arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Donacija za otvaranje biblioteke svete Stane Arnaut u Prebilovcima

18. December 2015.

Kancelarija za dijasporu pri Ministarstvu Spoljnih poslova Vlade Republike Srbije podržala je projekat Crkvene Opštine Čapljina za otvaranje biblioteke svete Stane Arnaut u Prebilovcima. Donacijom od 400,000.00 dinara pokriće se troškovi opremanja prostorije za biblioteku koja će se nalaziti u duhovnom i kulturnom centru sveti Kralj Milutin u Prebilovcima, kao i nabavka neophodne opreme za rad biblioteke. Spisak svih donatora koji su podržali ovaj projekat biće objavljen naknadno, nakon dostavljanja knjiga i otvaranja biblioteke koji je planiran tokom Vaskršnjih praznika kada hram u Prebilovcima proslavlja svoju slavu.   Izvor: Uprava SPCO Čapljina

Pukni zoro!

17. December 2015.

Nije hučala Bistrica dok smo prelazili most što se nadvio nad njom. Nisam mnogo ni zagledao most ni velike njegove lukove, niti okolne zgrade načičkane duž reke u staroj čaršiji, dok sam se uskom ulicom uspinjao prema prizrenskoj bogosloviji. Više sam lovio poglede mladih Arnauta koji su u grupama prelazili preko mosta, stiskajući u ruci sve vreme svoju crnu šajkaču, koju sam prethodnih dana nosio na Kosovu. Kao što su razvaline civilizacije u Carigradu danas preplavljene mladim Turcima, tako u oči pada da je i u Prizrenu, nekadašnjem simbolu iste te civilizacije, carskom gradu – Dušanovom gradu, sve danas u arnautluku, silnom i živom – ima ih oko 180.000 spram

Naše kuće

12. December 2015.

Piše: Mile Radovanović Naše kuće bijahu slične kao jaje jajetu; uske, dugačke, bijele, čelom okrenute k putu, a uzduž, sjužne strane, imale su ganjak. Nekako na sredini bila su teška glomazna hrastova vrata i tu se ulazilo ravno u kujnu. To bijaše oveća prostorija, s malo namještaja; stol, klupa s rezbarenim naslonom,nekoliko stolaca i kredenc. A u kutu – peć. Zidana,golema, s dva rola (za kruh i za meso) i s prostranim bankom na kome se zimi slatko drijemalo. Iz kujne išlo se lijevo u sobu i desno u komoru. Soba je bila velika, prostrana, i imala je više namjena. Kada je društvo domaće služila je za spavanje, a kada

Nikola Kobac: Besjeda prijateljima o mojoj knjizi

10. December 2015.

Dobro veče Krajišnici, dobro veče dragi prijatelji, dobro veče Banja Luko! Hvala vam što dođoste i  ovo moje književno veče uljepšaste. Svima hvala, posebno hvala Tebi profesore Svetozare Livada i Tebi profesorice Dragice Španović – Livada, prvo za napisani Predgovor moje i naše knjige, a onda za riječi ohrabrenja – “piši kada te je Bog podario”. Našli ste snage da u godinama koje nosite i sa teretom kojim se borite – budete među nama. Da sa nama podijelite radost rođenja još jednog, i najboljeg svjedoka i druga svih vremena – knjige. Knjiga (H)ISTORIJA OSUŠENE ZBILjE ili TRAJANjE JEDNOG NESTAJANjA ne bi svjetlost mraka ili tamu dana ugledala i među vas

Knjiga “(H)istorija osušene zbilje” predstavljena u Banjaluci

8. December 2015.

Knjiga autora Nikole Kopca „(H)istorija osušene zbilje“ , predstavljena je sinoć u Banskom Dvoru u Banjaluci. Organizator promocije i izdavač knjige je Udruženje „Jadovno 1941“ iz Banjaluke. Nikola Kobac u knjizi govori o svom zavičaju Trepči, srpskim stradanjima na Kordunu, svojim nastojanjima da se izbori za istinu i pravdu. Knjiga je spoj proze, lirike i istoriografskih zapisa i govori o ponavljanju paklenog progona i pogroma u osmišljenom programu smrti namijenjenog Srbima iz Hrvatske. U knjizi je opisana nova forma tragedije krajiških Srba, kao nasljedna sudbina prošlih vremena. Tematsko srce knjige je novo iskušenje Srba iz Hrvatske u staroj strategiji „noža i križa“.  U centru „priče“ je Kopčevo rodno selo Trepča,

Banja Luka: Promocija knjige Nikole Kobca “(H)istorija osušene zbilje“

7. December 2015.

Promocija će se održati u Banskom Dvoru u ponedjeljak 07. decembra 2015. sa početkom u 19 časova. Knjiga „(H)istorija osušene zbilje“ autora Nikole Kobca, u izdanju Udruženja „Jadovno 1941.“ iz Banjaluke, govori o ponavljanju paklenog progona i pogroma u osmišljenom programu smrti namijenjenog Srbima iz Hrvatske. U knjizi je opisana nova forma tragedije krajiških Srba, kao nasljedna sudbina prošlih vremena. Tematsko srce knjige je novo iskušenje Srba iz Hrvatske u staroj strategiji „noža i križa“.  U centru „priče“ je Kopčevo rodno selo Trepča, „raslo, stasalo i ubijeno na pragu Zagreba“. „Nikola Kobac je okovan krajem koga više nema. Iako živi posvuda i svagdje može saviti gnijezdo – gnijezdo rođenja ne

Promocija Magnum crimen-a u Banjaluci!

29. November 2015.

U sredu, 2. decembra u 20 časova u Koncertnoj dvorani Banskog dvora u Banjaluci biće održana svečana promocija kultne knjige Viktora Novaka, Magnum crimen. Saznajte sve o zločinačkoj sprezi Rimske kurije i ustaša u Hrvatskoj. Proverite zašto je Rimokatolička crkva uništavala knjigu, a komunisti je cenzurisali. Otkrijte izvore ustaške ideologije koja traje do današnjih dana. Govore: Prof. dr Mira Radojević Prof. dr Srđa Trifković Dr Goran Latinović Mr Dragiša Vulin Boško Obradović Režija đakon Nenad Ilić. Sreda, 2. decembar, u 20 časova, Koncertna sala Banskog dvora u Banjaluci. Mi štampamo knjige za slobodne ljude   Izvor: Catena mundi

Nemanja Dević

Izvorna i autentična srpska ideja zaprljana je i zamagljena

27. November 2015.

Piše: Nemanja Dević Prošle nedelje, nisam ni znao za to, moj prijatelj Slobo Gavrilović predložio me je za nagradu “Dragojlo Dudić” koju dodeljuje SUBNOR, organizacija koja neguje tradicije partizanskog pokreta. Žiri, sačinjen od neostrašćenih stručnjaka – ali nedvosmisleno naklonjenih pobednicima u građanskom ratu u Srbiji 1941-1945, doneo je jednoglasnu odluku da moja knjiga bude nagrađena ovim priznanjem. Bio bi to veliki iskorak za ovu organizaciju i doprinos nacionalnom pomirenju – jer to bi prvenstveno značilo da su odstupili od revolucionarne dogme. Kad ono međutim – sutradan je predsedništvo SUBNOR-a trebalo da verifikuje ovu odluku. I tu se pojavi predsednik organizacije, propisno pozdravi drugove sa “Smrt fašizmu”, oni mu odgovore sa

Klempavi Ustanik

27. November 2015.

Piše: Igor Lasić Ustaše se opet izmotavaju – na taj bi se zaključak lako mogla sažeti vijest da se u Hrvatskoj ponovo povela rasprava o jednom konkretnom isticanju ustaškog „znakovlja“, a ponovno na grbu sportskog kluba. Riječ je o malonogometnom Ustaniku iz Splita kojem je Ivan Klarin, načelnik Opštine Tisno kraj Šibenika, zbog toga zabranio da nastupi u tamošnjoj sportskoj dvorani. Grb mu je, naime, komponovanan od velikog slova U – onoga klempavog iliti ušatog, dakako – u kojem je prikazan i dio šahovnice s početnim bijelim poljem. Na to su se iz sjedišta Ustanika stali pozivati na svojedobni nalaz DORH-a i policije da u njihovu grbu ‘nema elemenata kažnjivog

Predrag Vasiljević

Molitva

26. November 2015.

U danima kad buja ekstremizam u Prištini, kad preobučeni teroristi suspenduju sve dogovore sa Beogradom, najmanje što može da nam pomogne su ovakve izjave sa vrha Srpske pravoslavne crkve.   Piše:Predrag Vasiljević NIJE knez Lazar 1389. poveo Miloša Obilića i srpske vitezove na Kosovo da “prolije krv” već je izabrao carsko nebesko i vinuo se u večnost odbranom svete zemlje. Nikad patrijarh srpski Pavle, koji je bio verski i duhovni vođa naroda u najkrvavijim godinama zla, nije javno pozivao da puškom i nožem branimo naše iako se i to moralo. Poruku patrijarha Irineja u Visokim Dečanima da će Srbi, ako treba, proliti i krv za odbranu svetinja mogu da koriste

Divani ličkih spomenika

23. November 2015.

Spisateljica iz Švajcarske odradila dug prema kraju iz kog je potekla: Knjiga Milene Čanković posvećena je svim Ličanima kojih više nema, osobito stradalima u ratovima. ‘Divani ličkih spomenika’ je najnovija knjiga o Lici i Ličanima koja je ovih dana ugledala svjetlost dana. Milena Čanković iz Srednje Gore kod Udbine, nastanjena u Švajcarskoj, nakon višegodišnjih priprema, izdala je ovu knjigu koja će po svemu sudeći ostaviti značajan trag. Knjiga je u biti puna ljubavi za ono ‘nekada’ i puna osude za ono što se dogodilo između dva naroda, misleći na Srbe i Hrvate, govori nam Milena, te ističe da u knjizi ima i jako puno priča iz posljednjeg rata te stradanja

nikola-kobac.jpg

Pismo – posljednjim listovima gore naše

22. November 2015.

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji  ne umiju  srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo “terorističko” pismo “umni proizvod” Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

U Srbiju stiže Krajina (5)

22. November 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Paraćinski sanitet odvezao bolesnika za Sremsku Mitrovicu. Tražim preko policije da dođe zrenjaninski, sa prve naplatne rampe. Kažu, nema ih, otišli su, napustili punkt. Utronjala sam se.  Ostajem samo sa dva lekara, jednim tehničarom i dva studenta. Posla puno. Pomažu nam aktivisti Crvenoga krsta. Tu su i kolega Milan iz Riđice, student i dve učenice Medicinske škole iz Sombora. Pomažu iznemoglim, prenose ih na rukama. Student visok, a u naručju kao poveću lutku nosi krhku, malu bakicu. Treba zbrinuti pet, šest, osam hiljada ljudi. Kažem unproforcu da će sad sanitet, samo što nije stigao, a znam da neće stići bar jedan sat. Radnici policije uvek

U Srbiju stiže Krajina (4)

21. November 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Golobradi dečaci zagledaju me oduševljeno. Svi bi da imaju takvu jaknu, da je nose u školu, na fakultet. A tek amblem! Nije ova jakna da se takva nosi, deco, može se prefarbati pa je onda nosite, kažem. Zašto se stidite amblema i jakne, pitaju me. Zašto se stidite srpstva, reče mi neko od njih. Čuvajte tu jaknu, ona je istorija, dobacuje neko od odraslih. Opet me guši, stežu me grudi. Koliko brige, suza, truda treba majci da odhrani vojnika, a onda ga država uzme, uzme zauvek. Bar da ima vajde od toga! A ne ovako. Ovako je moglo i bez ovoga. Možda će ovi dečaci,

Đurđic u Kosovcu

20. November 2015.

Piše: Nemanja Dević Danas sam našao vremena da malo prošetam selom. Đurđic je slava 14 familija poteklih od braće Kneževića-Karića u Kosovcu koji je i ime dobio da podseća potomke odakle su im se preci doselili u vreme tzv. Druge seobe Srba. Srećan sam što sam odavno mogao da izradim porodično stablo moje familije po majci i tako rekonstruišem sudbinu mojih predaka od prve polovine 18. veka naovamo. Bilo bi zanimljivo da danas čitamo pravu pravcatu bajku o njihovim životima – no kao glavni zaključak se nameće to da smo mi zaista potomci vitezova u opancima. I da smo svi doslovno izdanci tog novorođenog i osobenog plemstva 19. veka –

NAJNOVIJE VIJESTI

ZVIJEZDA I KRST U IVANOVIĆ JARKU

Kad se vukovi ostrve na stado stradaju ovce s kraja. Nikad one uz pastira ili sredine. Piše Željko Kresojević Hije me bilo u Ivanović jarku skoro pa četrdeset godina. Ljeto

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA