arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ИСТИНА О РАТНОМ ПАКЛУ ПЛАЋЕНА ЖИВОТИМА: “Новости” су у Вуковару изгубиле двојицу истакнутих новинара, Милана Жегарца и Јусуфа Чехајића

17. November 2022.

У ратном паклу Вуковара редакција “Новости” изгубила је двојицу извештача – Милана Жегарца (44) и Јусуфа Чехајића (50). Погинули су у размаку од пет дана. Пише: Јованка Симић Жегарац, наш извештач од почетка сукоба у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, страдао је 7. октобра 1991, највероватније од снајперског метка који га је погодио у врат на раскрсници Херцеговачке и Трпињске улице у Вуковару, на “ничијој земљи”, на десетак километара од центра. Ту, где су се већ недељама одвијале жестоке борбе. Није било дана да Жеги, како су га колеге ословљавале, из бачког места Оџаци где је живео, не пређе преко Дунава да донесе “Новостима” причу о стању на ратишту.

ВЕТЕРАН: МЫ БРОСИЛИ УСТАША В ЯМУ!

17. November 2022.

В сентябре 2014 года, в организации Фонда единства православных народов, я участвовал в конференции посвященной 70-летию освобождения Молдовы и Юго-Восточной Европы от фашизма, в Кишиневе, Молдова.Первого дня конференции, прямо перед началом, все участники встали и тихо говорили: ветеран, ветеран… Я обернулся и увидел крепкого старика, который вошел и сел рядом со мной. СРПСКИ Это был Мирко Сировина, герцеговинец, ополченец-добровольец 1941 года, а затем партизан, человек, которого сразу после войны отправили в Россию, в Советский Союз, для дообучения, и в 1948 году, во времена Информбюро , он решил остаться там. На конференции, конечно же, я говорил о лагерном комплексе Госпич-Ядовно-Паг, где было убито 38 тысяч сербов, и эта моя речь, которая

др. Ђуро Затезало

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

16. November 2022.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1.         Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2.         Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3.         Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

СРПСКО ИМЕ БРИШУ ПО РЕЦЕПТУ ПАВЕЛИЋА: Зашто се на попису код суседа 30.000 православаца изјаснило као Хрвати

14. November 2022.

Резултати пописа становништва у Хрватској показали су да је у односу на период пре деценију број Срба мањи, а Хрвата већи, као и да је генерално смањен број верника, док је порастао број атеиста. Па ипак, занимљиво је да се око 30.000 Хрвата изјаснило да припада православној вероисповести, што је драстично више у односу на 2011. када их је било 16.647. На овај тренд недавно је упозорио председник Србије Александар Вучић, који је и изнео најновије бројке. И док једни мисле да иза свега стоје страх Срба и тежња да олакшају себи живот, па се изјашњавају као Хрвати, не мењајући вероисповест, код других се “шушка” о покушајима да се обнови

НЕМАЊА ДЕВИЋ: Зашто је српски југ био ампутиран из јединствене националне свести?

14. November 2022.

На недавно одржаном научном скупу у Врању, покренуло се питање шта југ Србије представља у српској прошлости и садашњости. И није могло а да не заболи само овлаш додиривање чињеница које говоре о Гвозденом пуку из Топлице, преко српског Манчестера као синонима за међуратни Лесковац, до Тике&Шпица, рођака из провинције и “мочања“ као првих асоцијација за српски југ стотинак година касније. Било би врло занимљиво да нам неки мастер рад на одељењу за историју у Београду покаже (знам да се то неће догодити) који су мотиви југа били доминантни у српској штампи 1920-их, који 1930-их, а који 2020-их година и како се и под којим утицајима та слика мењала. Али,

БИЛА СТУБ ПОРОДИЦЕ СВЕ ДО СМРТИ: Сахрањена бака Јока Миловановић

12. November 2022.

На мјесном гробљу Миросавци у општини Лопаре данас је сахрањена Јока Миловановић, мајка три погинула борца Војске Републике Српске, Миодрага, Трипуна и Ђоје. Бака Јока Миловановић преминула је јуче у 90. години. – Опраштамо се од наше баке Јоке, једне од пет мајки у Републици Српској које су у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату изгубиле три сина, хероине – поручили су чланови Борачке организације Лопаре. Предсједник Општинске борачке организације Ристо Радић рекао је да је упркос свим животних недаћама, бака Јока окупљала преостали дио породице и остала њен стуб све до своје смрти. Сахрани су присуствовали родбина и пријатељи, Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва Милорада Додика, начелник општине Лопаре Радо Савић,

Ђурђица Драгаш: Зашто сам носила Наталијину рамонду у Лондону

12. November 2022.

Kада је у фебруару 2002. први пут прослављан нови државни празник, установљен пар месеци раније, већина медија објавила је и анкете о томе колико грађани уопште знају о Сретењу. На оно најједноставније новинарско питање – знате ли шта данас прослављамо – већина није имала одговор. Наравно, част изузецима, али осим збуњених погледа и пар магловитих чињенице о “неком устанку” , анкете су сведочиле о томе да се о новом “обележју” државе зна врло мало. Деветнаест година касније, нажалост, није много боље. Још увек превише људи не зна оно што би, као држављани ове земље, свакако требало да знају. Зашто је тако? Историја ових наших простора обиловала је превратима, променама, бурним

У Битољу одржана комеморација српским војницима

12. November 2022.

Дан примирја у Првом светском рату обележен је комеморацијом на Српском војничком гробљу у Битољу. Испред Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, венац је положио Ђорђе Алексић. Комеморативној церемонији присуствовали су амбасадорка Србије у Северној Македонији Невена Јовановић и изасланик одбране Војске Србије потпуковник Вујица Вукобратов. На гробљу је сахрањен 1.321 војник српске војске из Балканских и Првог светског рата. Велики број њих је погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године. Извор: Министарство спољних послова / Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

“ЈЕВРЕЈИ И СРБИ ЗАУВЕК ПРИЈАТЕЉИ” Вучић са Естер Бајер и Бредом Калеф: Била ми је велика част да угостим две хероине

10. November 2022.

Председник Александар Вучић разговарао је са Естер Бајер, једном од ретких преживелих логорашица из логора Сајмиште, и са оперском дивом Бредом Калеф, која је у Другом светском рату изгубила 25 чланова породице. – Јевреји и Срби заувек пријатељи! Страдање Јевреја у Другом светском рату је нешто што увек морамо да осудимо и никада заборавимо. Била ми је велика част да угостим две хероине претешког, али и чудесног животног пута, од којих сам научио да је храброст која се бори јача од слабости која траје – објавио је председник Вучић на свом Инстаграм профилу. – Естер Бајер и Бреда Калеф су, свака на свој начин, обележиле историју нашег колективног страдања, али и

З. Чворовић, В. Димитријевић: Два битна документа везана за број жртава у Јасеновцу

9. November 2022.

Забелешка немачког официра за транспорт „да се не верује усташкој пропаганди о Јасеновцу као радном логору“ и усташки допис да Јасеновац може да прими „неограничени број заточеника“. Уместо увода У првом тому четворотомника „Концентрациони логор Јасеновац“ познатог геноцидолога Антуна Милетића налазе се два битна документа за разумевање проблема везаног за број жртава у Јасеновцу. Jедан потиче од немачког официра за транспорт, Артура Хефнера, а упућен је капетану Мецгеру. У њему га он опомиње да не верује усташкој пропаганди о Јасеновцу као „радном логору“, и подсећа га да је Јасеновац КОМПЛЕКС ЛОГОРА, што значи да се у њему убијало на много места, а не само на једном. Други документ је усташки

Бојанић: ИСПРАВНИЈЕ ЈЕ РЕЋИ ДАН ПОБЕДЕ, А НЕ ДАН ПРИМИРЈА… ми смо победили, нисмо изгубили рат

9. November 2022.

У Великој Британији, Канади, Аустралији и Француској, 11. новембар је дан сећања на ветеране из Првог, али и Другог светског рата. У Америци се овај празник зове Дан ветерана. На Западном фронту 11. новембра 1918. војници су славили победу (примирје) и завршетак Великог рата, славило се и у Београду. Али, српски ратници су још водили борбе против окупатора с мађарским трупама за Бачку и Барању, али против хрвата, који су ратовали на аустрогарској страни,  борбе су се водиле и са бугарским комитама и албанцима у Јужној и Старој Србији… и то морамо да знамо. Пре три године када је био јубилеј стогодишњице 2018. од завршетка Великог рата, тај сраман чин

Ђурђица Драгаш: Црква Светих апостола Петра и Павла крије Теслину тајну

7. November 2022.

Чији је Никола Тесла? Да ли је Србин, Хрват или можда Американац?! Одговор на то питање које, с времена на време “запали” интернет и усталаса српску и хрватску јавност, сасвим је очигледан и једноставан тамо где је све почело – у Теслином Смиљану. И не, нећете тај одговор пронаћи у модерном Меморијалном центру, међу необичним експонатима и збуњујућим подацима према којима су Тесле влашког порекла. Истину, једну и једину, спознаћете у цркви Светих Апостола Петра и Павла која однедавно поново краси ово личко село. Храм Српске православне цркве, у којем је службовао Николин отац Милутин, и у којем је 1856. године крштен човек који ће “обасјати свет”, обновљен је 2006.

Мира Радојевић, историчар и професор на Филозофском факултету у Београду.

Мира Радојевић: „Деконструкције јасеновачког мита“ – разлози и последице

6. November 2022.

Због чега водећи медији неретко тврде како су се „историчари сложили“ да број јасеновачких жртава одговара проценама Музеја жртава геноцида? То једноставно није тачно. Извор: Печат, 5. 11. 2021. Тешко је отети се утиску да смо последњих тридесетак година, нарочито у најновије време, постали невољни сведоци, учесници и жртве једног чудовишног процеса у коме се наопако окреће све оно што смо као нација знали о својој прошлости, у шта смо веровали и на шта смо се ослањали. „Несрећни српски народ“, написао је у предвечерје Другог светског рата Милан Грол, сваких је десет година „залуђиван другом идеологијом“, све док није изгубио свест о вредностима којима се руководио док се под својим

Павле и Стјепан Радић, вође Хрватске сељачке странке

Дан када су Срби спасли Хрватску; Чак је и велики усташа говорио: “Уједињење је неизбежно”

5. November 2022.

На данашњи дан, 1918. године, победничка италијанска војска у Првом светском рату заузела је велики део хрватских приморских подручја. Хрватска је тада припадала губитничкој Аустро-Угарској, која је била у распаду. Италијанска војска окупирала је тада Ријеку, Задар, Вис, Хвар, Kорчулу, Мљет и Ластово. Италија је желела да што пре заузме простор који јој је обећан кад је ушла у рат на страни Антанте. У том контексту треба разумети журбу хрватских саборских заступника који су се одлучили да се удруже с Kраљевином Србијом. Наиме, сматрали су да само на тај начин могу спречити да Италијани не отму већи део хрватске обале. Србија је такође била победница у рату, па би удружење

Годишњица ослобођења Београда : Немци су побегли за два сата

5. November 2022.

Пре 104 године, српска војска, предвођена дунавском дивизијом, ослободила је Београд. Први ушао 7. пешадијски пук, зато што су га чинили војници из главног града. Пре сто и четири године, Београд је дочекао слободу! Ујутро, 1. новембра 1918, после незадрживог налета елитних српских дивизија – Дунавске, Моравске и Дринске, на улицама српске престонице појавили су се први ослободиоци! У град су око 11 часова продрли први војници Дунавске дивизије и избили на Калемегдан. Већ два сата касније последњи немачки војници напустили су Београд пред налетом Прве армије предвођене војводом Петром Бојовићем. По подне, око 15 часова, Моравска и Дунавска дивизија налазиле су се на линији Велики Врачар – Бањица –

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА