Русија нам је поново испоставила листу тешких уцена, док нас је Европска унија по ко зна који пут обасула доброчинством, пријатељском пажњом и даровима Русија нам је поново испоставила листу тешких уцена, док нас је Европска унија по ко зна који пут обасула доброчинством, пријатељском пажњом и даровима. Тако би звучала вест у паралелном универзуму који већ годинама над Србијом надвијају евроопсенари убеђујући нас да је њихова илузија истина, а да је оно што видимо и осећамо – лаж. А о чему се ради? Данима већ се из “добро обавештених извора” протурају најаве да Сергеј Лавров долази у Београд са кофером пуним услова. Да је Путин љут као рис. Да

Сплит – Посланик хрватског Сабора Миро Буљ из странке Мост, чији је лидер Божо Петров председавајући Сабора, изјавио је у Сплиту приликом откривања споменика 72. батаљона Војне полиције да је „Хрватска настала на заједништву хрватских људи, синова усташа и партизана”. Буљ је то рекао коментаришући знак „За дом спремни”, уклесан на споменик Хрватским одбрамбеним снагама (ХОС) у Сплиту, преноси Хина. Посланик хрватског Сабора је рекао да је то била јединица која је „од Вуковара до Дубровника и других најистакнутијих места бранила Хрватску, као и да споменик треба подигнути где год је погинуо војник”. „72. батаљон војне полиције је легендарна јединица која је испуњавала све задатке. Нико не подржава злочине, међутим,

Поверљиви документ НАТО-а о сигурности на Балкану, у који је хрватски „Вечерњи лист“ ексклузивно имао увид, расправљен је и усвојен на састанку министара спољних послова овог месеца. Уз дозволу колега из „Вечерњег листа“, текст преносимо у целости: НАТО је спреман да оперативно интервенише на Балкану кад то буде потребно како би спречио међуетнички сукоб и промовисао сигурност и стабилност, пише у тајном документу НАТО-а о ситуацији на западном Балкану. Документ, у који је Вечерњи лист ексклузивно имао увид у Бриселу, расправљен је и усвојен на састанку министара спољних послова овог месеца, а у њему се детаљно описују две врсте претњи с којима су суочене државе у југоисточном хрватском суседству: дестабилишуће понашање Русије и растући екстремизам и радикализација као последица повратка страних бораца из Сирије и Ирака. Промовисање

Пише: Чедомир Антић Већина читалаца би се вероватно без много оклевања сагласила да питање односа Републике Србије са заграничним Српством не би требало да постане део новог државног устава. Једни ће говорити да се тиме обавеза државе само претвара у форму и омеђава, а други да је то неспојиво с нашом „европском перспективом“. Устав Србије у члану 13 нејасно каже: „Република Србија развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом.“ Ова сасвим неодређена реченица унета је више ради реда, како би се задовољила форма. Форма настала релативизацијом велике потребе која није само важна за оне који држе до националне слободе, народног суверенитета и историје, већ за

Кажу да ових година више него икада српска омладина напушта Србију и одлази ко зна где. У потпуности верујем у ову тврдњу, али не могу да верујем да нико ништа не ради како би приволео некога и да остане. У свему томе, највећу и најкомпликованију улогу играју мајке тих људи. Срећне што им деца одоше негде да живе нормалан живот, а уплакане јер тај живот неће делити са њима и што их тако срећне неће виђати сваког дана. Када неко од младих саопшти својима да иде „преко“ јер га тамо чека одличан посао, онда мајке лију сузе за које се не зна да ли су радоснице или оне друге. Унапред