arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Блајбург

ЕУ треба да зна да усташтво није билатерални проблем

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је да ЕУ која поручује да се неће мијешати у билатералне односе Србије и Хрватске треба да зна да усташтво које је тамо кулминирало није само билатерални проблем и да Београд очекује одговор Брисела на писмо премијера Србије Александра Вучића, који је указао на величину тог проблема. Он је нагласио да ће се “Олуја” у Хрватској сутра славити уз пјесме Томпсона, а суштина његове умјетности је да пјева о људима који су заклали на хиљаде Срба. “Сутра ће се у Книну чути `за дом спремни` и како је `сјајна ствар што је протерано 250.000 Срба`. То је део званичне

После „Олује” скућили се на бусијским лединама

У насељу између Батајнице и Угриноваца живи око 5.000 људи избеглих из Далмације, Крајине, Славоније, Босне… – Сутра увече у Бусијама биће обележен Дан сећања на страдале и прогнане из Хрватске, а мештани очекују долазак премијера Мирис свежег асфалта лебди у ваздуху. На сваких педесетак метара путари крпе рупе и уређују улице. Припремају се Бусије, једно од највећих избегличких насеља на Балкану, за Дан сећања на страдале и прогнане у акцији „Олуја”. Ову ледину „уклештену” између Батајнице и Угриноваца пре двадесетак година населили су људи из Далмације, Славоније, Крајине… они који су у последњем моменту спасли главу пред налетом хрватске армаде. Ту су се скућили, основали породице, запослили, пронашли нови

Прислуживањем свијећа у порти храма Христа Спаситеља вечерас је у Бањалуци почело обиљежавање 21 године од погрома Срба из Републике Српске Крајине у војно полицијској акцији Хрватске "Олуја"

Почело обиљежавање двадесет и једне године од погрома Срба

Прислуживањем свијећа у порти Храма Христа Спаситеља синоћ је у Бањалуци почело обиљежавање 21 године од погрома Срба из Републике Српске Крајине у хрватској војно полицијској акцији “Олуја”. Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је новинарима да је симболика овог догађаја у томе да се свим погинулим Крајишницима, са опојаним и неопојаним костима, у овом храму прислуже свијеће. “Ми не можемо да дођемо на гробове, за многе не знамо гдје су покопани, због чега смо одлучили да прислужимо свијеће у порти Храма Христа Спаситеља у Бањалуци јер је овдје некада био Храм Свете Тројице којег су усташе порушиле у Другом свјетском рату”, истакао је Штрбац. Он је навео да

Позив на обиљежавање Дана сјећања на страдале и прогнане Србе – 5. август

Савез Срба из региона и Коалиција удружења избјеглица позивају прогнане Србе и све друге заинтересоване грађане да својим присуством допринесу обиљежавању Дана сјећања на страдале и прогнане Србе у петак 5. августа 2016. године. Програмом је предвиђено  служење парастоса у цркви Светог Марка на Ташмајдану и полагање вијенаца у Ташмајданском парку од 11:00 до 12:00 часова. Затим слиједи шетња учесника парастоса посвећена страдалим Србима (Црква Св. Марка – Народна скупштина – хотел Москва – Бранков мост – Сава центар) од  12:00 до 13:00 часова. Меморијална академија ће се одржати  у великој дворани Сава Центра под називом “И СРБИ СУ ЖРТВЕ” од 14:00 до 15:30 часова. Извор: Информативна служба Савеза Срба из

Биљaни Дoњи

Биљaнски пoврaтaк у срeдњи виjeк

Нoвoсти у сeлу Биљaни Дoњи, кoje je приje 50 гoдинa билo знaтнo нaпрeдниje нeгo у oвoм стoљeћу: Приje рaтa живoт je биo тeк нoрмaлaн. Глeдajући из дaнaшњe пeрспeктивe, билo je тo нeвиђeнo блaгoстaњe. Дaнaс, кaдa дoђу у Биљaнe, Брaнкo и Сeкa Цупaћ нeмajу хлaдњaк нa oвим врућинaмa нити рaдиo приjeмник. Нe знajу штo сe дoгaђa у Бeнкoвцу, a кaмoли у свиjeту. Kaд сe сeкa 1973. удaлa у oву кућу, имaли су мaшину зa прaњe вeшa и струjу Десeтaк килoмeтaрa зaпaднo oд Бeнкoвцa, у Рaвним Koтaримa, у сeлу Биљaни Дoњи, пeдeсeтaк мjeштaнa, углaвнoм врeмeшних пoврaтникa, дoслoвнo сe бoри зa oпстaнaк. Свaкoднeвнo, кaдa пoђу нa пoчинaк, пoстaвљajу сeби истo питaњe: Дa ли

Морполача

Вeтeрaни прeкинули скуп у Moрпoлaчи

Извикуjући нaциoнaлистичкe пaрoлe и вриjeђajући учeсникe скупa, групa oд двjeстoтињaк вeтeрaнa oмeлa je 1. aвгустa нaвeчeр нaрoднo-црквeни збoр мjeштaнa Moрпoлaчe у oпштини Стaнкoвци, у Зaдaрскoj жупaниjи. Oкo 300 мjeштaнa и људи пoриjeклoм из oвoг крaja уз дoзвoлу пoлициje oкупилo сe близу крстa кojи je пoстaвљeн нa мjeсту гдje плaнирajу сaгрaдити цркву, a збoр je и биo прeдвиђeн зa прикупљaњe дoнaциja и прилoгa зa грaдњу. У нeкo дoбa пojaвили сe вeтeрaни нoсeћи хрвaтскe зaстaвe и бeнгaлкe, кojи су извикивaли пaрoлe и вриjeђaли oкупљeнe, a пjeвaчици кoja je нaступaлa oтeли су и микрoфoн. Пo искaзимa мjeштaнa, нaвoднo су трaжили jeднoг пjeвaчa из Србиje кojи ниje ни трeбao нaступити. Нaкoн штo су сe

За борце СС Ханџар дивизије неће бити ревизије Фото Бундес

Убице без надокнаде

Агенција за реституцију тражиће измене Закона о рехабилитацији. Прави се база података са око 30.000 бораца СС трупа и Вермахта Око 30.000 имена припадника СС трупа и Вермахта наћи ће се у електронској бази података коју ће до краја недеље завршити Агенција за реституцију, открива за “Новости” Страхиња Секулић, директор Агенције. У питању су људи чије породице, без обзира не евентуалне судске рехабилитације, неће моћи да добију имовину у поступку реституције, нити она може да им буде надокнађена. Агенција ће такође тражити измене Закона о рехабилитацији, тако да никако не могу да буду рехабилитовани директни починиоци ратних злочина. Електронска база ће се, каже Секулић, накнадно пунити осталим именима које је

Међународни дан сјећања на ромске жртве Другог свјетског рата

С порукама да су Роми саставни дио хрватске историје, да обогаћују њену мултикултуралност и да треба радити на њиховој квалитетнијој интеграцији у хрватско друштво, на ромском гробљу Уштица поред Јасеновца у уторак је комеморацијом обиљежен Међународни дана сјећања на све ромске жртве геноцида током Другог свјетског рата. “Треба остати упамћено да је од 1941. до 1945. на овом простору убијено 16.173 Рома. Само на овом мјесту страдало је 5.608 дјеце и 4.887 жена припадница ромског народа. Радило се о правом геноциду с циљем истребљења ромског народа са ових простора”, рекао је  саборски заступник Рома Вељко Кајтази додајући како је број жртава и знатно већи. Затражио је да се истина о страдању Рома упише у школске уџбенике као

Нацистичке Вафен СС дивизије

Нацисти из СС дивизије и даље слободно живе у Британији

Ветерани злогласне нацистичке Вафен СС дивизије 70 година после краја Другог светског рата слободно живи у Британији Ветерани злогласне нацистичке Вафен СС дивизије 70 година после краја Другог светског рата слободно живи у Британији. Најмање 25 етничких Украјинаца који су били у саставу СС дивизије из Галиције (регион у данашњој Украјини),иако су од стране Совјетског савеза били оптужени за ратне злочине, од краја рата слободно живи и ради у Уједињеном краљевству. Чак 8.000 чланова СС дивизије добило је дозволу Форин офиса за усељење у Британију после завршетка рата. Њих 25 који су и даље живи, станује у различитим крајевима Енглеске и Шкотске. Двојица прежевелих, Мирон Табора (90) и Остап Кикавец

Српске избеглице протеране из Хрватске у војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)

У Београду у четвртак Дан сјећања на страдале Србе

У четвртак, 4. августа, навршава се 21. година од хрватске војне акције “Олуја”, током које је погинуло и нестало готово 2.000 Срба, а протјерано, најмање, 250.000 становника Републике Српске Крајине /РСК/.  У Србији ће ова годишњица бити обиљежена Даном сјећања на страдање и прогон Срба, односно централном манифестацијом у насељу Бусије, на периферији Београда, у којем живе крајишки Срби избјегли пред хрватском војском. У четвртак, 4. августа, код Цркве Светих Кирила и Методија у Бусијама окупиће се цијели државни и црквени врх Србије, на челу са премијером Александром Вучићем и патријархом Иринејем, као и Републике Српске, на челу са предсједником Милорадом Додиком. Предвиђено је да програм почне у 20.00 часова,

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата

Обиљежен Дан страдања цивила у Другом свјетском рату

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата. Вијенце су положили представници општине Нови Град, општинског СУБНОР-а, општинске Борачке организације и потомака страдалих. Предсједник Комисије за његовање традиција ослободилачких ратова Александар Јанковић рекао је да су у овом засеоку на Илиндан 1941. године у крвавом усташком пиру страдали цивили – жене, дјеца и старци. Јанковић је навео да је спомен-обиљежје подигнуто 2006. године, а табла са именима жртава постављена 2012. године. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Tодић подсјетио је да је село Водичево у Другом свјетском рату изгубило половину становништва. Предсједник

О судбини чланова Савеза сокола у логору Јасеновац

У Јасеновцу је у међуратном периоду основано Соколско друштво Јасеновац. Године 1934. старешина је био др. Спасоје Мадираца, заменик Никола Миладиновић, тајник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благајник Милан Старчевић. Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илија Ђилас, Милан Павлица, Терезија Ивчић и Војислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњајић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Кајзер, Милан Миљеновић и Војин Согонић. (1) Соколска друштва и чете оснивана су и по околини Јасеновца. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило је 1930. Први децембар, Дан

Владимир Роловић

Бранислава Роловић: Нисмо нимало изненађени – то је дјело фашизма

Бранислава Роловић, чији је супруг Владимир као југословенски амбасадор убијен у терористичком нападу у Шведској 1971. године, изјавила је да није нимало изненађена вијешћу да је у Хрватској подигнут споменик његовом убици Мири Баришићу и нагласила да је тај споменик наставак свега што се дешава у Хрватској и цијелом свијету. “Антифашизам је темељ ЕУ. Сви европски званичници осуђују фашизам. То су дивне речи, али дела фашизма можемо да видимо и у комшилуку и свуда у свету. Зато и јесам уплашена, бринем шта све може да се догоди и чиме се све ово може завршити”, рекла је Роловићева за “Вечерње новости”.  Она је нагласила да је убиство њеног супруга прије свега

Некажњено убијање Срба: Бранимир Главаш Фото: Реутерс

Отворен лов на Србе у Хрватској

Србија је упутила још две протестне ноте Хрватској – због укидања пресуде Бранимиру Главашу и подизања споменика усташком терористи Миру Баришићу, убици југословенског амбасадора Владимира Роловића. У ноти због Главаша, осуђеног за злочине над Србима у Осијеку, истиче се да хрватско правосуђе шаље поруку да је дозвољен и некажњен злочин над Србима, чиме је, уз говор мржње, отворен лов на Србе у Хрватској. Отправник послова Хрватске у Београду Стјепан Глас одбио је да прими ноте, али их је Министарство доставило редовним путем, чиме је формално уручење извршено. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић констатовао је након изјаве хрватског колеге Мире Ковача да српске власти треба да престану са пропагандом која подсећа

Миле Бјелајац

Хрватска живи по правилима НДХ

Историчар Миле Бјелајац о рехабилитацији Степинца, оживљавању усташтва, мржњи према Србима, Главашу, Јасеновцу, “Олуји”… Начином на који реагује на актуелне догађаје, почевши од рехабилитације Алојзија Степинца, преко догађаја у Србу, где је држава толерисала дивљање проусташких и профашистичких екстремиста, Хрватска показује да је спремна да изврши ревизију историјске слике НДХ. Питам се да ли ћемо доживети да се обори “комунистички процес” и Љуби Милошу, некадашњем управнику логора Јасеновац, који се после бекства вратио у Хрватску 1947. Тада је ухапшен и осуђен 1948. на смрт, као и Ерих Лисак пре тога, коме је сада уз Степинчев процес, такође, оборена пресуда. Историчар Миле Бјелајац овако, у интервјуу за “Новости”, коментарише бурне догађаје

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.