Ако се говори о томе како је Србима неста(ја)ла ћирилица, кључно је имати у види да латиничење Срба, доказано, траје хиљаду година. У свим окупацијама или друштвеним ломовима српска ћирилица је била више пута забрањивана уредбама и законима, буквално насилно протеривана. У Дубровнику и другде у католичким срединама је раније било и ћирилице у употреби све док католичанство није њу протерало на разноврсне начине. Једноставно, није се могло десити да католици Срби остану да пишу ћирилицом. Дакле, насиље и католичка цивилизација су буквални затирачи  ћирилице углавном силом која је имала разне варијације, али увек присилне. Наравно да је протеривање и замењивање ћирилице било олакшано када је Вуковом реформом створен исти

Енес Омерагић, за којег су медији пренијели да је починио напад у Рајловцу, приликом пуцњаве на војнике узвикивао је „Алаху екбер“, сазнаје Срна. Према сазнањима Срне, нападач је 1981. годиште и настањен у Сокољу код Сарајева. Два војника Оружаних снага БиХ су убијена у синоћњој пуцњави у сарајевском насељу Рајловац. Убица је ушао у оближњу кладионицу, гдје је убио два војника, након чега је изашао из кладионице и почео да пуца по аутобусу, у којем је ранио трећег војника. (Срна/Искра, 19. 11. 2015) Убио се осумњичени за убиство двојице војника БиХ Два војника Оружаних снага БиХ су убијена, а један је рањен у пуцњави која се догодила нешто после 19.30

Србија у геополитичком распореду снага већ постаје резервна земља и карантин за мигранте пред вратима ЕУ После ужасног терористичког напада исламских терориста на Париз, Европа какву познајемо више неће бити иста. Србија не сме да чека више ни минут, већ мора предузети најенергичније мере за одбрану наше територије и наших грађана од потенцијалних терориста. Уз помоћ војске, неопходно је што пре херметички затворити границу са Македонијом за нелегални улазак миграната на нашу територију. Ако су се наше проевропске политичке елите толико трудиле да сведу српску војску на најмању меру, зар нам сада предстоји да од српске армије – стварамо исламску? Учинили су све да укину редовно служење војног рока, да

Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, сабратом Сретењског манастира у Москви, уредником веб сајта Православие.ру (најчитанијим православним медијем), професором Високе богословске школе Сретењског манастира и једним од најпознатијих православних мисионара, о православном мисионарењу, штампаним, елетронским и новим медијима, његовој љубави према српском народу, Русима и Србима, Косову и Метохији, духовним и политичким борбама у свијету… Ви сте један од ријетких људи у високообразованом и угледном свештенству РПЦ који тако добро зна српски језик и српску Црквену и народну историју. Одакле толика љубав према српском народу и када се она појавила? Искрено речено, прилично често имам прилику да чујем ово питање и сваки пут ми је тешко да одговорим. У свом дјетињству

Париз у подне и „Марсељеза”. Буђење је врло болно и непријатно. Герника је у априлу 1937. била прави шок за све, први пут се становништво нашло на мети авиона, који су летели тако високо да су једва могли да се виде. До тада, у рату се једна војска борила против друге. Убијања је, наравно, било, али поштовало се основно правило да се цивили заштите. Ову војничку част заменила је бесрамност света у коме ће само војник бити заштићен и у коме ће једино цивили бити истовремено таоци и жртве. Београд је 1999. бомбардован да би се, наводно, заштитила људска права на Косову. Колико знам, војници нису гинули код Валмија да