На Вучијем долу, између Билеће и Никшића, данас је освештана спомен-црква Светог свештеномученика Атиногена и обиљежено 140 година од Вучедолске битке. Свечаности је присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Свету архијерејску литургију служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени епископ Атанасије, владика будимљанско-никшићки Јоаникије и владика диоклијски Кирило. У пригодној бесједи митрополит Амфилохије рекао је да је Вучији до мјесто сусрета са Божијом силом и свједочанство да Бог није у сили него у правди. “На овом мјесту побиједила је правда и истина Божија, побиједила је не само слобода која нас је родила, земна и тјелесна, него она вјечна слобода од смрти и ништавила”, рекао је

Светом архијерејском литургијом данас је у Вучијем долу почело обиљежавање 140 година од Вучедолске битке када су црногорски и херцеговачки устаници извојевали побједу над Османским царством. Свету архијерејску литургију у новосаграђеном храму служе митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика захумско херцеговачки и приморски Григорије, епископ диоклијски Кирило, умировљени епископ Атанасије и владика будимљанско-никшићи Јоаникије, уз саслужење свештенства и монаштва епархија. Предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствоваће данас у Вучијем долу освештању храма Светог свештеномученика Атиногена и обиљежавању 140 година од Вучедолске битке. Литургији присуствују велики број званица из Републике Српске, Црне Горе и других крајева. На приједлог Одбора за изградњу храма, Епархија будимљанско-никшићка уручиће медаљу Светог Георгија предсједнику Републике Српске Милораду Додику.

Хрватски министар науке и образовања Паво Баришић, критикован за плагирање и малверзације, усташког идеолога Јулија Маканца је назвао “хрватским мучеником”. Професор филозофије Јосип Таланга је то назвао “салонским усташтвом”. Баришићев чланак “Филозофија историје Јулија Маканца”, објављен је у часопису Прилози за истраживање хрватске филозофске баштине 1992, а у њему стоји да је усташки министар образовања у режиму Анте Павелића ‘трагични јунак и жртва’”, пише недељник Новости. Припадник Усташког покрета и доктор филозофије Јулије Маканец одиграо је истакнуту улогу већ у првим данима НДХ, да би 1942. постао директор духовног васитања Усташке младежи, а 1943. и министар народне просвете НДХ. Због тога је 1945. заједно с осталим ухваћеним усташким министрима био

Посланик “Живог зида” у Сабору Хрватске Иван Пернар рекао је да у Бриселу тренутно влада нервоза, јер постоје људи који су довели у питање фарсу и њихове бајке о бољем животу у ЕУ, тобожњем миру и стабилности које НАТО гарантује, а у суштини НАТО гарантује све супротно од онога за шта се декларативно залаже. “Уместо националне слободе и суверенитета земаља, он (НАТО) их крши и гази. Уместо за демократију, где народ влада избором својих представника, НАТО се залаже за обарање легитимних влада бомбардовањем. То је опасност за цели свет, као и Хитлерова Немачка”, истакао је Пернар. Он је рекао за “Спутњик” да се чини да, кад не би било Русије,

Директор Центра “Симон Визентал” из Јерусалима Ефраим Зуроф изјавио је да то што се нови хрватски министар образовања Паво Баришић дивио усташком режиму показује да Хрватска и даље има пуно проблема. “Ријешили сте се /Златка/ Хасанбеговића. Међутим, очигледно је да Хрватска и даље има пуно проблема”, рекао је Зуроф за хрватски портал “Индекс”. Он је истакао да се министар образовања, који је задужен да обликује знање, размишљање и етику будућих генерација, ни на који начин не смије повезивати са усташким режимом. У научном чланку објављеном 1992. године у часопису “Прилози за истраживање хрватске филозофске баштине”, Баришић је хвалио “дубину и љепоту мисли” усташког идеолога и министра образовања Независне Државе Хрватске

Средином децембра ће истећи рок за подношење захтева за рехабилитацију. С државом се нагодило 898 преживелих и наследника, а стотине су је тужиле Сви они који желе да рехабилитују своје најмилије страдале после Другог светског рата као жртве политичког терора имају још врло мало времена за то, јер средином децембра истиче законски рок од пет година за подношење захтева за рехабилитацију. Уколико суд донесе позитивну одлуку, рехабилитована особа или њени најближи сродници могу у року од месец и по од правоснажности пресуде да поднесу и захтев за рехабилитациону одштету надлежној комисији Министарства правде. Од почетка године, закључно са септембром, исплаћено је укупно 46.221.100 динара одштете за 235 подносилаца захтева. Од