Мој отац ратовао је седам година, а ја четири. Мобилисан сам, као последња одбрана регрута 1915. године. Шеснаесте отац ми давао задушнице: мислио да сам умро у Албанији – тако му рекли. А ја сам за то сазнао у Солуну у једној француској болници, где сам носио млеко и лекове: нису мене тако младог хтели одмах да пусте на фронт. Ту сретнем неке моје сељаке из Печенога и кажу ми да ми је отац пустио браду и да ми је давао све редом за душу. Отац ми је био још пре рата у 11. пуку, па сам мислио да је још тамо. Пишем му једном, други пут, трећи пут –

Дан ослобођења Прокупља у Првом светском рату обележен је данас у центру града полагањем венаца на спомен обележје ослободиоцима Дан ослобођења Прокупља у Првом светском рату обележен је данас у центру града полагањем венаца на спомен обележје ослободиоцима. Венце су положили делегација француског града Епон, председник општине Прокупље Александар Симоновић и председник Савеза удружења Срба у Француској Ромео Милошевић. После полагања венаца, гостима из Француске приказано је идејно решење будућег спомен-парка у Прокупљу у коме ће бити споменик Гвозденом пуку српске војске “Књаз Михајло” и спомен рељеф са ликом команданта француске војске који је ослободио Прокупље, генерала Шарла Транијеа. Прокупачки гимназијалци и хор под руководством професора музике Тање Цветановић припремили

Да Стојан Стаменковић у младости није изучио за терзију, ко зна да ли би преживео четири логорашке године Да фрулаш Радован из села Мачкатице код Сурдулице није свирао фрулу на Кочићевим данима, 23. септембра, у Дољевцу крај Ниша, не бисмо чули ни причу о Стојану Стаменковићу. Привукао нас је Моцартовом „Малом ноћном музиком” и Бокеринијевим „Менуетом” које је врсно изводио на инструменту „као створеним за народна кола”. А кад је још рекао да је чест ходочасник места из Великог рата (управо се спремао у Добруџу где су гробови и споменици бораца Првог српског добровољачког пука), прича је могла да отпочне. – Прадеда Јован је учесник оба балканска рата, рањен је