arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

In memoriam – СЛОБОДАН ПОКРАЈАЦ

4. November 2021.

У недељу, 31. октобра, након срчаног напада, у болници у Београду је умро Слободан Покрајац. Уз свакодневне медијске извјештаје о корони, бојим се да постајемо све више, умјесто радости живота, невољни свједоци и хроничари смрти. Пише: Ранко Раделић Слободан Покрајац је рођен 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици од оца Уроша и мајке Меланије р. Фрљановић. Основну школу је завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету у Београду дипломирао децембра 1973, магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. год.Као студент осваја награде за стручне радове на савезним студентским симпозијумима – другу награду 1972. у Марибору и прву награду 1973. на Бледу, те специјалну

miroslav-lazanski.jpg

Операција Логориште

4. November 2021.

Најспектакуларнија копнена војна операција ЈНА изведена 1991. године, у међуречју трију река у предграђу Карловца – пробој тенкова из блокиране касарне Пише: Мирослав Лазански Имају ли Срби право на ратно сећање и евоцирање успешних и часних војничких акција и операција? Тек у последњој години-две почели смо да говоримо да је 1999. извршена агресија НАТО-а на нашу земљу, агресија – а не кампања. Тек у последњој години-две поклањамо пажњу нашим херојима из рата 1999, наравно и мајору Милану Тепићу. Био сам пре неколико дана у посети гарнизону Врање, Четвртој бригади, најмоћнијој бригади Копнене војске Србије. Њихова спомен-соба у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог” пример је како се достојанствено чува

СЕЋАЊЕ НА ХРВАТСKО ГРАНАТИРАЊЕ ШИДА – МЕЂУ ЖРТВАМА СРБИ, СЛОВАЦИ И МАЂАРИ

3. November 2021.

Навршило се тачно 30 година од како су хрватски екстремисти гранатирали уже подручје града Шида. Током гранатирања Шида је убијено четири а рањено преко четрдесет грађана српске, словачке и мађарске националности. Бројни становници овог сремског места су одали почаст убијеним суграђанима. 01. новембра 1991. хрватски екстремисти су извршили страховит напад на Шид и Републику Србију. Био је ово чист пример агресије чији је циљ било убијање цивилног становништва. У жестоком гранатирању града тог хладног, јесењег дана убијени су Ђорђе Манојловић (27), Мирослав Шерфези (26) – иначе Словак по националности и Слободан Михаљевић (37). Само месец дана раније током напада на Шид убијен је Мумин Шкодра (21) – припадник МУП-а а

МИЛОШ КОВИЋ – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

2. November 2021.

Већина оних који су у недјељу преспавали Литургију и пробудили се са благом дилемом да ли да се маскирају у зомбија, вампира или какву другу сподобу, вјерујем да нису кадри да сагледају ширу слику стварности која се не пројектује, барем не на тако „занимљив” начин као стварност њихових „јунака” заточених у ружичастим утврђењима разврата и блуда, на друштвеним мрежама и таблоидима. Човјек је биће избора. Управо на томе се заснива његова слобода по којој се тако очито разликује од свих других створења. Сваки дан пред нас ставља нове и веће изборе. И прекјуче смо имали један такав избор – између Литургије и спавања, између светог Луке и Ноћи вјештица. Бирамо

milan_bastasic_tv.jpg

Браћо Срби, ко вас наговори на ово историјско зло, на неистину о страдању свога народа?

2. November 2021.

Крајем априла 2012. године, преживјели јасеновачки дјечак – логораш, сада већ покојни др Милан Басташић, запутио се у Загреб гдје је на Цвјетном тргу постављен павиљон за обиљежавање годишњице пробоја из концентрационог логора Јасеновац. Пројекат је, у склопу акције ”Архитектура сећања” реализован од стране Вијећа српске националне мањине у Загребу. У позиву организатора било је наведено да ће на округлом столу, који ће услиједити главна тема бити расправа о броју жртава у Јасеновцу уз напомену да минимални број жртава, а за које је утврђено име и презиме, износи 83.145, од чега 20.101 дјеце до четрнаест година старости. У то вријеме, Милан није могао ни претпоставити да ће свега неколико година

БРОД: ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ БАРИЦЕ ДОЊЕ

1. November 2021.

У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на спомен-обиљежју из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве. У Одбрамбео ораџбинаком рату из Барице Доње погинуло је пет бораца и три цивила. “Зато смо данас овдје да пред сјенама српских мученика опет поновимо чињенице, да молитвом и паљењем свијећа освијетлимо и олакшамо њихов мученички пут ка васкрсењу. Зато хвала оцу Драгану Зарићу за молитву кроз коју је прожета и поука о побједи

grubisno-polje-parastos.jpg

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос Грубишнопољцима погинулим у периоду од 1991. до 1997.године

30. October 2021.

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно поље у грађанском рату у Хрватској 1991.године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997.године. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата живот је изгубило 76 особа, већином српске националности И оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Акција хрватских паравојних снага “Откос-10”, готово непозната српској јавности, започела је 31.октобра 1991.године нападом на припаднике Територијалне одбране општине Грубишно поље која је тада била у саставу Бањалучког корпуса Југословенске Народне Армије. Та акција је била изведена у тренутку

Хрватска: Уместо Комисије за дијалог са СПЦ и Вијећа за екуменизам и међурелигијски дијалог успостављена Бискупска комисија за екуменизам

30. October 2021.

Наведена Бискупска комисија имаће задатак редовних сусрета Хрватске бискупске конференције са епископима СПЦ у Хрватској, као и са представницима Синода СПЦ. У понедељак 25. октобра ове године у Бискупском дому у Пожеги Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован састао се са Његовом Преузвишеношћу монс. др Антуном Шкворчевићем, Бискупом Пожешким и предсједником Бискупске комисије Хрватске бискупске конференције за екуменизам. Бискуп Шкворчевић том приликом је упознао владику Јована о одлукама са засиједања ХБК од 19. до 21. октобра ове године, да умјесто Бискупске комисије за дијалог са Српском Православном Црквом и Вијећа за екуменизам и међурелигијски дијалог успостави Бискупску комисију за екуменизам на чијем ће челу бити монс. др Антун Шкворчевић, Бискуп

Ђурђица Драгаш: Јесен на Велебиту

29. October 2021.

Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. Грлимо плаво небо,удишемо ваздух пун мириса мора и соли.Купамо се у јутарњој роси,трљамо образе првим мразоми, опчињени, гледамо пламене боје јесени. Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. У оној јами су наше кости, наша крв уткана у сурови камен, у земљу што прекри јауке и бол. Али нисмо ми мртви… Рађамо се изнова сваког пролећа,растемо с травама,с нежним висибабама и јаглацима,бујамо као планински поток осокољен растопљеним снегом. Миришемо

Штокхолмски синдром представља озбиљан психо-социјални поремећај. Kада је настао и шта представља?

29. October 2021.

Штокхолмски синдром дефинише се као наизглед тешко схватљива појава зближавања, развијања одређених осећања, па чак и специфичног облика љубави између жртве и агресора. Термин је промовисао Нилс Бејерот, шведски психијатар и криминолог, након неуспеле пљачке банке 1973. године у граду по којем је појава добила име. Инспирацију и подстрек за даља истраживања пружили су му случајеви емоционалног везивања талаца за сопствене отмичаре, које се, између осталог, манифестовало оправдавањем њихових поступака и одбијањем сведочења и сарадње са полицијом након ослобађања из заточеништва. Ово, наизглед необјашњиво, психичко савезништво психијатри и криминолози објашњавају урођеном потребом развијања специфичног механизма преживљавања у условима егзистенцијалне угрожености. Осим код талачких ситуација, примери синдрома појављују се у пракси

Близанци, српски јунаци, погинули су истог дана

29. October 2021.

Само онај ко има близанце може да разуме ту судбинску, доживотну везаности браће рођеног истог дана и сата. А ови близанци, српски јунаци, су не само рођени, већ су и погинули истог дана (29. октобра), сата и минута. Горан и Зоран Орељ (презиме које асоцира на руску реч за орла) су били заједно у свему, од самог почетка па до заједничког им краја. Од рођења у Славонском Броду (одакле су морали да оду, у Инђију, протерани од својих суграђана Хрвата, у трећем разреду гимназије), преко војног рока у Сомбору и Приштини, па до одласка, по командној заповести, у војску Републике Српске Крајине (као инструктори за кориштење минобацача) и, затим, у Бањалуку,

Парастос за страдале Билогорце 30. октобра у Београду

28. October 2021.

У цркви Светог Марка у Београду у суботу 30. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 76 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским

ОПЕТ МЕ ПРОГАЊАЈУ “НАТО” ИСТОРИЧАРИ: Проф. др Милош Ковић тврди да поједине колеге планирају да га избаце са факултета

28. October 2021.

Након осам тужби због повреде части и угледа, које је против њега поднело четворо колега – Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Влада Станковић и Радош Љушић историчару и професору Милошу Ковићу прети – избацивање са Филозофског факултета. Како Ковић тврди, група професора предвођена Самарџићем чини све да он не буде изабран у звање редовног професора, иако за то испуњава све услове. И то се не дешава први пут, јер су Ковића и пре четири године приликом избора у звање ванредног професора хтели да протерају са овог факултета Универзитета у Београду. – Ово је политички обрачун и то зна свако ко прати историју овог сукоба, мој јавни рад и деловање Николе Самарџића,

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27. October 2021.

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Епска битка Србина из Лике: Спасава земне остатке усташких жртава – пре великог потопа

26. October 2021.

Три српска и три хрватска села у Лици, у долини подно Велебита, куће, цркве и гробове, потопиће акумулационо језеро. Док католичка црква води узалудну кампању како би спасила имовину, један Србин спасава кости својих сународника које су усташе бациле у јаме, али и тела америчких авијатичара, које су убили мештани Хрвати. Аутор: Сенка Милош Косињ, тако се зове долина између Госпића и Оточца, кроз коју протиче река Лика, на једној обали су хрватска, а на другој српска села, Млаква, Градина и Пољан. О изградњи бране говори се још од 1912. године, а припрема за реализацију пројекта око кога се ових дана дигла бура у Хрватској почела је 2010. године. Србин

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА