,

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је неприхватљивом изјаву хрватског министра културе Златка Хасанбеговића о броју жртава концентрационог логора Јасеновац, истичући да је то још један доказ да се Хасанбеговић није одрекао усташке идеологије. “Ово је још један у низу доказа да се Хасанбеговић није одрекао усташке идеологије, иако с времена на вријеме, под притиском међународне и дијела домаће јавности, даје неувјерљиве изјаве којима, тобоже, осуђује усташки режим и његове злочине”, саопштио је Линта. Он је подсјетио да Хасанбеговић није никада рекао да је направио грешку када се као студент историје фотографисао са усташком капом и писао текстове у листу “Независна Држава Хрватска” /НДХ/ у којима усташе сматра

Суд БиХ потврдио је пресуду Хусеину Билалу Боснићу који је првостепеном пресудом осуђен на седам година затвора, због подстицања и врбовања на терористичке активности, те организирања терористичке групе. Као припадник селефијске заједнице Хусеин Боснић је у претходне двије године пропагирао и ширио радикализам како у БиХ тако и региону, али и јавно подстрекивао на прикључење терористичким организацијама. Окупљао је сљедбенике у неколико градова на подручју БиХ, прије свега у заједницима у Великој Кладуши и у Горњој Маочи, а своје поруке објаваљивао је и упућивао путем друштвених мрежа. Директна посљедица оваквог дјеловања је смрт најмање шесторице младића из БиХ на сиријском ратишту, а који су погинули као припадници Исламске државе. На

Градске власти Сплита уклониле су штанд на коме су се у центру тог града протеклих дана могли купити сувенири са ознакама квинслишке и злочиначке фашистичке Независне Државе Хрватске, пријенели су хрватски медији након што су се на друштвеним мрежама појавиле фотографије. Међу сувенирима су се, како се наводи, могли купити грб с првим бијелим пољем и натписом “За дом спремни” и сличне ствари из периода фашистичке НДХ. Хрватски портал Индекс је навео да су се сувенири продавали у центру Сплита, у Мармонтовој улици и да су их бројни туристи могли купити. “Шизофрен и болестан однос појединаца према властитој историји посебно долази до изражаја у Сплиту, граду који је усташки лидер