Приступање Хрватске ЕУ било је прије свега психолошки важно Хрватима јер су жељели да се дистанцирају од постјугословенских држава на југу, и истовремено да се оконча ера транзиције, али је након пријема услиједило јачање екстремно конзервативних, националистичких и либералних снага, наводи „Стандард“. У тексту поводом пете годишњице од пријема Загреба у ЕУ, бечки дневник наводи да је и у Хрватској, као и у многим другим земљама централне и источне Европе, брзо након приступања било примијетно да Брисел више не може да изврши никакав реформски притисак, а то је водило ка јачању екстремно националистичких снага. Оне су ћутале до чланства, а потом се формирале прије свега у цивилном друштву и агитовале

И после седамдесет година, још се не зна пуна истина о страдањима писаца због резолуције Информбироа Кад камен Светог Гргура проговори, онда ће се тек знати пуна истина о страдању затвореника и методама по којима су “преваспитавани”. Прави голооточани дуго су били у завери ћутања. Овај период недовољно је обрађен и у књижевним делима, јер бити означен као информбироовац није била никава препорука у доба Јосипа Броза Тита. Зато су многи догађаји и 70 година од усвајања Резолуције Информбироа у Букурешту, којом је озваничен раскол Титове Југославије и Стаљиновог Совјетског Савеза, прекривени велом тајни. Књижевност је “отворила” Голи оток, али многи од писаца, њих четрдесетак, који су били у овом

Сукоб Тита и Стаљина био је сукоб две ауторитарне личности и оставио је многе последице у српском друштву, неке трајно. Резолуција Информбироа, који је као кровна организација свих комунистичких партија света заменио Коминтерну, у којој је критиковано југословенско комунистичко руководство а која је усвојена баш на Видовдан 1948. у Букурешту, изазвала је први озбиљнији тектонски поремећај на светској политичкој сцени после Другог светског рата. Штавише, Титово „Историјско ’не‘“ Стаљину био је једини успели покушај да се једна европска комунистичка партија отргне контроли Комунистичкој партији Совјетског Савеза. На сукоб две комунистичке партије, југословенске и совјетске и два ауторитарна лидера, Тита и Стаљина, утицао је необичан сплет околности на Балкану тих година. Титове амбиције ишле су много даље од успостављања комунистичке власти

У полицијско-безбедносним агенцијама често је више запослених припадника националних мањина него српских грађана, који имају статус конститутивног народа у БиХ Од нашег дописника Сарајево – Конститутивност три народа у БиХ, као темељна уставна категорија, по свему судећи, изгубило је свој смисао у Федерацији БиХ (ФБиХ), захваљујући односу локалних власти према малобројним Србима који су остали овде да живе. Запошљавање је само један од  примера који сведочи о игнорисању легитимних и уставних права Срба, што потврђују и званични подаци да у ФБиХ постоје институције у којима има више запослених припадника националних мањина него српских грађана, који имају статус конститутивног народа у БиХ. Забележени су случајеви у којим Срба уопште нема, нарочито на

У историји нашег народа Видовдан има вишеструку симболику и сматра се митским датумом. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. јуна 2016. године. ВИДОВДАН. Историчари га “крсте” као празник српске судбине, дан српских победа и пораза, синоним великих националних надахнућа, као један од најдраматичнијих датума у нашој историји… Сваког 28. јуна сећамо се косовских јунака, али и свих искушења са којима се суочавао српски народ. И у прошлости и у савременој историји, кажу историчари, Србија је на Видовдан морала да доноси тешке одлуке, да бира пут. Има, међутим, и оних који мисле да је Видовдан неприкладан празник, дан када се славе пораз и

Видех јутрос курира на улици који пита једну жену како жели да пошаље пакет. Одмах сам помислио на чувене „пакете мера“ за ово и оно, на злочине које нам пакују, на провокације које су нам упаковали у спорт и на све остало што се Србима дало запаковати и напаковати. Народ смо који стално нешто шаље, а ништа за послато не добија. Дали смо све од себе да према свим комшијама и осталима будемо попустљиви и наводно поштени, а у нашој попустљивости и поштењу огледа се само један велики кукавичлук. Кукавичлук иза још једног паравана – паравана напретка и демократије. Дозволили смо да самима себи будемо на последњем месту, јер би