arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ПАРАСТОС ЗА 88 СРПСКИХ ЖРТАВА ЕКСХУМИРАНИХ ИЗ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

На градском гробљу у Броду јуче је служен парастос за 88 Срба који су убијени током окупације ове општине и бачени у масовну гробницу, откривену тек послије ослобођења града у одбрамбено-отаџбинском рату. У складу са наредбом Републичког штаба за ванредне ситуације није било масовнијег окупљања на гробљу. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је Срни да су међу убијенима били цивили и војска и да је прва ексхумација обављена у периоду од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела. “То је била највећа масовна гробница откривена након уласка у Брод, а пронашли смо још шест мањих гробница”, рекао је Видић. Он је подсјетио

Ђорђе Бојанић: Вучић на РТС 1: ,,То је Покољ, то је геноцид!” (ВИДЕО)

Искрено, позитивно и са одушевљењем сам слушао изговорене речи председника Александра Вучића и Милорада Додика, приликом обележавања Дана сећања на жртве усташког злочина, геноцида. Свака част, коначно јасно и гласно о чему се дуго мудро ћутало или није смело да се изговори. Коначно да је један од председника Србије од 1945. крочио у Спомен парку у Сремској Митровици… и говорио јасно и гласно о усташком геноциду, злочинима, броју жртава, геноциду, покољу, уџбеницима, ћутњи. Ово је било баш потребно у времену када појединци из струке покушавају свим средствима да умање број жртава. ,,У нашим школама, уџбеницима о овом месту се мало зна. У нашим школама и уџбеницима не учи се довољно

Историјска драма „Дара из Јасеновца“ премијерно ће бити приказана 22. октобра 2020. године

Тачно шест месеци од 75. годишњице од пробоја последњих заробљеника из логора Јасеновац,  22. октобра 2020. године, биће одржана премијера филма „Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Гаге Антонијевића и сценаристкиње Наташе Дракулић. Ово је први дугометражни играни филм о стварним и трагичним догађајима у једном од најстрашнијих концентрационих логора Европе који су оставили дубоке ожиљке у нашем народу и на овим просторима. Сниман на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша, први играни филм на тему логора Јасеновац, осврће се на период 1942. године када, после велике усташко-немачке офанзиве на Козари, локално српско становништво масовно завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и дванаестогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не

Д. Бокан: Зашто је филм „Дневник Диане Будисављевић“ важан и користан

У име свих пострадалих српских (и свих других) мученика, хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави пред закорелом и успаваном савешћу свих оних који о том страдању нису ни размишљали, а камоли заплакали и замислили се. Извор: Фејсбук ; Аутор: Драгослав Бокан ; 24. април 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала.У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Хвала Дани и Диани и свима који су помогли да се овај филм ипак појави

Александар Нећак: Не дозволимо да нам се зло понови

Друштво које дозвољава да се забораве жртве, злочини и злочинци, ствара могућност да му се та зверства поново десе. Деценијама се на културу сећања одговарало потискивањем сећања. Потискивање сећања спроводи се задано, систематски, на сваком месту и у вези са сваком историјском чињеницом која није или која не одговара дневно политичким потребама. Потискивање сећања заснованог на историјским чињеницама је неморално и за сваку осуду деловање, без икаквог могућег оправдања. То је понављање злочина. Обелодањивање истине је обавеза свих моралних, истинољубивих људи, без обзира на нацију којој припадају, без обзира на веру коју исповедају па ако хоћете и без обзира на идеологију коју су изабрали. Зауставити задано, систематско, неморално и нецивилизацијско

Сандра Благић: И ове године, Богу хвала у Доњу Градину

Нема потомака, нема свештенства, нема политичара. Биће и они, само у суботу! Сунце је високо на небу. Али вјетар не дозвољава да мирно корачаш. Oпомиње. Ово је јединствена прилика да читав логор прођем, разгледам, станем поред сваке плоче да прочитам.И сваки пут је другачије, теже или лакше. Боже, како је лијепо ово мјесто.Bиди много цвијећа на хумкама на гробницама. Рај!Бијеле раде. Hа хиљаде и хиљаде њих.Као да су за сваку душу, која је мученички убијена, изникле. Не могу да их избpојим. И онда чујем као неку музику, у даљини. Па дебло које се повија зашкрипи и стресем се.Као да их чујем да говоре.“Полако, куда журиш, стани, овдје лежимо МИ.Они који

Бојанић: Jасеновац – 22. април, Дан сећања на жртве геноцида!

У Србији се 22. априла обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина. Приредио – Ђорђе Бојанић Прошло је 75 године од пробоја логораша и бега од крвника усташких,  трагично је што смо скоро заборавили и изједначили  жртву и џелат. Тако да ми данас,  сами смањујемо број жртва усташког терора и геноцида, зар није чудно да немамо ни данас пописане жртве? ,,Холокауст је име за систематски државни прогон и геноцид над различитим етничким, верским

Потресна исповест заточенице логора НДХ

Јелена Радојичић Бухач (87) уочи 75 година од ослобађања Јасеновца: “Изгубила сам 86 рођака. Заклали ми брата, оца убили маљем. Сећам се воња смрти коју су усташе сејале”. И тада, 1941, страшно време је дошло изненада, некако се с неба сручило међу народ. Мртвих је било на сваком кораку, баш као данас када овај вирус тресе цео свет – прича, за “Новости”, Јелена Радојичић Бухач (87), преживели сведок геноцида над Србима у НДХ и заточеник Јасеновца. Пре 75 година, 22. априла, “пукле” су логорашке жице на Сави.Бака Јелена ове дане проводи у викендици у околини Крчедина. На креденцу држи списе, сведочанства из протеклих година како је трагала за братом Илијом,

МИЛАНОВИЋ: БАЦИТИ СИМБОЛЕ НДХ

Предсједник Хрватске Зоран Милановић поручио је у Јасеновцу да ХОС-ову таблу са усташким поздравом “за дом спремни” треба бацити, те да су они који су се под тим поздравом борили деведесетих година – борили за усташку државу, а не за овакву Хрватску. Милановић је истакао да ХОС-ову таблу, која је из Јасеновца премјештена недалеко у Новску, треба уклонити и негдје је бацити. “Tо нема везе с домовинским ратом. Онај ко мисли да се у домовинском рату под `за дом спремни` борио само за Хрватску мора знати да се борио и за НДХ, те под потпуно кривим геслом”, рекао је Милановић новинарима послије комеморације у Јасеновцу. Милановић је изразио задовољство што

Усташе у Јасеновцу починиле језиве ствари

„Имамо обвезу према себи самима, према својим породицама и пријатељима а и према будућности… Шоа (Холокауст) се догодио – дакле, може се догодити опет”, стоји у писаној изјави амбасадора Мора. Усташки режим, један од најгорих који су сарађивали с нацистима, починио је језиве ствари у Јасеновцу, поручио је израелски амбасадор у Хрватској Илан Мор. Мор је поводом сутрашњег обележавања 75. годишњице пробоја логораша из Јасеновца саопштио да је усташко вођство и његови крвници били подстакнути нацистичком идеологијом антисемитизма, расизма, национализма, верске несношљивости и мржње. „На сутрашњи дан (22. априла) се обележава 75. годишњица јуначког пробоја из Јасеновца, злогласног усташког концентрацијског логора смрти у којем су биле заточене и убијене хиљаде

Дијана Будисављевић

Филм о Диани Будисављевић у среду на РТС-у и ХРТ-у

Филм „Дневник Диане Будисављевић” Дане Будисављевић имаће телевизијску премијеру у среду 22. априла на Првом програму РТС (21 ч) и на ХРТ (20.05 ч) – на дан када се обележава сећање на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Награђивани играно-документарни филм потресна је прича о несвакидашњем херојском чину Загрепчанке аустријског порекла која је за време усташког режима у Хрватској спасила више од 10.000 српске деце из концетрационих логора. Након премијере на 66. Пулском филмском фестивалу, на којем је награђен 2019. године, „Дневник Диане Будисављевћ” имао је велики успех на фестивалима и у биоскопима широм региона, укључујући 15. Слободну зону у Београду, на којој је имао

На данашњи дан је грчки потпоручник осуђен на затвор јер је одбио да учествује у НАТО бомбардовању Југославије

Војни суд у Пиреју осудио је на данашњи дан 1999. године на две и по године затвора, условно на три године, потпоручника Ратне морнарице Грчке Мариноса Рицудиса зато што је одбио да учествује нападу НАТО-а на СР Југославију. Грчка је током бомбардовања била део НАТО алијансе, али из политичких разлога није учествовала у ваздушним нападима, међутим, грчка морнарица је добила наређење да уплови у Јадран. Руцудис је требало да уплови на Јадран на разарачу „Темистокле“, који је као део снага НАТО пакта учествовао у агресији. Он је тада рекао да као православац не може да учествује у нападу на један православни народ. Рицудис се оглушио о наређење и вратио брод

ЗЕМА

Колико треба бити нечовек и убити ненаоружаног војника од деветнаест година на одслужењу обавезног војног рока док безбрижно игра билијар? – Друже поручниче… Окренух се да видим ко је. Војник мало нижи од мене, у тамно маслинастој униформи коју су у нашој јединици носили диверзанти, са беретком на глави коју су тада носили само припадници војне полиције и специјалних јединица. Стајао је у ставу мирно и поздрављао ме десном руком принетом слепоочници. Мислим да нисам имао беретку на глави јер смо се налазили унутар зграде позадинског дела Команде 2. војне области у Сарајеву, па сам само климнуо главом. Извор: БУНАРБЛОГ ; Аутор: Жељко Пантелић, 29. априла 2013. НАПОМЕНА: Сви наводи

Бивша затвореница концентрационог логора: Потомци дужни да знају сву истину о злочинима

Откривање и очување праве истине о рату увек је од значаја. Захваљујући декласификованим документима о финским логорима из Другог светског рата, потомци затвореника ће можда сазнати нешто више, истакла је председница јавне организације „Карелијско удружење бивших малолетних заробљеника фашистичких концентрационих логора” Клаудија Њупијева. Откривање и очување праве истине о рату увек је од значаја. Захваљујући декласификованим документима о финским логорима из Другог светског рата, потомци затвореника ће можда сазнати нешто више, истакла је председница јавне организације „Карелијско удружење бивших малолетних заробљеника фашистичких концентрационих логора” Клаудија Њупијева. „Увек је од значаја враћање правде и очување истине о рату и ратним околностима. Захваљујући декласификованим документима о затвореницима у финским логорима током Другог

Обиљежено 78 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку (ФОТО)

У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток служен је парастос и положени вијенац поводом обиљежавања 78 година од страдања 54 Срба из тог мјеста које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Ове године због сузбијања ширења вируса корона у Репубици Српској није било већег окупљања грађана на обиљежавању овог догађаја. Парастос је служио свештеник Епархије бањалучке, а вијенац су положили представници Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора “Бијели Поток”. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора “Бијели Поток” Бранко Милинковић, чији су чланови породице убијени у Бијелом потоку, рекао је раније да се сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом Потоку окупе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.