Страдали патриjарх Лукиjан Богдановић jе био сигурно jедна од наjмаркатниjих фигура међу Србима ,,пречанима“ с почетка двадесетог века. Сто година после његовог мистериозног убиства и даље се не може тачно утврдити како jе скончао. Укидањем самосталности Карловачке митрополиjе, његовом смрћу и послератном оптациjом стављена jе тачка на ,,српско питање“ унутар Краљевине Угарске. У ноћи 29. октобра 1913. године у својој резиденцији надомак српске вароши Табана, епископ будимски др Георгије Зубковић је нервозно шеткао по својој канцеларији. Ноћ је била глува и суморна, онако како знају да буду јесење будимпештанске ноћи. Очекивао је телеграм за који је мислио да никада неће морати да чека. Радило се о важној ствари, толико важној

19. јула 1937. године, десила се „Крвава Литија“. Скупштина Краљевине Југославије, уз одобрење намесника кнеза Павла Карађорђевића, и уз залагање председника владе Милана Стојадновића, требала је да одржи седницу о Конкордату са Ватиканом. Верни народ и свештенство су за тај дан заказали молетествије за оздрављење оболелог патријарха Варнаве. Полиција је забранила тај скуп. Литија је требало да крене од Саборне цркве у Београду до храма Светог Саве. Била је замишљена као велика манифестација у борби против Конкордата. У Кнез Михаловој улици настала је туча и хрвање грађана са жандармима. Интервениција полиције је била веома брутална. Тадашњи министар полиције био је Словенац Антон Корошец, иначе римокатолички богослов. Преко улице Краља Петра

Сведочанства о борби против нациста у коjоj су страдали многи равногорци, као што jе капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире jавности. Милош Гагић (обележен са X), Миодраг Костић (обележен са О), учитељ у селу Велика Дренова, и њихова три саборца чиjа су тела изложили нацисти у Трстенику као опомену. Имена осталих нису позната Доказе о Гагићевом jунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенскоj воjсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао jе у заплењеноj архиви Гестапоа истраживач Ратко Лековић. У тоj архиви су и три фотографиjе коjе “Блиц” обjављуjе после 70 година скривања. Међу њима jе jедна од наjсуровиjих фотографиjа