arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ветерани бране поздрав “За дом спремни”

20. August 2019.

Збор удружења ветерана хрватских гардијских јединица одбацио је судску пресуду о незаконитости усташког поздрава “За дом спремни”. Хрватски ветераниФото: Pixsell Након одлуке суда да музичара Марија Росу прогласи кривим и осуди на новчану казну, јер је пјевао пјесму “Бојна Чавоглаве” у којој се наводи усташки поздрав, хрватски ветерани кажу да им оваква пресуда и, како наводе, непрекидно тенденциозно повезивање симбола рата деведесетих са оним из Другог свјетског рата, ствара “немир, нерасположење и узнемиреност”. Оваквим “политичким пресудама” крше се закони Хрватске, тврди то удружења ветерана, које сматра да је поздрав ХОС-а “За дом спремни” регуларан. Хрватски ветерани сматрају да се пресудама које забрањују усташки поздрав напада “морални дигнитет хрватскога народа и свих грађана Хрватске”, преноси

Душко М. Петровић: ЛАТИНИЦА ЈЕ ПИСМО ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА

20. August 2019.

Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика. Из латинице, која се развила из писма грчког језика у седмом веку пре Христа, па у првом допуњена са још два слова, настала су писма западноевропских језика, a у Источној Европи писма оних словенских језика чији је народ пао под римокатоличку цркву. Из латинице је настало и хрватско писмо. Почетком деветнаестог века, пред Илирски препород – који ће, као што је и било планирано, прерасти у хрватски национални покрет – загребачки бискуп Максимилијан Врховац позвао је (1813) „све духовне пастире своје бискупије“ да скупљају народно благо. Био је то, у ствари, позив на велику,

Устaшки вeликaни

19. August 2019.

Унaтoч прoгрaму пo кojeм ћe студeнти учити o нoтoрним устaшaмa, студиj ‘Дeмoгрaфиja и хрвaтскo исeљeништвo’ oву jeсeн пoчињe с рaдoм. Из Mинистaрствa joш нису дoбили oдлуку Нaциoнaлнoг виjeћa, aли кaжу дa je зaтрaжeнa тe дa ћe нaкoн oдoбрeњa уписaти студиj у Уписник. Успркoс низу нejaснoћa вeзaних уз нoвoпoкрeнути студиj ‘Дeмoгрaфиja и хрвaтскo исeљeништвo’, кao и нa joш увиjeк нeриjeшeн стaтус Хрвaтских студиja гдje би сe oд руjнa трeбao извoдити, oд љeтa je ипaк пoчeo упис студeнaтa нa нajaвљeну студиjску групу. Пише: Горан Борковић Прeмдa би сe у нeким срeђeниjим држaвaмa мoглo oчeкивaти дa ћe свeучилишнo и држaвнo вoдствo joш jeднoм – бaрeм нaкoн писaњa Нoвoсти приje мjeсeц дaнa – прeиспитaти

Време пропасти

19. August 2019.

Прича се међу нама, а и шире, о нашој пропасти као народа, али таква тврдња је чиста глупост. Не можемо ми да пропаднемо. Нисмо ни близу пропасти. Да би се пропало, мора се пропасти кроз нешто, а ми немамо ништа. Кров, спрат, приземље, под, па ни темељ немамо. Раскопали смо га и одрекли га се дарујући га другима да на њему преподигну нашу кућу коју ће после називати својом. Дошли смо до тога да немамо кроз шта пропасти. За пропадање треба имати нешто под ногама, а ми под нашим ногама имамо само вратове својих сународника и културу које се одричемо. Не може пропадање бити чињеница да поједини студенти имају веће

У СПОМЕН-МАУЗОЛЕЈУ СРБИМА СТРАДАЛИМ ОД УСТАША: Ћутање о жртвама је још један злочин!

18. August 2019.

На Дрини, код Вишеграда, никао маузолеј који чека освећење. Добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака подигли белег. Спомен-маузолеј, на Старом Броду, на Дрини, код Вишеграда, посвећен српским жртвама од усташких злочиначких руку у пролеће 1942. године, који су подигли добротвори Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић Дака, још само чека освећење, које би требало да предводи патријарх српски Иринеј, као и велику државну церемонију. Изградња и уређење спомен-маузолеја су окончани на време. Академик САНУ Матија Бећковић је живо пратио изградњу тог белега на Дрини и каже да га радује што је посао приведен крају и што ће “на многаја лета да сведочи о страдњу недужних српских, цивилних жртава, од усташке

Дејан Ристић: Најављена журка на платоу испред Гроба незнаног јунака скандал невиђених размера

16. August 2019.

Од више забринутих пријатеља управо добијам информацију да је 25. августа на платоу испред Гроба незнаног јунака планирано одржавање јавног скупа, односно рејв журке. Организатор догађаја је ,,TIME : CODE”, а најављен је и наступ извесног Дениса Хорвата. Из ,,TIME : CODA” саопштавају и то да је циљ организације ове журке промовисање културног наслеђа Србије (!!!). Ово је скандал невиђених размера јер би то значило да смо досегли и онај стадијум људског и моралног суноврата који подразумева да ћемо играти и певати на нечијем гробу. Играјући на Гробу незнаног јунака ми бисмо, истовремено, заиграли и на Газиместану, Иванковцу, Мишару, Делиграду, Чегру, Љубићу, Церу, Колубари, Крфу, Виду, Зејтинлику, Кајмакчалану, Шумарицама, Јајинцима,

Михаило Меденица

Србија јесте починила геноцид!

15. August 2019.

Једини геноцид који никад порећи нећу јесте онај који се заиста збио – над мојим родом и геноцид рода мог над сећањем о томе како је Србин вазда бирао распеће пре неголи постељу. Пише: Михаило Меденица Србија јесте починила геноцид. Један од најстрашнијих и најбезумнијих – неопростив геноцид над сећањем! Сећањем на страдања рода свог! Сећањем на историју јама, вртача, поља, логора, вешала, кланица, стратишта без броја и имена. Сећањем да се крштавамо именима предака којима се гроб не зна! Живи смо споменици својим прађедовима… Сећањем да се о задушницама ово мало Србља сабере да уз воштаницу оћути с великом Србијом! Великом, небеском, страдалничком и мученичком. Више нас је под

Министарство културе Србије: Хрватска поново присваја Теслу

9. August 2019.

Министарство културе и информисања Србије најоштрије је осудило намеру Хрватске да на Светској изложби “Дубаи експо” 2020. Николу Теслу представи као хрватског научника и иноватора. Министарство културе и информисања Србије најоштрије је осудило намеру Хрватске да на Светској изложби “Дубаи експо” 2020. Николу Теслу представи као хрватског научника и иноватора као недопустив покушај присвајања тог српског научника кога “целокупна светска јавност препознаје и памти као Србина који је велики део свог живота провео у Америци”. “До сада небројено пута поновљен покушај присвајања српског научника и непримерено кривотворење истине неће донети никакво добро нити добит Хрватској”, истиче се у саопштењу Министарства. Подсећа се да “у енциклопедијама, научним радовима и популарним текстовима

Др Предраг Ристић

Никола Н. Живковић: Пеђа

9. August 2019.

Завршавам ово кратко сећање на пријатеља руским буквама: „Вечная память! Пеђа Ристић (Фото: Телевизија Храм) «Свака је смрт прерана, кад су у питању људи, као што је овај», Иво Андрић: „Немири од века“ Последњих недеља, или тачније, последњих месеци, чули смо се редовно. Наши телефонски разговори трајали би обично пола часа, а често и више. Када бих му се јавио, са друге стране жице чуо бих редовно: „Пеђа“. То је изговарао јасно, гласно, одсечено, „мушки“. Онако, како то отприлике причају људи, који сe познају и добро разумеју. Последњи пут, колико се сећам, изашао је Пеђа Ристић из стана године 2019., „на својим ногама“, да прославимо Српску нову годину. На тротоару

Свијећа Фото: РТРС

Свети Ранђел 1944.

9. August 2019.

Посвећено Јелици Митровић, професорки Немачког језика у Гимназији чију су мајку стрељали партизани по уласку у Лесковац у октобру 1944. године. Увек када одемо на гробље моја мајка и ја посетимо породичну гробницу велетрговца Митровића и мајка положи букет цвећа на – ЊЕН гроб. Само то – положи цвеће на ЊЕН гроб. Затим неколико минута стојимо – ћутећи. Знао сам да моја мајка док стојимо крај гроба – плаче. Тај плач се није чуо. Али, ја сам знао да плаче јер је из ташне вадила марамицу и брисала сузе. А знао сам то и по томе што је њена рука којом је држала моју руку дрхтала са прекидима – онако

Др Предраг Ристић

Одлазак Предрага Ристића

8. August 2019.

Градња цркве је код православних пре свега део молитве, а тек у другом плану мајсторско дело, говорио је Предраг Ристић (1931–2019), архитекта и градитељ, професор на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију, који нас је напустио у 89. години. Његову уметност обележила је духовност. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду управо на пројекту Саборне цркве, а поводом тога говорио је да је „волео да извуче комунисте, који су се клели у рационалност, на равно поље ради двобоја”. То равно поље за њега била је математика. У Србији, и у свету, саграђено је више од 150 храмова по пројектима Пеђе Ристића, а четрнаест од њих срушено је током

Одаловић: У току идентификације тијела 400 Срба убијених у “Олуји”

6. August 2019.

Предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је да је у току идентификација 400 тијела жртава страдалих у акцији хрватске војске и полиције “Олуја” 1995. године, која су ексхумирана у Хрватској, те да је готово извјесно да је ријеч о Србима. Вељко Одаловић (Фото: Медија центар Београд) – Што се тиче `Олује` и гробница које смо ми до сада пронашли, на око 1.200 ексхумација смо присуствовали као Комисија Републике Србије. Ми смо до сада 800 тела идентификовали, још око 400 тела је у поступку и извесно је да су то Срби, немамо дилему. Треба више воље, треба више динамике – рекао је Одаловић за ТВ “Хепи”. Он

У Пребиловцима Дан Светих новомученика (ФОТО)

6. August 2019.

У Пребиловцима се обиљежава Дан Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. У Храму Христовог Васкрсења служена је света литургија. Пребиловци, литургијаФото: РТРС У првим данима августа 1941. године, усташе су на кућном прагу убиле или живе, у јаму Шурманци, бациле више од 800 мјештана овог села, углавном жена и дјеце. Пребиловци, литургија (Фото: РТРС) Нјегова светост патријарх српски Иринеј освештао је 8. августа 2015. године Храм Васкрсења Христовог који је саграђен у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма. По повратку Срба у Пребиловце,

Рођендан

4. August 2019.

Рођен сам 4. августа 1995. године, већ сам добро загазио у четрдесет и неку, не сјећам се која је била, али памтим да сам се тада родио, ја и мој ћаћа и матер и моја Анђа и дјете од пет година, пет година рата… пет година одрастања. Нико ми никада није казивао да се може човијек у годинама родити и прогледати, осим што се могло чути од попа Душана који би грдио чељад да се још родили нијесу, иако су се крстили поодавно, то би зна у љутњи, кад би ко опсова или врагета у његовој близини. Ето тако и не памтим колико ми је било година када сам се

Избјегличка колона

Бојанић: ОЛУЈА – ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ !

4. August 2019.

Годишњица зверског и геноцидног старадња Срба у такозваној операцији „Олуја“ од хрватских-усташких звери и у њеном наставку, акцији такозваној „Маестрал“, када је извршен зверски и геноцидни хрватски-усташки злочин  на 13 општина БиХ, биће обележена Централном државном манифестацијом Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“  која ће се одржати у недељу 4. августа 2019. у 19 сати, код манастира Крушедол на Фрушкој Гори. Република Србија и Република Српска заједно ће обележити годишњицу страдања и прогона Срба из Хрватске, што је врло позитивно. Председник Србије Александар Вучић позвао је све грађане Србије, а посебно Крајишнике, да дођу данас у Крушедол, где ће бити обележена годишњица „Олује“, да одају

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА