arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Бојан Јовановић: ГЕНОЦИД И СРАМНЕ ПРЕТЊЕ (ВИДЕО)

Не малом искушењу био је изложен и аутор ових редова када га је након недавно објављивања текста „Феноменологија највећег зла“ у „Печату“ позвао директор Музеја жртава геноцида у Београду и запретио подношењем кривичне пријаве због изношења неистина, узнемиравања јавности и нарушавања угледа установе на чијем је челу. Сагледавање и разумевање феномена највећег злочина у људској историји претпоставља и неоспорност снаге доказа чију блискост истини нико и ништа не могу довести у питање. Убеђеност и веровање у снагу аргумената изложени су, међутим, искушењима аргументима снаге који повремено могу да преовладају, али никада и да потпуно оспоре истину. Таквом искушењу је био изложен и аутор ових редова када га је након објављивања

На данашњи дан се сјећамо злочина над српским женама и дјецом у селу Кремна 16. децембра 1941. 

Злочин над Србима у Кремни је злочин који је у сјећању народа нашег краја скоро изблиједио, злочин који памти још само неколицина. Први штури записи о овом злочину су се појавили тек 40 година послије покоља и о њему су знали само мјештани. Ово је наш допринос да се овакве ствари не забораве и да се не понове. То дугујемо свим нашим мученицима. 16. децембра 1941. године, хрватске усташе и домобрани из Прњавора долазе на Вучијак у селу Кремни и уз помоћ Мађара који су тада насељавали Вучијак, почињу пљачку и зулум по селу Кремна које је удаљено неких 5 км од Прњавора. Вучијачки вод устаника под командом Тривуна Бојановића

ПОЖЕШKА KОТЛИНА: Сећање на 42-оје жена и стараца које су 1991. побили Хрвати

Навршило се 32 године од масовног злочина над 42-оје цивила српске националности у Пожешкој котлини. До данас нико није одговарао за овај масакр. У том етничком чишћењу 23 села потпуно су уништена, а, према још непотпуним подацима „Веритаса“, убијена је 71 особа српске националности, од којих су 33 биле жене, а 42 је било старијих од 60 година. Најстрашнији покољ се догодио се 10. децембра 1991. када је хрватска војска масакрирала 42 цивила – 25 жена и 17 стараца српске националности. За овај масакр још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима. „Веритас“ подсећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и

Сећање на убијене у пожешким селима

Код спомен обележја у Јеминовцу још једном су се окупили припадници српске заједнице како би одали почаст за више од 40 цивила који су убијени у три села која су била настањена српским становништвом. Молитвено сећање одржано је 10. децембра, а са скупа су упућене поруке мира, потребе проналаска свих несталих и заједничког комеморирања и одавања почасти страдању цивила. Присутнима су се обратили парох пожешки Никола Петровић, заменик жупанке Пожешко-славонске жупаније Никола Ивановић и заменик жупана Вировитичко-подравске жупаније Игор Павковић. Подсетимо хрватске власти донеле су још крајем октобра 1991. године наредбу о евакуацији 26 српских села Пожешке котлине: Облаковац, Вучјак Чечавски, Јеминовац, Шњегавић, Чечавац, Копривна, Расна, Пасиковци, Кујник, Орљавац, Црљенци, Слобоштина, Миливојевци, Подсреће, Вранић,

Басташић: Хрватска крије масовне гробнице као змија ноге

Хрватска и даље на све начине жели сакрити, као змија ноге, постојање многобројних масовних гробница и јама у којима су сахрањена или побацана тијела убијених Срба у вријеме НДХ. Каже ово за “Глас Српске” Душан Басташић предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг 1941, познатијег као Удружење “Јадовно”, истичући како у Хрватској и даље постоји много масовних гробница које нису откривене или се за њих зна, али никада нису ексхумиране, нити су жртве достојно сахрањене. Наводи и како није претјерани оптимиста када је у питању најновија иницијатива, односно захтјев Међународне алијансе за сјећање на холокауст (ИХРА), коју чини 35 држава чланица, која је

„Serbien ist Judenfrei“ – порекло лажи

Поводом обележавања 82-годишњице почетка нацистичког уништења дела београдске и српске популације, домаћих Јевреја, у логору Земун на предратном Сајмишту, од стране нацистичког окупационог апарата, састављеном од етничких Немаца, Аустријанаца и Фоксдојчера, неопходно је указати на један моменат који се већ скоро 30 година користи у проблематичним контекстима и, нажалост, у пропагандне сврхе. Пише: Бане Гајић Реченица „Сербиен ист Јуденфреи“ односно, „Србија је очишћена од Јевреја“ појавила се 1993. године и брзо је преузета, односно, „тумачена“ као један од главних „доказа“ „српске кривице“ за учешће у Холокаусту спроведеном од лета 1941. до пролећа 1942. године. Према „тумачењима“, реченица се јавља као наводни телеграм који је из Београда послат у Берлин, и

СРБИ ТРПЕЛИ СТРАШАН ТЕРОР, УБИСТВА И ЛОГОРЕ! Одреди злочинаца имали одрешене руке да реше “српско питање”

Kратки документарно-едукативни филма из серијала “Минијатуре” може се погледати на Јутјуб каналу Министарства одбране и Војске Србије. Страдања Срба у Аустроугарској била су присутна од првих па до последњих дана Великог рата, а каква је све зверства правила аустроугарска војска тема је кратког документарно-едукативног филма из серијала “Минијатуре” који се може погледати на Јутјуб каналу Министарства одбране и Војске Србије. Уз сваку од минијатура, а биће их укупно 60 у продукцији “Застава филма”, на сајту министартва се може прочитати и пропратни текст, попут овог који је срочио потпуковник др Далибор Денда, научни сарадник београдског Институт за стратегијска истраживања.Kако наводи, страдања Срба у Аустроугарској отпочела су одмах након Сарајевског атентата. У

Сјећање: Предраг Пеђа Ристић

„Постоје народи који то презиру, правци у умјетности који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне“, говорио је велики српски архитекта проф. др Предраг Пеђа Ристић који је свом роду оставио велико и свијетло завјештање у више од 150 храмова. Доајен српске архитектуре проф. др Предраг Пеђа Ристић који је пре четири године уснио у Господу у 88. години, остаће упамћен као највећи неимар православних храмова нашег времена на просторима гдје живи наш народ. Поред многих цркава проф. др Ристић себе је уградио у бисере савремене црквене архитектуре код нас: Саборни

Милунка Савић испред своје куће на Вождовцу

Забрањена репортажа о Милунки Савић

На испуцалим зидовима једине собе има само неколико фотографија. На једној Милунка Савић као млади војник са расплетеним косама, на другој у униформи са ордењем. Затим су ту још две слике са војних свечаности и у једном раму неколико породичних фотографија. На зиду се виде трагови однетих рамова. У априлу 1971. године, новинарка Љиљана Банићанин посетила је Милунку Савић у њеној кући на Вождовцу, том приликом написала је репортажу коју ће стопирати уредништво које је проценило да је текст националистички и да велича српског хероја. Чланак ће бити објављен двадесет и четири година касније, 9. децембра 1995. године под насловом „Милунка Савић из Гвозденог пука“. Да ли је репортажа била

МАСОВНА ГРОБНИЦА И СТРАТИШТЕ „РАДУЛОВАЦ“

Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима. Средоје Васић о овом догађају свједочи:„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао

Клецале су ми ноге у Јадовну кад сам видео како људи слушају „Београдски синдикат“ и Павлину

Код Шаранове јаме људи су слушали нашу песму „Теци реко“ коју смо урадили са нашом сестрицом Павлином Радовановић из Ораховца као да је литургијска, а мени и Блажи клецале су ноге, каже члан Београдског синдиката Феђа Димовић. Феђа Димовић на Јадовну за време емировања песме “Теци реко..”; ФОТО: Јадовно 1941. Пише: Владимир Судар Месец дана по објављивању „Синдикалног пролећа“, четвртог албума Београдског синдиката који је изашао после дугих 13 година, Синдикалци су наступили у Канади, али су и посетили комплекс усташких логора Јадовно где је након парастоса емитована њихова песма „Теци реко“ посвећена страдању Срба у НДХ. Концерт у најсевернијој српској цркви Чланови Синдиката Феђа Димовић и Бошко Ћирковић Шкабо кажу да су у Канаду отишли на позив Српске

Најава: Бечмен, Банстол и Зрењанин – Скупови у организацији ОМЛ од 1. до 4. децембра 2023.

Од 1. до 4. децембра т.г, у организацији Удружења Огњена Марија Ливањска и домаћина, одржаће се представљање књиге Буда Симоновића “Огњена Марија ливањска” и приказивење изложбе „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. РАСПОРЕД БЕЧМЕН: Петак, 1. децембра т.г, у 18.30 у парохијском дому храма Свети Сава у Бечмену, представљање књиге Огњена Марија ливањска; БАНСТОЛ: Недеља, 3.децембра т.г, у 12.часова, храм Благе Марија на Банстолу, представљање књиге Огњена Марија ливањска; ЗРЕЊАНИН: Понедељак, 4.децембра т.г, у 18.часова, Културни центар Зрењанина (Народне омладине 1), представљање књиге Огњена Марија ливањска и отварање изложбе. Очекујемо вас! Важна напомена: Изложба и представљање књиге у Сремским Карловцима 02. децембра је одложено! Извор: ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА Везане вијести: Имена

Колаборационизам или научна сарадња?

Биће занимљиво пратити ток и резултате недавно успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката. Пише: Душан Басташић На маргинама овогодишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) која се одржава у Загребу, Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида нашао је за потребно да се у простору Хрватског државног архива, у друштву амбасадорке Републике Србије у Републици Хрватској Јелене Милић и кустоса г. Бојана Арбутине сретне са директором те установе Динком Чутуром. Након састанка Ристић је изјавио: „Током дужег и конструктивног разговора детаљно су разматране теме од значаја за обе стране. Том приликом договорено је успостављање трајне институционалне сарадње Музеја и Државног архива

Епископ Сергије: Спомен прецима, слово потомцима

Србија није само држава, већ идеја од које не смијемо одустати, никада и ни по коју цијену! Првог децембарског дана навршава се 105 година откако је регент Александар Карађорђевић (потоњи југословенски краљ-мученик) прогласио прву Југославију, под називом Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је, након неколико стољећа разједињености, српски народ коначно уједињен у оквире једне слободне државе. И не само српски, већ и остали народи са којима смо вијековима дијелили добро и зло, трпећи туђински јарам и чезнући за слободом. Недуго након установљења Краљевине СХС, уједињују се српске епархије и формално-правно Српска православна црква доживаљава своје поновно уједињење. Шеснаест година након што је утемељио државу, убијен је краљ Александар Карађорђевић,

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ: Како су Срби опраштали својим џелатима?

„Народ наш, збиља, у гневу може да коље, руши и пали; али ми нисмо они што смишљено тлаче, ми не сматрамо да је свет цели наше поље; ми не бисмо поднели ни урођеник прашумски да због нас плаче; душа нам је пространа, иако смо бројем мали.“ – Десанка Максимовић, Балканац. Под небом Балкана српски човјек је научио да страда у сваком већем сукобу, да буде жива брана свим тиранским бујицама које су браздиле рељеф овог дијела Европе. Историја нас је научила да су највећи крвници били људи нашега језика, отргнуте гране нашега стабла. Као што стихови Десанкини зборе, Срби су у гњеву итекако знали да се свете, али никад нисмо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.