
Ђорђе Брујић: ЈАСЕНОВАЦ У ДВИЈЕ СЛИКЕ
Покушао сам да ти затворим очи, да сањамо скупа.. Кожара Ноћ из другог просијањаДонесе зрнце свјетлоносне клице,Облаком се мјесец увио у сушу,А овдје у пепелишту истог постојањаТвоје је чело хладно, и руке, и лице,И не могу више дотаћи ти душу,Ни угријати прамен њеног нестајања. Није у овој соби једини мирис студи,Нити мравља грудва једина тишина:Босе су наше стопе и голе су нам груди,На временском трену у ком је сламнат одарСамо је привид трупла и његова бјелина;Разапете коже живот су других људи,И плави, ријечни вртлог што у даху нам је модар, Као јесење море које под длановима кријем;Покушао сам да ти затворим очи, да сањамо скупаОнај повез вјетра на коме те