arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Др Срђан Цветковић за Српску историју, о темама о којима нисмо смели да знамо

15. November 2019.

За сајт Српска историја говори др Срђан Цветковић, историчар, бави се темама : комунизам, државна репресија, дисиденти, људска права и Хладни рат, којима је посветио више десетина радова у домаћим и иностраним стручним часописима и зборницима. Цветковић је научни сарадник Института за савремену историју. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајтаСРПСКА ИСТОРИЈА – Код Краљеве чесме у Београду, 2. новембра 2019. године служен је помен невиним жртвама нових комунистичких власти, које су у смрт послате без суда, кривице и било какве пресуде крајем 1944. и почетком 1945. године. Ви сте били у организацији и као говорник. Да ли сте задовољни скупом? Tо је већ пети по реду  комеморативни скуп  код

Нa Mирoгojу служeн пoмeн зa кoзaрaчку дjeцу

14. November 2019.

Дoлaзимo у тeшким сузaмa jeр ту лeжe нaшa брaћa и сeстрe. Плaчeмo и жaлoстимo сe, aли нe дajмo дa сe oни зaбoрaвe, рeклa je Дoбрилa Kукoљ, прeдсjeдницa бaњaлучкoг Удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa. Нa Meђунaрoдни дaн бoрбe прoтив фaшизмa и aнтисeмитизмa, 9. нoвeмбрa, прeживjeли члaнoви удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa из Бaњaлукe и Бeoгрaдa пoклoнили су сe сjeнaмa кoзaрaчкe дjeцe, жртaвa устaшкoг тeрoрa сaхрaњeнe у зajeдничкoj грoбници нa зaгрeбaчкoм грoбљу Mирoгoj. Нaкoн пoмeнa кojи je служиo aрхимaндрит Дaнилo Љубoтинa, присутнимa сe oбрaтилa прeдсjeдницa бaњaлучкoг Удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa Дoбрилa Kукoљ. – Oвдje дoлaзимo у тeшким сузaмa jeр ту лeжe нaшa брaћa и сeстрe. Плaчeмo, тугуjeмo, жaлoстимo сe, aли нe дajмo

Смена директора Музеја жртава геноцида

13. November 2019.

Удружење Јадовно 1941. сазнаје из неформалних извора, да је на иницијативу Министарства културе и информисања Владе Републике Србије, у току процедура за смену Вељка Ђурића Мишине са места директора Музеја жртава геноцида у Београду. По истом извору, разлог смене је умањивање броја жртава у систему концентрационих логора Јасеновац, које у последње време пропагира група историчара из тог музеја и председник Управног одбора Музеја жртава геноцида, владика Јован Ћулибрк, уједно и председник Одбора за Јасеновац САС СПЦ. Очекује се сазивање седнице Управног одбора Музеја. Чекамо и на службену потврду ове вијести. Редакција портала Јадовно 1941. Бања Лука

ОРИГИНАЛНИ ДОКУМЕНТИ ЦИА О ХАПШЕЊУ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА

13. November 2019.

Откривамо оригинална документа ЦИА о Дражином хапшењу са којих је недавно скинута ознака СТРОГО ПОВЕРЉИВО, после више од 70 година. Јасно пише ко је издао генерала Дражу Михаиловића и како је доспео у комунистичку замку. Изјаву тим поводом дао је унук Драже Михаиловића и потпредседник ПОКС, Војислав Михаиловић: “Из документације се јасно види да су “савезници” мога деде, Британци и Американци, обећали помоћ у његовом лечењу од тифуса. Предложили су да га евакуишу авионом у Италију, где ће га лечити, а затим ће га вратити у српске планине. По плану 13.марта 1946. године слетели су са два авиона у село надомак места Рудо, у источној Босни где их је чекао

Кустурица: Када су на Западу копилад убила Бога, Хандке је пратио своје срце

13. November 2019.

Предавање славног редитеља о добитнику Нобелове награде за књижевност: Да смо некада били овако “реални” нико не би устао из кревета на почетку Великог рата ВИШЕГРАД – Не смемо поверовати да живот може да не буде чудо. Ово је прилика да у Андрићевом институту говорим о паралелним истинама у нашим животима. У свим српским земљама, они нису баш присутни, затвармо се у своју љуштуру, па нас писци као што је Петер Хандке јако изненаде. Изненаде нас истином која нам је данас преко потребна, када говоримо о Косову и Метохији. Јер када о Косову причамо, ми говоримо о себи. Косовски мит и разрешење косовског чвора, то је најјача идеја која нас

Књижевник Миле Дакић у Бањој Луци

13. November 2019.

Бања Лука, сриједа, 13. новембар 2019, 19.00 часова Народна универзитетска библиотека Републике Српске, сала бр 29 Драги пријатељи, Позивамo Вас да у сриједу, 13. новембра, у 19.00 часова, дођете у НУБ Републике Српске, сала бр 29, на књижевно вече са историчаром и књижевником Милом Дакићем из Војнића, Р. Хрватска. Биће то прилика да се упознате са богатим књижевним опусом аутора, али и са живим свједоком и актером бурне историје наших крајева од Другог свјетског рата до данашњих дана. Добро дошли! Крајишки културни центар Бања Лука Везане вијести: Будни сањамо завичај!! | Јадовно 1941. Света Петка и Срби у Пламену | Јадовно 1941. Хрватска осудила Дакића без доказа | Јадовно 1941.

“Цела моја породица је страдала у логору Стара Градишка, само је отац преживео”: Наш истакнути глумац открио болну истину

13. November 2019.

Филм “Дневник Диане Будисављевић” нажалост, подсетиће још људи попут Пеђе на болне догађаје. Глумац Предраг Бјелац који је 2005. глумио у филму “Хари Потер и Ватрени пехар”, тумачећи лик чаробњака Игора Каркарофа, био је синоћ на београдској премијери филма “Дневник Диане Будисављевић” редитељке Дане Будисављевић. Након филма, који приказује како је велика хуманитарка Диана Будисављевић током Другом светског рата спасла 10.000 деце из усташких логора у Независној Држави Хрватској, питали смо глумца за утиске. – Ово је за мене јако болна тема, јер је моја комплетна породица страдала у Градишки (логор Стара Градишка у Хрватској био је концентрациони логор којим су у Другом светском рату управљале усташе). Нажалост, није их

Пољаци упутили званичну ноту Нетфликсу (ФОТО)

12. November 2019.

Прeмијер Пољске упутио је писмо компанији Нетфликс са захтјевом да се унесу исправке у недавно приказани документарни филм о нацистичким логорима. Премијер Матеуш Моравјецки истиче да грографска карта у филму приказује распоред концентрационих логора унутар данашњих граница Пољске. – Овим се Пољска погрешно представља као одговорна за логоре смрти, а зна се да је у ствари била окупирана у Другом светском рату од стране Њемачке, додаје Моравјецки. У Нетфликсу су у изјави за Ројтерс истакли да су свјесни контроверзи у вези овог документарца. Нацистичка Њемачка напала је Пољску 1939. године, што је означило и почетак Другог свјетског рата. Нијемци су на окупираним територијама градили концентрационе логоре, укључујући и злогласни Аушвиц,

Владислав Б. Сотировић: Зашто је потребна детитоизација Србије?

12. November 2019.

Титови партизани се у току читавог рата нису ни борили против страног окупатора, већ само против Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића. Србија и Београд су и ове године 20. октобра традиционално прославили „Дан ослобођења“ главног града Србије. У доњем тексту бих се укратко осврнуо на суштински карактер Другог светског рата на релацији Брозови партизани (НОП)-Дражини четници (ЈВуО) у циљу конструктивног доприноса схватању „Дан ослобођења“ у политичко-историјском контексту. Једна од највећих и најноторнијих лажи анти-српског и анти-србијанског титоистилког режима након Другог светског рата па све до данас јесте да су југословенски партизани под руководством Јосипа Броза Тита (1892−1980. г.) водили патриотску борбу за ослобађање земље од страних окупатора и да су

Драгослав Бокан: СЕНКЕ НЕЗАБОРАВЉЕНИХ ПРЕДАКА

12. November 2019.

Мили моји! Најдражи и најближи, а, опет, тако бескрајно далеки ПРЕЦИ наши! Колико сте мука претрпели, колико бола поднели, колико страхота преживели, да бисмо ја и моја деца (и деца моје деце и вашег потомства) постојали!  Не знам ваш лик, чак ни од оних прошловековних, али осећам неописиву љубав и блискост са вама, више мојима од свих мојих. Татина мајка, лепа Софија је умрла на порођају у книнској болници, давне 1934. године, заједно са бебом, када је њен и мој Илија имао само годину дана. И сахрањена је негде на самом крају гробља на коме нисам никада био, нити ћи икада крочити на њега. Гроба ионако, одавно још, нема… Мамин ђед Душан

Василије Ђ. Крестић: ГРАЂА КОЈА РАЗОБЛИЧАВА ЗЛЕ НАМЕРЕ

12. November 2019.

Пре више од три деценије, у издању Београдског графичког завода, објавио сам два тома докумената о Србима у Хрватској и Славонији од револуције 1848. до Првог светског рата 1914. године. Као наставак тих књига, и као њихову допуну, после дуготрајног накнадног истраживања и изучавања историје Срба у Хрватској и српско-хрватских односа, сада сам објавио трећи том. У овом тому није реч само о прошлости Срба у Хрватској и Славонији, у истом временском периоду као и у претходним двема књигама, већ и о међусобним односима Хрвата са Србима из Кнежевине и Краљевине Србије, Јужне Угарске, Далмације, Босне и Херцеговине, а донекле и Црне Горе. На непуних 2000 страница три објављена тома

У Нишу приказан документарни филм ,,КРСТ НАД ЈАМОМ“ који говори о страдању Срба од Хрвата у НДХ током Другог светског рата (видео)

11. November 2019.

Изложба ,,Моје Јадовно“ и ,,Крст над јамом“ , дугометражни документарни филм представњен је на Митровдан 2019. у Дому војске у Нишу. Уз подршку копнене војске и генерала Милосава Симовића, Нишлије имају прилику да у наредних недељу дана у холу Дома војске у Нишу погледају изложбу. Кратку беседу поред Душана Басташића одржао је и проф. др Милош Банђур, заменик градоначелника Ниша у холу Дома војске у Нишу где је и постављена изложба. Погледајте видео… Филм ,,Крст над јамом“ доноси најзанимљивије и најзначајније видео записе прикупљене на теренима Велебита и острва Пага где је међу првима почињен геноцидни злочин над српским народом, сведочења преживелих, снимке трагања за местима концентрационих логора, крашких јама

У Шиду служен парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима учесницима Првог светског рата

11. November 2019.

Шид је у Првом светском рату ослобођен на дан Светог Арсенија Сремца, 10. новембра 1918. године кад је из Сремске Митровице у Шид ујахао коњички одред Четвртог пешадијског пука Дринске дивизије војске Краљевине Србије под командом капетана Алексића. Пре тога је у Шиду, као и у осталим крајевима Аусто-угарске где су Срби чинили већину, формирано Народно веће, као привремени орган власти. Председник Већа  био је апотекар и земљопоседник Јован Шумановић, магистар фармације, из чувене породице Шумановића, рођен у Шиду 1873. године од оца Светозара и мајке Катарине, где се 1930. и упокојио. Сву своју имовину, кућу и земљу, завештао је Српској краљевској академији (садашњој САНУ) у Београду. Око 40 Срба

Бојанић: Дан примирја или Дан победе или још боље Дан капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине

11. November 2019.

Не могу а да се не сетим срамног чина који се десио прошле године на стогодишњицу од примирја у Великом рату, у ствари, тачније и прецизније капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине!!! Тако морам да почнем ово моје излагање. Прво да се присетимо шта се то десило прошле године… Прође и тај јубилеј стогодишњице 2018. али, тај сраман чин мора да се забележи и не сме да се заборави… када је Косово* било међу земљама победницама у Првом светском рату… е, стварно велика срамота за ту и такву Европу. Али то и није много чудно, баш ти исти наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ

КОМЕНТАР: Смета им спомен – плоча генералу Братићу, а рехабилитују тековине НДХ

11. November 2019.

Због те плоче, откривене у једној новосадској касарни, упутили су нашој амбасади у Загребу дипломатску ноту. Хрватска опет врти стару, похабану плочу против Србије. Нови повод им је откривање спомен-плоче генералу некадашње ЈНА Младену Братићу у Новом Саду, који је погинуо у борбама за Вуковар 1991. године. Због те плоче, откривене у једној новосадској касарни, упутили су нашој амбасади у Загребу дипломатску ноту. Нота је упућена, а није тешко открити по којим нотама “игра” тамошње руководство: Где год ударе будаком, направе споменик Алојзију Степинцу или назову улицу по Мили Будаку. Шта је то него отворена порука да су (за дом) увек спремни, рехабилитујући тековине НДХ. Њихови претходници у Другом светском

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА