arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Тимотије прича о премлаћивању у заробљеништву у Трнову

У наставку суђења за злочине почињене над српским заробљеницима и цивилима у Трнову свједок Тужилаштва БиХ Саво Тимотије причао је о малтретирању које је доживио за вријеме заробљеништва у Трнову, гдје је видио и оптуженог Едхема Годињака. Тимотије, који је одустао од мјера заштите које му је раније додијелио Суд БиХ, рекао је да је 1992. године радио у кухињи Војске Републике Српске у Трнову, те да је у јулу исте године морао замијенити колегу на рампи у близини мјеста Широкаји. Он је казао да се упутио према Рогоју у опшини Трново након што је примијетио да већ дуго нема никога ту на рампи, гдје су га заробили припадници такозване

Суђење Насеру Орићу Фото: Screenshot/YouTube

Вјештак потвдио вишеструке преломе костију код Слободана Илића

Судски вјештак медицинске струке Рифат Кешетовић данас је у Суду БиХ потврдио да је током судско-медицинске обраде посмртних остатака Слободана Илића, убијеног у селу Залазје 1992. године, пронашао вишеструке преломе лобање, серијски прелом ребара, као и прелом десне бутне кости. Кешетовић је на суђењу ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу за злочине над српским заробљеницима на подручју Сребренице 1992. године, изјавио да је у извјештају након обраде Илићевих посмртних остатака навео да је узрок његове смрти вјероватно траума главе. Он је данас објаснио да је због недостатка ткива тешко одредити када су настале одређене повреде. “Ради се о скелетизованим остацима, а

Служењем парастоса и полагањем вијенаца код спомен обиљежја у добојском насељу Вила данас су обиљежене 24 године од петровданске битке за одбрану града

Обиљежене 24 године од Петровданске битке

Служењем парастоса и полагањем вијенаца код спомен-обиљежја у добојском насељу Вила данас су обиљежене 24 године од петровданске битке за одбрану града. Петровданска битка вођена је 12. јула 1992. године на подручју од приградског насеља Вила до Путниковог брда. Tадашњи командант батаљона Добојске бригаде Димшо Живановић рекао је да су на Петрово 1992. године у подне јаке непријатељске снаге напале Добој из пет праваца у пет таласа, с циљем да га окруже и заузму. Он је подсјетио да је Добој бранио један ојачани батаљон, док су га напале три непријатељске бригаде и два одреда. Живановић каже да су се најтеже борбе водиле од 13.00 до 14.00 часова када је непријатељ,

Историчари Радмила Радић и Милан Кољанин: Степинац никада није доводио у питање лојалност усташама и НДХ

Радмила Радић из Института за новију историју Србије и Милан Кољанин из Института за савремену историју, оценили су гостујући у Новом дану телевизије Н1, да би католичко-правословна комисија која ће у Ватикану расправљати о кардиналу Алојзију Степинцу, требало да допринесе дијалогу и рашчишћавању тамних страна историје. Алојзије Степинац, загребачки надбискуп и кардинал, без дилеме једна је од нај контраверзнијих личности југословенске историје. За једне је злочинац и колаборациониста ушташког режима, за друге је неко ко је поставио темеље Хрватске државе и неко ко је одиграо значајну улогу у заштити Срба и Јевреја од злочина. Католичка црква га је 1998. године прогласила блажеником. И када је деловало 2014. да ће постати

Поточари Фото: Фронтал

Поточарски игроказ или зашто нема заједничке БиХ

Уколико грађане Ефбиха занима зашто грађани Српске не желе да живе са њима у истој држави, нити ће их се, сем силом, на то моћи натјерати – слободно нека пребаце данас канал на БХТ или ФТВ. Србима је за вријеме „братства и јединства“ брањено да говоре о геноциду који су заслужни грађани Независне Државе Хрватске извршили над њима у Другом свјетском рату. И то мислимо озбиљно забрањено! Дакле, допадало се затвора, остајало се без положаја, посла, па и главе; ако сте покушали да приповједате својим потомцима о томе какво су истребљење сљедбеници Анте Павелића и Алојзија Степинца учинили српском народу. Међу њима, не заборавимо, и истакнуто мјесто које је заузимало

Алозије Степинац - духовни вођа антисрпства youtube.com/Tuturutu

“Степинац је главни камен спотицања СПЦ и католика”

Хрватски кардинал Алојзије Степинац био је тема за расправе Београда и Загреба, а сада стиже и на дневни ред у Риму. У италијанској престоници ће у уторак и среду бити одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије на којем ће се расправљати о начину и дужини рада Комисије која би, како је раније договорено у Ватикану, требало да изађе са мишљењем о кардиналу Алојзију Степинцу и његовој улози током Другог светског рата. Од тог мишљења, наиме, зависи да ли ће Степинац, кога Срби сматрају злочинцем, а који је већ проглашен блаженим, бити и канонизован. Иако нема званичне потврде одржавања овог састанка, хрватски и српски медији пишу да ће он бити одржан 12.

Спомен обиљежје у сребреничком селу Залазје Фото: СРНА

Данас парастос настрадалим Србима на Залазју

Данас ће бити обиљежене 24 годинe од страдања 69 српских цивила и војника на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазје, Сасе и братуначиким Биљача и Загони. Осим 69 погинулих, тог трагичног Петровдана нестала су 22 Србина, од којих се 10 још воде као нестали, а њих седам је заробљено живих и још нису пронађени. Од 22 нестала, 10 је случајно ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су послије више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док је двоје ексхумирано, идентификовано и сахрањено раније. Након свете литургије у цркви Покрова пресвете Богородице у Сребреници, чланови породица

Зоран Шапоњић

И Залазје и Загони вапе за истином…

Дан данас, као да је јуче било, сећам се реченице коју је у Поточарима, 11. јула 2005. изговорио Педи Ешдаун, тадашњи високи представник у Босни и Херцеговини. Сећам се зато што ме је заболела до самих костију. До сржи… „Злочин почињен у Сребреници, почињен је име Србије“, изговорио је тог дана лицемерни Енглез, праћен повицима одобравања више десетина хиљада окупљених у Поточарима. „Зло још спава у овим брдима“, изговорио је тог дана у Поточарима други дипломата, гледајући преко наочара и папира са написаном говором, овамо, преко Дрине, ка Србији. Чекао сам следећег дана, на Петровдан, 2005. године, Педија Ешдауна на гробљу у Залазју да дође и каже окупљеним Србима, у

Усташки симболи: Комеморација у Блајбургу

„Упркос десничарима, антифашисти у Србу на ‘Дан устанка’”

Загреб – Припадници маргиналне екстремно десне правашке странке поставили су шатор поред споменика антифашистичком устанку у Србу, мјесту у Лици. Тамо до краја мјесеца планирају држати предавања о рату у Хрватској. Антифашисти желе тамо да обележе 27.јул, који се под Југославијом славио као дан устанка, и обратити ће се државном врху са захтевом да им се то омогући, навео је Радио Слободна Европа (РСЕ). Антифашисти ће писмено затражити од државних власти да им се омогући да 27. јула код споменика недалеко од Срба, гђе је сада десетак припадника маргиналне екстремно десне правашке странке поставило шатор, одрже манифестацију као и сваке године до сада. Под Југославијом тај датум славио се као

Прјекција филма о страдању ливањских Срба 1941. године

У новосадској галерији Зрно одржана прјекција филма о страдању ливањских Срба 1941. године

Као што је било најављено, у Клубу и галерији „Зрно“ у Новом Саду,у организацији Подружнице Нови Сад нашег удружења, у сарадњи са Клубом и галеријом „Зрно“ и уз подршку Завичајног удружења Ливњана и Граховљана, као увертира у обиљежавање 75-тогодишњице од страдања нашег народа у Ливну и околини почетком Другог свјетског рата, уприличена је пројекција документарног филма о тим страдањима, а у форми свједочанстава жртава и описа пута који је прошао господин Будо Симоновић при прикупљању података за књигу „Огњена Марија ливањска“. Затим је, по плану, покренута дискусија на тему неопходности гајења културе памћења. Клуб је са око 45 душа био попуњен до свог капацитета за овакве прилике. Скуп је на

Суђење Орићу Фото: РТРС

Данас наставак суђења Насеру Орићу

У Суду БиХ данас би требало бити настављено суђење ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу за злочине над српским заробљеницима на подручју Сребренице 1992. године. Претходно рочиште, 28. јуна, прекинуто је због, како је образложио предсједавајући Судског вијећа Шабан Максумић, неприкладног понашања свједока Тужилаштва БиХ Ибрана Мустафића, односно ради заштити дигнитета суда. На самом почетку суђења одбрана оптуженог Орића информисала је Суд да посједује документацију из које се види да је Мустафић стоодстотни инвалид са дијагнозом “трајно поремећене личности”, те је на тај начин настојала да оспори кредибилитет свједока. Приликом давања личних података, Мустафић је рекао да је способан за суђење

Cedomir_Antic_1.jpg

Чедомир Антић: Како би данас изгледао Балкан да није било Сребренице

У ексклузивном фељтону “Алтернативна историја Србије” који је објављивао Недељник, двојица најпопуларнијих српских историчара, др Чедомир Антић и др Предраг Марковић, између осталог замишљали су како би данас изгледао Балкан да није било великог злочина у Сребреници, највећег злодела у југословенским грађанским ратовима. Да ли би данас све било другачије да је Сребреница постала симбол људскости, а не свирепости српске војске. У ексклузивном фељтону „Алтернативна историја Србије“ који је објављивао Недељник, двојица најпопуларнијих српских историчара, др Чедомир Антић и др Предраг Марковић, између осталог замишљали су како би данас изгледао Балкан да није било великог злочина у Сребреници, највећег злодела у југословенским грађанским ратовима. Да ли би данас све било

Андреј Фајгељ

Андреј Фајгељ: Расизам за српске жртве

Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути? Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути? Шта би рекао Видоје Лазић, разапет на крст, шта би рекла Димитрић Милева, исечена на комаде, шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу? Шта би рекао једанаестогодишњи Слободан Стојановић, зверски мучен и убијен када је отрчао иза непријатељских линија да спасе љубимца: “Тата, остао ми Леси на ланцу”? Од маја 1992. до фебруара 1993, српско становништво на подручју општине Сребреница дословно је десетковано. Од 9.390 Срба остало их је 860, од

Београђанима на возило урезали усташке симболе

Ријека: Београђанима на возило урезали усташке симболе

Ријека: На Фејсбуку је објављена фотографија на којој се види како је београдски аутомобил у Ријеци изгребан и на њему су угравирани усташки симболи. Како преноси регионална ТВ Н1, један Ријечанин обавијестио је “јавност” какву су “дивну добродошлицу” добили његови пријатељи из Београда, и то у хрватском граду који важи за најнапреднији и најтолерантнији. “‘Диван’ град који тече. Па доста више Хрвата, Срба, Босанаца и Јапанаца, доста је да глумимо љубавнике, скривамо пријатеље и ауте”, поручио је Ријечанин путем Фејсбука. Његови пријатељи дијеле његово разочарање, премда сви не криве град, већ чињеницу да шовиниста има свуда. Ријека је, са изузетком група које су на националистичкој и шовинистичкој основи нападале бившег

Породице на обележавању Дана несталих у Београду

Хрвати траже гробове у Славонији и Барањи

Захтеви комшија око несталих у преговарачком поглављу 23 Србије са ЕУ. Одаловић: Претражујемо архиве, информације делимо са Загребом Са листе захтева на којима Хрватска инсистира током преговора у оквиру поглавља 23, о правосуђу и владавини права, код питања несталих веома брзо могло би да дође до значајног напретка. Како сазнају “Новости”, Београд и Загреб максимално су интензивирали сарадњу пошто су српски премијер Александар Вучић и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић потписали Декларацију о унапређењу односа, а комисије за нестале две земље практично су у непрекидном контакту. Како за “Новости” каже председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић, један од најкрупнијих хрватских захтева је да се провере информације које

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.