arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

У БИЈЕЉИНИ ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ХЕРЦЕГОВАЦА „ЈОВАН ДУЧИЋ“

Уз учешће више од 200 чланова, у Бијељини је 30. јануара 2023., године одржана оснивачка Скупштина Удружења Херцеговаца у Бијељини „Јован Дучић“. Поред свечарске атмосфере и подсјећања на Херцеговце који су славу своје земље проносили од Херцеговине до Семберије и даље, широм свијета, изабрано је и руководство, односно, утврђени циљеви Удружења. За предсједника је изабран угледни привредник и хуманиста Спасоје Албијанић који је у бесједи најавио да ће превасходни циљеви Удружења бити његовање духовности, културе и традиције мјеста из којих чланови потичу, као и дубље повезивање Семберије и Херцеговине – завичаја из ког су потекли и завичаја у којем сада живе. – Ми јесмо Херцеговци по осјећању, али ми смо

“НОВОСТИ” ОТКРИВАЈУ: Степинац више није тема за Ватикан

Проглашење кардинала Алојзија Степинца за свеца више није на дневном реду Ватикана! Пише: Ј. Кеблер, од сталног дописника Загреб Открива ово за “Новости” високорангирани свештеник из Свете столице, добро упознат са приликама у врху Католичке цркве. – Папа Фрања је јако забринут због догађаја у свету и не жели да отвара још један проблем, посебно између две цркве на југоистоку Европе. За време понтификата овог папе тешко да ће доћи до преокрета, Степинац ће остати највероватније на чекању – тврди наш саговорник. Пуне три године тему проглашења контроверзног кардинала светим папа Фрања није коментарисао. Када је у посети Ватикану био сисачки бискуп Владо Кошић, један од ретких преосталих конзервативних хрватских

Узрок мржње у Босни према Србима – посљедица ужаса “усијаних глава“ које обнављају мржњу Османске империје

Таласање које је изазвао муслимански имам из Козарца Амир Махић вријеђањем на рачун Светог Саве и уз опаске које деградирају Српску православну цркву, не престају данима, чак ни након што се овај вјерски старешина извинио због ријечи на худби због којих се у уторак појавио у полицији на основу процеса који је покренуло тужилаштво. Њему је подршку дао поглавар Исламске заједнице у БиХ, Хусеин Кавазовић. Српски интелектуалци и политичари реаговали су на овај покушај беспризорног вријеђања српског народа, али не и представници тзв. међународне заједнице. Примјера ради, како је о. Дарко Ристов Ђого рекао недавно за портал ИН4С „култура вријеђања СПЦ“ је производ систематског стигматизовања српског народа од аустроугарске пропаганде до

КОНАЧНО ИСТИНА О СТРАДАЛОЈ СРПСКОЈ ДЕЦИ (трејлер)

Филм ,,33 Анђела” о страдању српске деце за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој у Српско-норвешкој копродукцији. Током Другог светског рата преко 4.000 дечака и мушкараца послато је из бивше Југославије у Норвешку као робови. Немачка окупаторска сила желела је да изгради путеве, железницу и другу инфраструктуру у северној Норвешкој, како би обезбедила линије снабдевања северног фронта против Совјетског Савеза. Ови затвореници који су овде послати као робови, радили су и живели у нехуманим условима. Њих 2.400 је изгубило живот. Погледајте трејлер: У Јасеновцу су у договору између немачких окупационих снага и усташког режима раздвојени војно способни мушкарци од 14 до 60 година, у неким случајевима и млађи од

Mladen_Bulut.jpg

ИЗ ЖИВОТА ПЕРКА МРКАЈИЋА – ПРВОГ СОКОЛСКОГ ЗАВЕТНИКА: Гусларски првак страдао од усташког метка у родној Брадини

Перко Мркајић, као угледни соколски предводник, вазда је био први у животу па је испредњачио и у смрти. Пише: Младен Булут На свесоколском слету у Суботици 28. јуна 1936. Перко Мркајић из херцеговачког села Брадине наступао је као такмичар у неколико појединачних атлетских надметања, али му је још највише поласкано када је проглашен за најбољег гуслара у ондашњој Југославији. Као познати и признати соколски првак он је, ако не први оно међу првима положио завет приликом проглашења Прве Петрове петолетке и да би га у свему одржао више од четири године је путовао по читавој држави, од жупе до жупе, бесплатно дајући подуку свим заинтересованим у ондашњим мнобројним и многољудим

Представљање књиге ,,Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини” у крипти подгоричког Саборног храма

У суботу, 11. фебруара 2023. године поводом јубилеја 100 година од рођења Благоја Јововића, одржаће се представљање књиге ауторке Марије Јововић, ћерке почившег Благоја Јововића у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици са почетком у 19 часова. О књизи ће говорити: протојереј мр Предраг Шћепановић, Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски ; Марија Јововић, ауторка ; историчар Жарко Лековић, док ће одломке из књиге читати глумица мр Јована Тодоровић. Благоје Јововић рођен је 1922. године у селу Косић код Даниловграда у племену Бјелопавлића. Он је служио Југословенску војску у отаџбини у Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади. Када се партизанско – четнички сукоб завршио 1944. године Благоје Јововић је емигрирао у Италију. У Италији је

DOCUMENT FROM THE ARCHIVES OF VOJVODINA: Testimony about Ustasha atrocities in Herzegovina

In 2020, the Archives of Vojvodina published a very valuable book entitled “Ustasha Atrocities: Collection of Documents (1941-1942)”. SERBIAN 165 selected documents and 63 photographs are published in this collection, together with comprehensive and useful introductory texts and explanations. The editor of the collection is our distinguished historian Dr. Milan Koljanin. The documents published in the collection are part of the files of the German occupying Commander of the Security Police and the Security Service in Belgrade. The file is part of the Archives of Vojvodina F.562, Personal Fund of Slavko Odić (1915–2006), 1909–1983, in which part of the legacy of this bearer of the Partisan Monument in 1941, intelligence officer, diplomat and

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала “Олују”

Одгледах “Олују”. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се “мотала” само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

Обиљежена 81 година од страдања 52 ученика у бањалучком насељу Шарговац (ФОТО/ВИДЕО)

Осамдесет и једна година је прошла од страдања 52 ученика у бањалучком насељу Шарговац. Усташе су 7. фебруара 1942. године у покољу Срба у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић и у руднику Раковац, на најмонструознији начин убиле више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете. Према списку из књиге “Рат и дјеца Козаре”, Драгоја Лукића у Дракулићу је убијено 294 дјеце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 52. У Дракулићу је 1988. године започета изградња спомен храма, за жртве усташког покоља 1942. године, а 1989. храм је и освештан, и од тад се одржавају парастоси за покољ српских ђака у Шарговцу. И данас је у ОШ “Ђура Јакшић”

Момчило Диклић: Срби су у 20. веку изгубили 30-40 одсто својих територија

У свему има и наше кривице и несналажења. Рецимо, ми нисимо умели на прави начин да објаснимо геноцид који је извршен над нама у Другом светском рату и етничко чишћење у рату деведесетих. Ми немамо музеј геноцида. Право питање, које нико не потеже, је: колико су Срби изгубили својих терторија у 20. веку? Оквирно, између 30 и 40 одсто! Изгубили смо све територије у Славонији, Далмацији, у остатку Хрватске, а ваља подсетити да је чак 91 општина у Бановини Хрватској, пред Други светски рат, имала већинско српско становништво, а свака је имала бар по неколико хиљада становника. Срби су изгубили општине у Босанској Крајини и у Херцеговини. Изгубили смо косовскометохијске

УГРОЖЕН СПОМЕНИK ПОСВЕЋЕН МАЈЦИ СА ПЕТОРО ДЕЦЕ, УБИЈЕНИМ ОД УСТАША KОД ЈАМЕНЕ 1943. ГОДИНЕ

Архивисти Архива Војводине, Ивана Петровић и Александар Бурсаћ, као и Владимир Мучибабић, оператер у процесу дигитализације, обишли су 31. јануара 2023. године надгробни споменик посвећен страдалим члановима породице Анићић из Јамене, српског села у близини Батроваца. Споменик се налази у атару села Јамене, на неких пет километара од насеља, а удаљен је око 200 метара источно од пута Моровић–Јамена. На месту споменика се пре осамдесет година, у току Другог светског рата, налазио салаш, власништво породице Анићић, у коме је током 1943. године повремено боравила трудна Савка Анићић, заједно са својих петоро деце: Николом (11), Савом (9), Јелком (7), Горданом (5) и Миленком (3). Иван Анићић, отац деце и Савкин муж,

НАЈАВА – Промоција новог романа Василија Карана:”Вјетар још није стао”

Бања Лука, Бански Двор, мала сала – Четвртак, 02. фебруара 2023. у 19 часова. Гроздан Шумара је главни лик романа. Родољубни и национални занос Гроздана враћа из Берлина, гдје је радио годинама, 1992. године у тек узаврели босански лонац, гдје га дочекују супруга и четири сина. Гроздан је типични српски борац, којем је патриотизам све слабији због ратних профитера. У Гроздану се башкари морал овдашњег човјека. Послијератни вјетрови још узнемиравају људе Козаре и Поткозарја – чему су узрок како страни, тако и домаћи мешетари. БИОГРАФИЈАВасилије Каран је рођен 1934. године у Међувођу (заселак Поглеђево), општина Козарска Дубица, Врбаска Бановина, Краљевина Југославија. У току Другог свјетског рата, на Козари, изгубио се од својих

sisak.jpg

Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом

Иако је највећи део страдао од усташа, пописана су деца страдала од свих зараћених страна, као и она за које се не зна тачан узрок и кривац смрти. „Стање ствари“ ексклузивно доноси списак убијене и уморене деце на територији Независне Државе Хрватске. Реч је о два списка стратишта деце убијене и уморене у „НДХ“ – први са називом „већи“ (за стратишта на којима је страдало десеторо или више деце) и други са називом „мањи“ (за стратишта на којима је страдало до деветоро деце). Спискови су дати по стратиштима, азбучно. Укупан број досад пописане страдале деце (до 14 година) износи 74.580 (седамдесет четири хиљаде петсто осамдесет). Подсећамо да, према статистичким стандардима,

Биљана Ковачевић: Олујни филм Милоша Радуновића

Публика је без речи пошла из сале. Можда је та тишина једина истина о филму ‒ да је Олују немогуће приказати, али да се то мора, да нас ова земља ‒ једном ‒ не би прогутала. Фото: Инстаграм Прибојавала сам се филма о Олуји. Кад сам пре неколико недеља сазнала да један редитељ ‒ од свих редитеља ‒ први пут говори о овом догађају, запитала сам се зашто то ради: нас да подсети на оно са чиме живимо сваки дан и не знамо да живимо, или све друге који су у августу пре скоро двадесет и осам година играли на плажи пикадо и успешније ту погађали мету него што би

Представљена књига “Зашто Јасеновац” у Бањалуци

Kњига Марка Ручнова “Зашто Јасеновац”, која доноси номенклатуру зла усташких злочинаца из јасеновачког система усташких логора смрти, представљена је у Бањалуци поводом 27. јануара – Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. Тања Тулековић, директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина, која је организатор вечерашње промоције заједно са бањалучким Српским просвјетним и културним друштвом “Просвјета”, навела је да је ријеч о лексикону усташких злочинаца гђе се на 550 страна налази 3.526 биографија усташа са свим њиховим злочинима и изворима, чиме су ти подаци провјерљиви. “То је значајно јер овај пут доносимо податке о директним учесницима у индустрији јасеновачког логора смрти и веома је значајно да у периоду када је на сцени јак

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.