arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Митар Радоњић: Истина о Јасеновцу је утврђена и зна се

18. July 2024.

Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу, који је радио од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. У пресуди тог суда констатована ликвидација 700.000 жртава у Логору Јасеновац. Код нас у Србији се замагљује истина о концентрационим логорима у Хрватској. Већ крајем априла и маја 1941. године почели су да настају логори у НДХ. Законска легализација извршена је 23. новембра 1941. године, под називом „Кампови за интернирање и радове”. У почетку их је било 22, од којих су до краја рата остала само два – у Јасеновцу и Старој Градишки. Управљање камповима било је законом поверено „Усташкој служби надзора”. Први надзорник кампа био је

Андреј Рајевски: Дража Михаиловић – човек на коме ће се темељити будућа Србија

15. July 2024.

Свака будућа Србија вредна да се зове Србијом може бити утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији је подвиг отелотворен у њему. Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције,  моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали су интервенцију и истовремено подржали русофобични бољшевички режим (да, помажући обема странама, као што Империја то чини и данас у, рецимо, курдским областима Ирака и Сирије). Сви

ХАБЗБУРШКИ НЕООСМАНИЗАМ: Запад залуђује Сарајево обећањима да би НАТО проширио до Саве и Дрине

15. July 2024.

Чиновници ЕУ Ђозеп Борељ и Оливер Вархељи, поводом годишњице догађаја у Сребреници, саопштили су да је то “један од најмрачнијих тренутака у модерној европској историји” и запретили: “Међу нама нема места за оне који негирају геноцид, покушавају да прекрајају историју и величају ратне злочинце”. Пише: Борис Субашић Службеници актуелне “немачке Европе” су “заборавили” на немачки геноцидни програм према Словенима у Другом светском рату и аутентични НДХ пројекат истребљења Срба, у коме су активно учествовали многи муслимани из БиХ. ЕУ је “заборавила” и да је Јерусалимски муфтија Хусеини долазио у НДХ да поздрави оснивање муслиманске СС “Ханџар” дивизије од 21.000 добровољаца. Тај “заборав” историчари описују термином “процес дугог трајања” у коме

Празник Свете Дјеце новомученика Јастребарских и Сисачких прослављен у Карловцу

14. July 2024.

У петак, 13. јула 2023. године, вечерњим богослужењем са петохљебницом, отпочело је празновање Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких. Вечерњим богослужењем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење презвитера Саше Лончине и протођакона Небојше Анђића.  Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки господин Герасим началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у новој капели при епархијском двору у Карловцу, посвећеној данашњим мученицима. Преосвећеном епископу су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Радослав Анђелић, презвитер Саша Лончина и протођакон Небојша Анђић. На почетку Литургије, епископ Герасим рукопроизвео је Игора Вукобрата, студента Православног богословског факултета у Београду, у чин чтеца.  По заамвоној молитви Епископ Герасим је извршио обред освећења кољива и колача који су принесени у славу Божију

Академик Димић: Хрвати покушавају да улепшају своју историју

11. July 2024.

Тврдње загребачких надбискупа, на челу са Јосипом Бозанићем, да су у Јастребарском и Сиску током Другог светског рата била прихватилишта за децу у којем су наводно лечени, а не логори у којима су мучени и убијани, по речима академик Љубодрага Димића покушај да се заборави и прекроји властита историја за будуће генерације Хрвата. „То је покушај да се заборави властита прошлост, да се она улепша, да се као таква популарише и да постане део свести становника у Хрватској који сада ступају на животну сцену. Ти млади ће у наредним деценијама тај наратив прихватити као истинит, а поништаваће оно што су историчари до сада о томе рекли”, рекао је Димић за

ЗБОР НА КОСОВУ У ДАЛМАЦИЈИ 1893. 

10. July 2024.

Између Динаре и Јадранског мора у Далмацији, по прилици на један сат од Книна, лежи ово друго Косово поље, које се пружа скоро до Сиверићког рудника. Приредио: Томо Радусин Народ, српски који је био послије пропасти српскога царства принуђен, да, усљед разнијех недаћа својих, оставља своја прађедовска огњишта и да се на позив аустријских владалаца са оружјем у руци и са својим иметком пресели у разне крајеве Аустријско-Угарске монархије – обичавао је, да у новој постојбини затечена пуста мјеста назива онијем именима каковијем је називао своја мјеста, ријеке и планине своје пређашње царевине. Тако је Косово у Далмацији добило име своје од Косова у Старој Србији, на коме је пропало

НИКОЛИЋ: У КОСТУРНИЦИ НИСУ КОСТИ АНТИФАШИСТА, ВЕЋ СРПСКИХ ЦИВИЛА

8. July 2024.

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана Тројица 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину о овом злочину, иако је свима било познато да су снаге НДХ монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима. Николић подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, а у оближњем селу Залазје злочин је почињен дан касније, 15. јуна. Он наводи да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић која је скривена гледала шта усташе раде. “У Сребреници су усташе 14. јуна 1943. године, према њиховим документима, убиле више од 155 српских цивила.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године.

Радмила Вуковић, рођена Крагуљ: ДЈЕТИЊСТВО МЕЂУ ЦРНИМ МАРАМАМА

8. July 2024.

Моји родитељи Јово и Деса су живјели у својој кући у Санском Мосту, на лијевој обали Сане, у тада главној улици. У приземљу је отац држао гостионицу, а горе смо ми становали, брат, сестра и ја. Још у мају 1941. године Витомир Гутић, бањалучки стожерник, у свом говору позива на уништење Срба, а касније и на њихово истребљење. Тад се многи угледни Срби узнемирише и почеше ковати планове за бијег у Београд. Пошто је мој отац, по причању, био тих и повучен, рече да он неће ићи јер се није ни о шта огријешио, и тако остаде. Ипак, једне топле јунске ноћи 1941. године он је легао као и обично

Феђа Димовић (БС): „Теци реко“ осветљава део заташкане историје

7. July 2024.

Великомученички логор Јасеновац, наше највеће гробље у коме је сатрвено више од 700.000 православних Срба, наш највећи град под земљом је симбол свеукупног страдања – Покоља* српског народа на територији злочиначке НДХ од 1941.. до 1945. Феђа Димовић; Фото: Никола Зајц / Јадовно 1941. *Покољ је систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог Светског Рата од сране Независне Државе Хрватске на целој њеној територији, којом је обухваћено више од милион Срба који су пре 1941. године живели на том подручју, пише на почетку спота за песму „Теци реко“. Београдски синдикат опевао је геноцид над Србима у својој новој песми „Теци реко“, заједно са Павлином Радовановић, див – девојчицом

„Јер … ми смо иста крв“, песнички првенац Ђурђице Драгаш представљен у РТС Клубу

6. July 2024.

У Клубу РТС-а представљена је збирка поезије „Јер…ми смо иста крв” Ђурђице Драгаш Вуковљак. Реч је о првој песничкој збирци коју чине стихови пуни сете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и песме су објављивани на сајтовима „Јадовно 1941“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка песама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији, књижевном изразу и инспирацији за ову збирку говорили су Миле Рајчевић, професор и некадашњи директор ОШ у Госпићу, Момчило Мирић, председник удружења „Јадовно“ и Ана Томашевић, новинарка и уредница Радио Београда.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Звао се Слободан Стојановић и само је хтио да нађе свог пса

6. July 2024.

Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи шапатом пробудили и руком му дали знак да је вријеме да крену. У збјег. У бијег пред смрћу. Зору нису смели да дочекају у својој кући, у свом селу Доња Каменица, у братуначко-зворничком крају. Разуздано и крволочно зло се спремало да у то своје уобичајено “радно време” дође по њих. Као што је претходних зора долазило по друге сељане српске вере и нације. Искрадали су се на прстима, погнути, у страху да не нагазе на неку грану и све остало што од себе звук даје. Плашили су се властитог кашља… Чуо се само псећи лавеж,

ЕКСКЛУЗИВНО „Теци реко“: Нови спот Београдског синдиката и Павлине о геноциду над Србима у НДХ

5. July 2024.

Пре годину дана, у суботу 01. јула 2023. у подне је премијерно емитован спот за песму „Теци реко“ Београдског синдиката и Павлине Радовановић која се бави Покољем над Србима у НДХ. Песма „Теци реко“ пуштена је по окончању опела страдалим Србима код Шаранове јаме, коме су присуствовали и чланови Синдиката. 01. јул 2023. Велебит, Шаранова јама; ФОТО: Јадовно 1941. Пише: Владимир Судар Спот за песму „Теци реко“ Београдског синдиката и Павлине Радовановић премијерно је објављен данас тачно у подне на Јутјуб каналу Синдиката и свим дигиталним платформама. Песма „Теци реко“ објављена је на новом албуму Београдског синдиката – „Синдикално пролеће“. Спот Београдског синдиката и Павлине о покољу над Србима у НДХ „Теци реко“ бави

Страдање нашег народа

4. July 2024.

Драган Радовић: Страдалници су, тог пролећа 1942, могли да бирају између две смрти, оне на обали, од усташа, или оне у таласима хладне Дрине. Најчешће су се опредељивали за другу – као мање страшну – јер су на обали усташе силовале девојке и отимале новорођенчад од мајки, набадали их на бајонете, па бацали у Дрину. Пише: Слађана Илић Недавно је у Источном Сарајеву, у издању Фондације “Заборављени коријени”, објављена капитална књига. Реч је о зборнику први пут штампаних докумената о страдању Срба у Другом светском рату у романијском крају и у деловима источне Босне, који данас обухватају општине: Соколац, Пале, Источни Стари Град, Олово, Кладањ, Власеницу, Хан Пијесак, Рогатицу, Вишеград,

ВИДАКОВИЋ: СРБИ НЕ СМИЈУ ДА ЋУТЕ О ЗЛОЧИНИМА У СИСТЕМУ ЛОГОРА ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ

3. July 2024.

Систем усташког логора Госпић-Јадовно-Паг био је претеча логора Јасеновац и српски народ никада не смије да ћути о злочинима који су ту почињени, истакао је помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић. Видаковић је напоменуо да је на овом мјесту почело систематско уништавање Срба са подручја НДХ, указујући да овдје нису убијани само Срби из Лике, већ са простора територије тадашње НДХ. “Од Госпића на пут без повратака ишле су многобројене колоне. И тако 132 дана. У тим колонама смрти било је више од 40.000 људи, од чега најмање 38.000 Срба”, истакао је Видаковић, обраћајући се окупљенима код Шаранове јаме на Велебиту. Видаковић је нагласио да се такви

Ђурђица Драгаш: „Јер… ми смо иста крв!“

2. July 2024.

Да се не заборави, да се памти, јер народ без прошлости нема будућност. Након премијерне промоције збирке песама, под називом „Јер… ми смо иста крв!“ ,ауторке Ђурђице Драгаш-Вуковљак и књижевне вечери у Пригревици, 19. јуна ове године, промоција ће бити одржана и у Београду. Сутра, 03. јула 2024. у 18 часова, у КЛУБУ РТС-а (зграда Радио Београда, улаз из Светогорске). Уочи београдске промоције, ауторка нас подсећа на велика стратишта Срба на простору НДХ, за време Другог светског рата и за време рата од 1991. до 1995. године. Њене песме су пуне сете, туге и посвете прецима и свим невиним жртвама. Како сама каже, те душе „пишу“ њене песме, а она

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА