arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Прихваћена тужба Срба из Чикага против МПРИ

Суд у Чикагу се прогласио надлежним да суди по тужби Срба против агенције МПРИ. Туже америчку компанију за учешће у геноциду и прогону 200.000 Срба из Крајине ПРЕДМЕТ грађана САД против агенције МПРИ је прихваћен, јер има дубину и озбиљност. До краја септембра треба да тужитељи и тужени изнесу аргументацију за почетак судског процеса, колико ће сведока позивати, колико ће трајати постављање питања и колико ће трајати изношење комплетне аргументације. Тачно време почетка суђења биће накнадно објављено. Овако је Рубен Кастиљо, судија Федералног суда у Чикагу, прогласио државу Илиноис надлежном да суди пензионисаним америчким генералима по тужби Срба досељених из Републике Српске Крајине. У образложењу пресуде, која је написана на

ОДРЖАН МЕМОРИЈАЛНИ СКУП ЖРТВАМА У БРЕЗИЧАНИМА

ЧЕЛИНАЦ, 10. СЕПТЕМБРА (СРНА) – У Брезичанима код Челинца данас jе одржан мемориjални скуп поводом 70. година од усташког злочина над цивилним становништвом овог села. На састанаку Организационог одбора за његовање успомена на недужне жртве договорено jе да се у наредних мjесец дана достоjно обиљежи мjесто стратишта и одржи парастос жртвама коjе су сахрањене без опела. Потомак jедног од жртава овог злочина и предсjедник Организационог одбора Раде Дуjаковић рекао jе да су невини људи страдали на кућном прагу, а више их jе одведено у логор Јасеновац или заробљеништво у Њемачку гдjе су ликвидирани. “Жртве ничим нису изазвале злочин и заслужуjу да им достоjно обиљежимо мjесто страдања и вjечног почивања, те

Уочи пописа у Македонији, о српском избору и правима

(Свесни смо да наши савременици, овде у Македонији, знајући да Србин бити у очима многих људи лоше стоји, траже да се то не истиче баш превише) Политичка погодба владајућих македонско-албанских челника коначно је „пресечено” и најављено да ће једном већ пролетос одложени попис становништва имовине и домаћинстава у Македонији бити одржан од 1. до 15. октобра. Где су су Срби у том припремном периоду. По свему судећи много тога подсећа и на неке претходне „припреме” уочи пописа становништва где смо што власттитом много више вољом одозго, били монета за поткусуривање. И сада нас је званично по статистичком регистру из 2002. мање од два одсто у Македонији. Сада се обећава боља

УМЈЕСТО МИНУТА ЋУТАЊА – ПОВИЦИ “ЗА ДОМ СПРЕМНИ”

БАЊАЛУКА, 8. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Израелским фудбалерима jе на утакмици са Хрватском, умjесто минуте ћутања поводом 70 година од страшног усташког злочина над скоро циjелим jевреjским фудбалским тимом “Макаби” из Загреба, уприличен дио атмосфере коjи jе подсjетио на НДХ у коjоj су страдали ови несрећници, рекао jе предсjедник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. “Анимозитет према jевреjским фудбалерима има традициjу у Хрватскоj. Према историjским изворима, приjе тачно 70 година, усташе су на Пагу ликвидирале готово читав тим загребачког фудбалског клуба `Макаби`”, подсjетио jе Басташић. Према његовим риjечима, очигледно jе да “дух старчевићанства” царуjе у Хрватскоj, а дубоко укориjењено усташтво рађа нове, младе плодове. “Министар унутрашњих послова Хрватске Томислав Карамарко нема времена

Italija i Hrvatska, evo ruke: prvi korak je učinjen

Da li jama Basovizza može da postane simbol pomirenja? To je obostrana želja A da je tako što odista moguće, svedoči događaj slabo poznat italijanskoj javnosti, onaj koji se dogodio 26. juna u Hrvatskoj, na planini Velebit. Tamo su se susreli najviši državni predstavnici Bosne, Hrvatske i Srbije,  koje su sve do pre koju godinu vodile besomučni međusobni rat, da bi odali poštu žrtvama jama Jadovna. Međusobno praštamo zlo koje smo jedni drugima naneli. Pročitano je u subotu 3. septembra u Areni u Puli pred 6 hiljada ljudi, u zajedničkoj izjavi predsednika Italije, Đorđa Napolitana i predsednika Hrvatske, Josipovića, izjavi koja je sledila izvođenju državnih himni. Gledalište u Areni reagovalo

vozuca.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЊА СРБА ИЗ ВОЗУЋЕ

ДОБОЈ, 10. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Обиљежавање 16 година од страдања Срба из Возуће и долине риjеке Криваjе у општини Завидовићи у Федерациjи БиХ почело jе jутрос маршом “Путем егзодуса Срба из Завидовића и Возуће 2011”, дугим 40 километара. Спонзори ове традиционалне манифестациjе Срба из Возуће и долине риjеке Криваjе су предсjедник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић и начелник општине Добоj Обрен Петровић, а организатор jе Завичаjно удружење Завидовићана са сjедиштем у Добоjу. Протjерани Срби из Возуће и долине риjеке Криваjе у општини Завидовићи у БиХ допутовали jутрос аутобусима из Добоjа до насеља Тумаре на Озрену, гдjе ће испред православног храма Свете Огњене Мариjе, оскрнављеног

jasenovac_topola.jpg

“ТОПОЛА УЖАСА” УСКОРО ПОД НАДСТРЕШНИЦОМ

Над “Тополом ужаса” у Спомен-подручjу Доња Градина ускоро ће бити постављена стаклена надстрешница, за чиjу изградњу jе Министарство просвjете и културе Републике Српске издвоjило 236.000 марака. Директор Јавне установе Спомен-подручjа Милорад Буква рекао jе да ће изградња надстрешнице, започета приjе непуна два мjесеца, бити завршена за десетак дана. Он jе подсjетио да “Топола ужаса” представља jедан од наjстрашниjих симбола стратишта Доња Градина и истакао да jе надстрешница била неопходна да би се стабло заштитило од пропадања. Буква jе напоменуо да мjере за очување стабла посљедњи пут предузете 1978. године када се стабло срушило, те обjаснио да наjвећи негативни утицаj ствара сунчево зрачење. “Надстрешница, коjа се гради од посебне врсте стакла,

ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ У МЕДАЧКОМ ЏЕПУ

БЕОГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Парастосом у цркви Светог Марка у Београду данас jе обиљежено 18 година од страдања српских цивила у нападу хрватске воjске на Медачки џеп 1993. године. Парастосу су присуствовали чланови Удружења породица несталих и погинулих лица у Краjини “Суза”, као и представници Документационо-информационог центра “Веритас”. У акциjи хрватске воjске на Медачки џеп, односно српска села Медак, Дивосело и Читлук, од 1. до 17. септембра 1993. године, убиjено jе 88 Срба. Према подацима “Веритаса”, хрватска воjска предала jе српскоj страни 52 леша, а припадници Унпрофора су из директне борбе извукли jош 18 лешева, од коjих jе већина била измасакрирана и запаљена, а 2000. године, пронађено jе jош

ОБИЉЕЖАВАТИ “ОДБРАНУ ЗАПАДНИХ ГРАНИЦА СРПСКЕ”

КОЗАРСКА ДУБИЦА, 9. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Борачка организациjа општине Козарска Дубица упутиће инициjативу да радни назив обиљежавања годишњице одбране западнокраjишких општина Српске од хрватске агресиjе у септембру 1995. године буде “Одбране западних граница РС”. Предсjедник општинске Борачке организациjе Душан Дрљић рекао jе да jе циљ ове инициjативе, коjа ће бити упућена Одбору за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске, да се додатно истакне значаj одбране западног диjела Српске, будући да jе битка коjа jе у септембру 1995. вођена за одбрану западнокраjишких општина од напада хрваске воjске била пресудна за одбрану и стварање РС. Одлука о покретању ове инициjативе донесана jе на сjедници свих органа општинске Борачке организациjе коjа jе

Преносимо: Kaриjeрa с крвaвим мрљaмa

Tуђмaнoв рaтни министaр унутaрњих пoслoвa ускoрo ћe у пoлитичку мирoвину, чимe ћe сe придружити брojним првaцимa ХДЗ-oвe влaсти кojи су, умjeстo нa oптужeничкoj клупи у Хaгу или Хрвaтскoj, зaвршили у шкoлским читaнкaмa Kрaсaн je oсjeћaj имaти људe пoпут вaс, пoстрojбe и зaпoвjeдникe. Нa свaкoj oбљeтници, пa тaкo и oвoj, нe мoгу дa нe кaжeм дa je изa стручнoг, oргaнизaциjскoг рaдa, увиjeк стajao гeнeрaл Maркaч. И зaтo пoздрaвљaм њeгa и Гoтoвину с oвoг мjeстa и чинит ћу тo дoк гoд будeм дoлaзиo нa прoслaвe, нe зaтo штo нeкoм пркoсим нeгo зaтo штo тaкo oсjeћaм – рeкao je прoшлoг тjeднa, нa свeчaнoсти пoвoдoм 20. oбљeтницe oснивaњa Спeциjaлнe jeдиницe MУП-a Aлфa, пoтпрeдсjeдник Сaбoрa

Преносимо: Mрaк у сeлу Teслинe мajкe

Шeснaeст гoдинa нaкoн рaтa, шeздeсeтaк кућa у грaчaчкoj oпћини joш нeмa eлeктричну eнeргиjу, у чиjим je блaгoдaтимa стaнoвништвo oвoг диjeлa Ликe уживaлo joш 1970-их гoдинa. “Чeкaмo, нe знaмo хoћeмo ли дoчeкaти. Нeћу вaљдa умриjeти бeз струje?” гoвoри бaкa Нaдa Пoпoвић и пoкaзуje нaм првo сусjeдствo – рушeвинe рoднe кућe Ђукe Maндић, Teслинe мajкe Другу гoдину зaрeдoм, нa нeдaвнoм oбиљeжaвaњу гoдишњицe устaнкa нaрoдa Хрвaтскe у Србу, дoмaћин прoслaвe и нaчeлник Oпћинe Грaчaц Гoрaн Ђeкић прeд нajвишим je држaвним дужнoсницимa aпeлирao дa пoмoгну рaзвojу oпћинe у кojoj joш, 16 гoдинa пoслиje “Oлуje”, вeлик брoj дoмaћинстaвa свaкe вeчeри умjeстo eлeктричних сиjaлицa пaли лaмпaшe и свиjeћe. Eвидeнтирaнo je шeздeсeт службeних зaхтjeвa зa увoђeњe eлeктричнe

Ивaн Вeкић

Преносимо: Вeкићeвa дeклaрaциja o људским прaвимa

Нeким би људимa трeбaлo зaбрaнити дa сe изрaжaвajу кao Хрвaти. To ћeмo, aкo Бoг дa здрaвљa и нaпрaвити, кao штo ћeмo врaтити смртну кaзну и увeсти вojну oбвeзу. Нeткo мoрa бaцити кaмeн дa сe oвa жaбoкрeчинa зaљуљa – пoручиo je тo нa скупу у Oсиjeку Ивaн Вeкић, рaтни министaр унутaрњих пoслoвa и прeдсjeдник нoтoрнe дeсничaрскe стрaнкe Хрвaтскa стрaжa Уздajући сe, дaклe, пoнajприje у здрaвљe – чeму нe прибрaja и oнo душeвнo – дискриминaтoрскoм je рeтoрикoм, у стилу Joсeпхa Гoeббeлсa, пoзвao нa мoбилизaциjу хрвaтскe дeсницe, у кojoj види пoсљeдњу прилику дa сe сaчувajу нaциoнaлни интeрeси, jeр je Хрвaтскa, рeчe oн, нaкoн свaкoг рaтa свe мaњa. Ивaн Вeкић je зaвaпиo дa сe

Srebrenica_projekt.jpg

ПРИЧА О ДВА ФИЛМА СЕ НАСТАВЉА

Контроверзни филмови норвешких редитеља Оле Флиума и Деjвида Хебдича о Сребреници и Сараjеву изазвали су велико интересовање jавности у Норвешкоj и Шведскоj, где су већ били приказани, и бесне и безуспешне протесте бошњачке диjаспоре коjа jе употребила сва расположива средства да спречи њихово приказивање. Ти покушаjи су се очигледно показали потпуно контрапродуктивним. До пре неколико дана, данска телевизиjа jе са редитељима преговарала да 11. септембра прикаже само jедан од њихова два филма на тему ратних догађања у БиХ. После агресивне кампање бошњачке диjаспоре да гледаоцима у Норвешкоj и Шведскоj онемогући да у своjоj земљи гледаjу материjал коjи jе потпуно у складу са њиховим законом, настао jе бумеранг ефекат каквом се

Непресушно врело звано „Два камиона“

  Хрватска и даље тумара између усташтва које је у већини и антифашизма које је службена и уставна одредница модерне Хрватске, антифашизма сведеног на групу стараца у десетог деценији живота који су за неке познате Хрвате и данас опасни до мере да их треба стрпати у затвор Ту помоћи нема. Ево вам фудбалске утакмице између Хрватске и Израела, пре неки дан у Загребу. Никада нико из колективног подсвесног у Хрвата неће моћи да истера усташтво. То је саставни део већинског хрватског бића. Усташтво се развило у истом пупољку са хрватском државотворном идејом 19. века. Усташтво је нераскидиво од антисрпства, усташтво је дубоко запатио и само понеки Хрват, као што је

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД ОПСАДЕ ЛЕЊИНГРАДА

Санкт Петербург, други наjвећи град у Русиjи, данас jе обиљежио 70 година од почетка нацистичке опсаде Лењинграда, током коjе jе животе изгубило скоро милион људи. Са jавног разгласа, радиjских и телевизиjских станица jутрос су емитовани звуци сирена за ваздушну опасност. Опсада Лењинграда траjала jе 872 дана и спада међу наjтеже периоде за Русиjу током Другог свjетског рата. Процjењуjе се да jе милион становника умрло од глади и бомбардовања док су бранили предграђа од надирања њемачке нацистичке воjске. У Санкт Петербургу су обjављени записи 17-годишње дjевоjке Лене Мухине, коjа jе почела да води дневник у маjу 1941. године. Она описуjе своjе наде и страх током опсаде, али и наклоност према школском

Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941.

Бања Лука, Босна и Херцеговина, 24 – 25. jун 2011. Српски :: English У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља. Програм конференциjе Уводна обраћања Видео снимак отварања конференциjе Извjештаj о конференциjи Зборник сажетака Готови радови Слике са конференциjе Везане виjести Програм конференциjе Прва међународна конференциjа

ХРВАТСКА СЕ НЕ СУОЧАВА СА СВОЈОМ ТАМНИЈОМ СТРАНОМ

БЕОГРАД, 8. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Хрватска jош ниjе спремна да се суочи са тамниjом страном своjе недавне прошлости, што показуjу некажњавање и срамотно мале казне одговорним за злочине почињене у српским селима у Медачком џепу у септембру 1993. године, наводе у Документационо-информативном центру “Веритас”. Хрватска воjска и полициjа су у нападу на села Дивосело, Читлук и Почитељ у Медачком џепу 9. септембра 1993. године на монструозан начине убиле 88 Срба – 46 воjника, шест милиционера и 36 цивила, од коjих 26 стариjих од 60 година. Међу њима било jе 17 жена. Рањеника ниjе било. Из “Веритаса” напомињу да се трагедиjа “Медачког џепа” одвиjала пред очима УНПРОФОР-а, коjи ниjе био само

Пoкoљ кojи je прeлиo чaшу

Штo су криви oни кojи су пoбиjeни приje нeгo штo су билo кoмe нaпрaвили билo штo нaжao или приje нeгo штo су крeнули дa сeбe зaштитe oд oних кojи су њимa хтjeли учинити нaжao, дa их сe дaнaс нe признaje, дa им сe ни дaнaс нe дa мирa? Дa сe нaс кojи сe oкупљaмo вриjeђa и дa сe нaс кojи oбнaвљaмo спoмeникe нaстojи прoглaсити oнимe штo ми нисмo- кaзao je прeдсjeдник СНВ-a и сaбoрски зaступник Mилoрaд Пупoвaц нa кoмeмoрaциjи у Ивaнoвић jaрку гдje су устaшe 29. jулa 1941. гoдинe пoбили 380 цивилa сa Бaниje и Koрдунa Брojни грaђaни Kрњaкa, Вojнићa и Вргинмoстa oдaли су пoчaст, пoлoжили виjeнцe и зaпaлили свиjeћe

Мехољић: Стојим иза сваке своје ријечи

Хакиjа Мехољић, jедан од протагониста филма “Сребреница – издани град” изjавио jе да, иако филм jош ниjе гледао, стоjи иза сваке риjечи коjу jе изговорио том и сваком другом приликом о теми издаjе Сребреничана. Оваj филм изазвао jе жестока и негативна реаговања бошњачко-муслиманске диjаспоре, али и њених дипломатских политичких кругова, а наjвише буре изазвале су риjечи баш овог Сребреничанина коjи jе, поред осталог, пренио садржаj разговора о судбини Сребренице коjи jе са делегациjом из тог града имао код муслиманског лидера Алиjе Изетбеговића. “Код Алиjе смо били у септембру 1993. године. О томе зна и српска воjска, а нисмо отишли тек тако, већ у организациjи Унпрофора, хеликоптером. Због наше посjете Изетбеговићу

Хрвати у “свом елементу”, УЕФА на потезу

Навијачи хрватске фудбалске репрезентације “пјевали” су усташке пјесме на утакмици против Израела у Загребу, уз узвике “За дом спремни!”. “Након кукастог крста против Грузије на Пољуду, злодух усташтва нисмо успјели избјећи ни током утакмице са Израелом на Максимиру. Навијачи који се називају `најбољим на свијету` поновно су помињали Јуру и Бобана, те бодрили `Ватрене` повицима: ‘За дом спремни!’”, преносе хрватски интернет портали. Хрватски фудбалски савез платиће казну и након синоћње утакмице са Израелом, захваљујући појединцима које квалификациона  утакмица за Европско првенство на измаку 2011. године асоцира на кољаче из Другог свјетског рата. Навијачи Хрватске  вријеђали су тамнопутог играча Израела, а не треба сумњати да ће неко пријавити и пјесме које

Краљица - помен

Служен помен погинулим на Краљици

На озренском врху Краљица данас jе служен помен борцима Воjске Републике Српске /ВРС/ коjи су погинули 7. септембра 1995. године када су НАТО авиони бомбардовали телекомуникациони торањ.На Краљици су погинули Слободан Милотић из Калуђерице, Мирко Тривуновић из Осиње, Драган Савановић из Добоjа, Свето Каишаревић из Кожуха и Жељко Лукић из Чечаве. Предсjедник Одбора ратних воjних инвалида /РВИ/ Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Мико Шкорић рекао jе да jе НАТО бомбардовањем Краљице “директно помагао неприjатељима”, нагласивши да “уништавање Краљице ниjе било ничим изазвано”. Начелник општине Петрово Зоран Благоjевић рекао jе Срни да jе рушењем телекомуникационог торња почео пад диjела Озрена и Возуће и да jе та акциjа била синхронизована са другим

Конференција

English У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља.   Програм конференциjе Уводна обраћања Видео снимак отварања конференциjе Извjештаj о конференциjи Зборник сажетака Готови радови Слике са конференциjе Везане виjести Програм конференциjе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржана jе у

Conference

Banja Luka, Bosnia and Herzegovina, 24 – 25 June 2011 Српски :: English In organisation of the Association of Descendants and Supporters of the Victims of the Complex of Ustasha Camps Gospić-Jadovno 1941, and in co-organisation of the Institute for Contemporary History from Belgrade and the Academy of Arts and Sciences of Republika Srpska, the First International Conference on the Complex of Ustasha Camps Gospić-Jadovno 1941 was held on 24 and 25 June, 2011 at the Conference Hall of the Banski Dvor in Banja Luka. Around fifty participants from Serbia, Croatia, Israel, United States of America, Italy, Germany, Russia, Austria, Republika Srpska and other countries took part in the Conference.

ТРАЖЕ ИСТИНУ О 59 ЖРТАВА

БРОД, 6. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Удружење за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода захтијева од Института за нестала лица БиХ, те Суда и Тужилашта БиХ да напокон кажу гдје се налазе посмртни остаци 59 жртава протеклог рата, ексхумирани још у августу 2003. године из масовне гробнице у муслиманском гробљу у Сијековцу, код Брода. “Ови посмртни остаци били су предмет манипулације Института за нестала лица БиХ”, изјавио је Срни предсједник бродског удружења Марко Грабовац. Он је нагласио да је ријеч о Ромима из Подриња који су у мају 1992. године, када је подручје општине Брод било под окупацијом регуларних оружаних снага из Хрватске, намјеравали да код Брода пређу у

Проф. др Смиља Аврамов

Смиља Аврамов: Немачка наставља нацистичку политику

Разговарао Угљеша Мрдић „Ми заузимамо према Немачкој дефанзиван став, уместо да се поставимо као победничка сила у Другом светском рату и да на бази таквог статуса тражимо своја права“ „Посетом немачке канцеларке Ангеле Меркел Србији се, с једне стране, очекивао почетак нове политике Немачке према Србији. Са друге стране, очекивало се да буде много више осврта на оно што Немачка дугује нашој земљи. Од свега тога ништа није било. Ангела Меркел је наступила сасвим отворено, прилично грубим језиком, без имало дипломатског шлифа и дипломатских поштапалица, али треба јој признати једно – она је говорила отворено и искрено. Поручила је Србији да је Немачка одана Албанцима, да у њима види своје

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала