Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Page 226

Ранко Раделић: У питању нису више ланци, већ главе

29. July 2016.

На 2. програму РТС-а синоћ (28. јула) се десио медијски догађај на нивоу спектакла, приказивањем документарног филма “TežinaLanaca 2″‬ Бориса Малагурског. Први пут после скоро две деценије је ова декларативно у служби народа информативна кућа, а у основи спортска телевизија у функцији пројекта „хлеба и игара“, емитовала нешто довољно озбиљно да оправда своје постојање. Нису наравно на РТС-у одлучивали хоће ли или не приказати овај филм, ту се зелено светло тражило на самом врху. А математика је јасна – оних 5 посто критике која иде на рачун актуалне власти занемариво је спрам потапања и завртања вратова свим жутим паткицама актуалне опозиције. Има ту свакако још нешто непознато јавности што

Најава: 75 година од масовног злочина над Србима ливањског поља

25. July 2016.

Лета 1941. године, наши рођаци и сународници изгубили су живот на најстрашнији начин. Усташе су побиле више од 1600 Срба, свих узраста, житеља насеља у Ливањском пољу. Побијени су на бројним стратиштима на подручију Ливна, Купреса и Бугојна. Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на дан Свете Огњене Марије, у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, у рупама из којих се вадио песак код села Пролог, челебићкој школи, на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Купрешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна и другим стратиштима усташе су убиле више од 1600 Срба из насеља Ливањског поља, од тек рођених – до старих и

Најава: “Суза” – Обиљежавање 21. годишњице страдања српског народа у Хрватској

25. July 2016.

Удружење породица несталих и погинулих “СУЗА” обавјештава да ове године, породице несталих и погинулих Kрајишника организују обиљежавање 21. годишњице страдања српског народа у Хрватској, у операцији хрватске војске ‚‚Олуја’’. ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА: Obavestenje o parastosu Oluja

Чему изненађење кад је поништење пресуде Степинцу најављено?

23. July 2016.

Након што је загребачки Жупанијски суд поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом свједочимо поплави изјава, саопштења и реаговања из Београда у којима се истиче неслагање са одлуком Суда и изражава изненађење таквом одлуком. А изненађењу нема мјеста. Заборавља се да је то још у фебруару ове године, бираним ријечима најавио Владика славонско-пакрачки Јован Ћулибрк, члан заједничке католичко-православне Комисије о Степинцу у интервјуу загребачком Јутарњем листу под насловом: Jovan Ćulibrk: ”O Stepincu ne sa stajališta komunističke optužnice” Владика је тада појаснио: „Веома је важно не бити робом историјских предрасуда које углавном баштинимо из времена социјалистичке Југославије и вјерујем да ћемо се врло лако сложити

Најава: Помен ђенералу Михаиловићу

16. July 2016.

Помен ђенералу Михаиловићу, Београд, у недељу 17. јула 2016. у 11:00 у малој цркви Светог Саве на Врачару. Удружење припадника ЈВуО 1941 – 1945, Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета, и Градски одбор Београд Удружења Краљевина Србија вас позивају да поводом 70 година од убиства ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића у недељу 17. јула 2016. у 11:00 у малој цркви Светог Саве на Врачару, присуствујете помену за покој душе нашег Чиче. Парастос ће служити Његово преосвештенство владика Арсеније, по благослову патријарха Иринеја.

Banja Luka-based association marks Jadovno Remembrance Day

5. July 2016.

ZAGREB, July 2 (Hina) – A Banja Luka-based association of descendants of the victims of the World War II, Ustasha-run death camp Gospic-Jadovno-Pag, on Saturday organised a commemoration for the camp’s victims. Attending the event was also the Serb member of Bosnia and Herzegovina’s collective Presidency, Mladen Ivanic. Ivanic told reporters that victims should be remembered and respected and that crimes like those at the Gospic-Jadovno-Pag death camp must never happen again. “I didn’t come here to make a political speech, I came just to pay tribute, bow to the victims so that they are not forgotten, and I can’t believe that commemorations like this can cause divisions. Those who interpret this as a contribution

Пођимо на Јадовно!

1. July 2016.

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, од 01. – 02. Јула 2016, поводом седамдесет и пете годишњице од страдања, биће обиљежен: „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016.“ Организатори сабрања су удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке и Београда и Епархија горњокарловачка. Молитвено Сабрање почиње у петак 01. јула у поподневним часовима окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком. Исто вече, архимандрит Наум Милковић, игуман манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Доњем Будачком, одржаће предавање под насловом: “Свештеномученик Сава горњокарловачки”. Након предавања слиједи кратак културно-умјетнички програм. У суботу 02. јула 2016, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 10 часова, биће служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

27. June 2016.

Часни крст је освештан у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару. Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

Кроз Паланку са дечачким погледом и осмехом на лицу

8. June 2016.

Као да је краљ лично са мном прошетао паланачким улицама, први пут после 1941. Пише Немања Девић Данас сам на дар добио портрет краља Петра II Карађорђевића. Најпре с поносом јавно истицан, па скриван на најскровитијим местима, оличавао је судбину најоклеветанијег српског (и југословенског) монарха. Сироче од своје 11 године, постао је краљ са 17,5 и као такав недорастао светској олуји у којој се нашао. У избеглиштву, био је тек оруђе у рукама моћних и потом заувек протеран из земље, да се у њу више никада не врати. Тај благи човек злохуде судбине прерано је и оболео, покушавајући безуспешно да окупи разједињене Србе у емиграцији. Код њега је све велико

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

За почетак, добро би било да научимо каткад да трпимо

24. May 2016.

Разговарам се јуче са оклеветаним и прогоњеним Младеном Обрадовићем. Осудили су га – без пресуде. Обезљудили – без разлога. Каменовали га – они који би последњи смели да камен баце. Нечојствено гонили – они који се представљају као саткани од толеранције и љубави. А Младен ћути и носи крст свој. Без роптања и ридања. Иде својим путем, трпељиво, борећи се како уме и зна за свог синка Алексија. И не мрзи их. И не суди им. И разговор са њим ме сети колико је ТРПЉЕЊЕ, и из њега произишло СТРПЉЕЊЕ дубоко у основи нашег бића. Ми смо, томе нас историја учи, народ који се рађа и умире уз муку и трпећи.

Ој дудови, ви дудови стари, да ли ваша душа крвари..

20. May 2016.

Полагањем венаца, свечаном академојим и прикладним културно-уметничким програмом у суботу је у Вуковару одржана манифестација сећања на жртве фашизма у Дудику. Током програма у Спомен парку и Ружичкиној кући у Вуковару, још једном је указано на стравичан злочин из времена Другог светског рата, који је почињен према бројним грађанима, који су довођени са ширег подручја у Дудик и тамо погубљени. На око пет километара од центра Вуковара у насељу Митница, у улици Марије Јурић Загорке бб, налази се Спомен парк „Дудик“, ледина засађена дудовима још од ранијих времена, по којима парк носи име. На овом месту у време постоjања Независне Државе Хрватске било jе губилиште где су хрватски државни „редарственици“

Сутра у Бањој Луци: Промоција књиге “ПРЕШУЋИВАНИ ЗЛОЧИН”

16. May 2016.

Зборник радова с међународног студијског дана у поводу 20 година од завршне фазе протјеривања Хрвата, Бошњака и осталих с подручја Бањалучке регије Организатори промоције су Европска академија Бањалучке бискупије, Удружење грађана “Импулс” и медијски покровитељ “Импулспортал” из Бања Луке. Представљање ће се одржати у уторак 17.05.2016. године у 19.00 сати, Музички павиљон Стакленац ЈП Aquana, парк Петар Кочић у Бања Луци. О књизи ће говорити и представити је бањалучкој јавности: др. Златко Крамарић, академик- генерални конзул ГК РХ у Бања Луци мр. сц. Тања Топић – политички аналитичар и водитељ закладе „Friedrich Ebert Stiftung“ у Бања Луци Златица Грухоњић – предсједница Удружења Центар за демократију и транзициону правду из Бања

Бањалучки Соколски дом, мучилиште Срба у НДХ, данас је играоница за БИНГО

30. April 2016.

Соколски дом краси центар Бања Луке, својим спољним грађевинско-архитектонским уређењем и својом унутрашњошћу, коју краси огромна икона Бијелог Анђела. Направљен је одлуком краља Александра, али су га по завршетку Другог свјетског рата, комунистичке власти претвориле у друштвену својину и промијениле му назив у Спортски дом “Партизан”. Тај назив Партизан остао је дубоко у свијести становника око Соколског Дома, који својој дјеци, која се играју на том игралишту и данас не дају да га зову Соколски, већ по оном комунистичком Партизан. Преко иконе Бијелог Анђела су лијепили плакате о диско вечерима и догађајима који су се тада дешавали у Соколском дому. Од велелепне ограде, која је представљала комбинацију зиданог постдамента и

Отворено писмо поводом семинара о „Холокаусту и масовном убијању на Балкану у Другом свјетском рату“

28. April 2016.

Поштовани директоре републичког педагошког Завода, др Предраже Дамјановићу, Обраћам Вам се поводом скандалозног семинара који сте координисали унутар Министарства Просвјете и културе Р. Српске под називом ” Холокауст и масовна убијања у Другом свјетском рату на Балкану” у Бања Луци. Поздрављам Ваш напор да се наши професори едукују о Холокаусту, те да се наша дјеца образују на ту тему. С обзиром на капацитете Републике Српске али и на период `45 па до сада, сматрам да је неопходно учити о систематизацији Холокауста како би и ми примјенили исте стратегије на тематизацију геноцида над Србима. За мене, као директора Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation, добротворне организације са сједиштем у Лондону, која `понешто`

Басташић: Отворено писмо господину Арие Ливнеу

22. April 2016.

Поштовани господине Ливне, драги чика Арие, Пишем Вам отворено писмо јер желим да његов садржај допре не само до стручне јавности, прије свега историчара, социолога и психолога него и до најшире јавности или барем оног њеног дијела у чијој свијести опстаје историјско насљеђе злочина почињеног од стране Независне Хрватске државе. Моје дубоко поштовање сте задобили Вашом опредјељеношћу да и у позном животном добу несмањеном енергијом указујете и подсјећате на зло које је за посљедицу имало стравичну трагедију српског, јеврејског и ромског народа а које и данас живи и пројављује се у нашем ужем и ширем региону. Протеклих дана, под кровом велелепног здања Јеврејског културног центра у Бањалуци, који носи Ваше

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Помен жртвама свирепог злочина у селу Чаваш

У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис10.502 жртве

КалендарПокоља

ЈАДОВНО 1941. на друштвеним мрежама

Попис
10.502 жртве

Календар
Покоља