Beograd – Evo ima već više od sedamdeset godina kako se završio Drugi svetski rat, a naš Parlament, Parlament Srbije, nije se izjasnio o ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a ko je pozvaniji da to učini od njega ? Ovih dana, uostalom kao i svih ovih proteklih godina, samo različitog intenziteta, u Hrvatskoj besni antisrpska histerija i otvoreno se veliča ustaštvo i NDH-a, čime se direktno negiraju stravični zločini počinjeni nad Srbima, koji imaju sva obeležja genocida. Srbi su u toj monstrum državi proterivani, nasilno prevođeni na katoličku veru i ubijani u jamama i koncentracionim logorima. Prema istorijskim dokumentima Nezavisna Država Hrvatska je bila klasična genocidna tvorevina. Upravo zato što se

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu bi uskoro trebalo da objelodani optužnice za zločine počinjene nad srpskim civilima tokom hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” – tako bi najveće etničko čišćenje nakon Drugog svjetskog rata u kome je prognano oko 220.000, a ubijeno i nestalo oko 2.000 Srba dobilo i pravni epilog, pišu današnje “Večernje novosti”. Za sada se ne zna koliko će hrvatskih državljana biti obuhvaćeno optužnicama, ali postoji informacija da će daleko premašiti brojku od 50 predmeta, sa koliko se do sada licitiralo, navodi list. To bi, kako navodi beogradski list, mogla biti satisfakcija za žrtve i njihove porodice, iako se preživjeli i dvije decenije nakon monstruoznog zločina bore da

Da nije bilo dokumentarnog filma “15 minuta – masakr u Dvoru” autora Džordža Larsena i Kaspera Vedsmanda, koji je prikazan prošle godine na festivalu u Sarajevu i na Radio-televiziji Srbije, gotovo da se ne bi ni znalo za svirepi zločin u kome je u školi u Dvoru na Uni za vreme “Oluje” 8. avgusta 1995. godine likvidirano devet invalida i duševnih bolesnika koji su tu dospeli bežeći ispred Hrvatske vojske. U filmu je svedočila i Ljubica Janjanin iz Petrinje, koja danas živi u Zemunu. Ona je tada sa kćerkom tražila način da se što pre izmesti iz grada koji je neprestano bio izložen granatiranju i tako stigla do tamošnje bolnice

Nekadašnje kuće, koje su nakon i tokom “Oluje” spaljene, više se i ne vide. Trava i rastinje se pobrinulo da sakrije sramotu mržnje. Možda se jednog dana i vrate neki ljudi, zajedno s nama sednu na klupu, pod drvo… možda jednog dana. Ovih dana sigurno ne, sumirao je sav besmisao rata jedan građanin Hrvatske, čija će zemlja sutra proslaviti proterivanje više od 200.000 i stradanje gotovo 2.000 Srba. Čovek koji je jednim postom na Fajsbuku lupio šamar svima onima koji zagovaraju ratnohuškački ambijent i raspirivanje mržnje i digao na noge internet javnost Balkana zove se Igor Premužić. Osim oštrih reči i stavova koji osvešćuju, Premužić je postavio i nekoliko fotografija

Više od 4.000 strana bilo bi potrebno da se zapišu sva imena i prezimena ubijenih i proteranih Srba u “Oluji”. Neka u Hrvatskoj slave svoju jedinu pobedu u istoriji. Pobedu nad svojim građanima Adžić Petar iz Gornjeg Hrastovca, Andrić Mihajlo iz Drniša, Arnautović Mirko iz Dvora, Bajić Miloš iz Negoslavaca, Balać Nikola iz Bjelovara, Basara Stana iz Kestenovca, Bekić Miloš iz Vrginmosta, Birač Dragica iz Gline, Bobić Ljubica iz Katinovca, Bolta Dane iz Kijanja, Borak Marija iz Kistanja, Bubalo Danica iz Ličkog Petrovog Sela, Bursać Jovan iz Strmice, Cvjetković Nikola iz Glogova, Čučak Glišo iz Golubića, Ćelap Dušanka iz Male Vranovine, Damjanović Petar iz Srba, Despot Marija iz Ervenika, Dragičević

Govor premijera Vučića, u Busijama, u danu sećanja na stradanje i progon Srba: Tražimo da se zastide srpske krvi na svojim rukama. Njihov krst će uvek biti iskrivljen i kukast Hoću danas, na ovaj težak dan, dan suza i tišine, na dvadeset prvu godišnjicu vašeg pogroma, a naše tuge, da vam govorim o tri stvari. O krivici, stidu, i ponosu. I da vam kažem da prva nikako ne pripada vama, već raznim politikama, pogrešnim i lošim, koje su dozvolile nešto što se u vašem slučaju može slobodno nazvati konačnim rešenjem. Proterani ste, izbačeni sa svoje zemlje, zato što je neko pomislio da će biti veći, jači, bolji, i da će

Ni posle 21 godine od Oluje nisam uspela da dođem do posmrtnih ostataka svojih roditelja. Želim istinu, ne osvetu, kaže Nada Bodiroga Udruženje porodica nestalih i poginulih Srba „Suza” danas su, uoči godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije Oluja, izrazili nezadovoljstvo dinamikom identifikacije stradalih, kao i zabrinutost zbog toga što je Hrvatska taj proces blokirala i nema dobru volju da reši to bolno pitanje. Predsednica udruženja Dragana Đukić rekla je na konferenciji za novinare da porodice nestalih i ubijenih Srba, 21 godinu od Oluje, više ne mogu da prihvate nikakve izgovore i opravdanja i umorne su od čekanja. „Nezadovoljni smo dinamikom identifikacija. Mislili smo da ne može gore, a sada je taj proces