arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Дејан Којић: О Олуји и када је сунчано

Етничко чишћење и физичку ликвидацију Срба у данашњој Неовисној Републици Хрватској никад не смијемо заборавити. О њој, као и о Покољу за вријеме Другог свјетског рата, треба писати и када „није сезона“. Пише: Дејан Којић Хегелу дугујемо знамениту тезу да се историја понавља: први пут као трагедија, други пут као фарса. Најаве трагичног 20. века по Србе су се одиграле 1895, 1899, 1902. и 1914. године. Прва три догађаја се везују за Загреб, када је у демонстрацијама подржаним од стране франковаца дошло до нереда, напада на загребачке Србе и њихову имовину; а исто се догaђа и у Сарајеву након Видовданског атентата. Убрзо следе зверски злочини над мачванским Србима, затим Покољ

Политика: Опрезно о Јасеновцу

Предлаже се српским историчарима да оцене Голдштајново дело, па ће оно свакако бити откупљено ако прође тест озбиљне историјске науке.  Сваке године, комисија која бира издања у оквиру откупа књига од издавача за потребе библиотека, повод је за критике, у вези са одабраним или изостављеним насловима. Када би неко рекао да се никада свима не може удовољити, био би потпуно у праву. Међутим, овога пута одјекнула је вест да су из откупа изостављене три књиге из области историјске науке (одувек стоји примедба да библиотекама треба више издања из области хуманистичких наука него преведене белетристике). Нису откупљене књиге Етничко чишћење. Генеза концепта Владимира Петровића („Архипелаг”), Јасеновац Иве Голдштајна („Академска књига”) и

У оружаним снагама БиХ служе потомци оних Срба који су ратовали на страни Армије БиХ

“Ја своју и безбједност дјеце никада не бих препустио у руке неког ко је у протеклом рату био на супротној страни од Срба, односно њиховим потомцима”, изјавио је генерал Војске Републике Српске у пензији Миломир Савичић. Замјеник министра одбране у Савјету министара Мирко Околић потврдио је да у Оружанима снагама БиХ, постоји одређени број припадника српске националности, чији су родитељи били у тзв. Армији Републике БиХ. На ту појаву, раније је, упозорио и српски члан Предсједништва Предсједник БОРС-а и генерал Војске Републике Српске у пензији Миломир Савчић, каже, да не треба вјеровати потомцима ратника тзв. Армије БиХ па макар били и Срби, пише РТРС. Више није тајна да у Оружаним

Милутин Станчић: „Преписани“ злочини Пребиловци – Долгаец

Те кобне 1915. када су нестала читава села у прилепском крају, када су локални Бугараши поклали нејач, жене и децу, чак и нерођену. Шестог августа 1941. године, локалне усташе су у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, убиле скоро све жене, девојке и децу из села Пребиловаца у јужној Херцеговини, њих око 600 душа. Према подацима хрватског оружништва (жандармерије), усташе су „у августу 1941. убиле 820 Срба из Пребиловаца из 54 породице нико није преживео, а преживело је њих укупно 170, од којих су 15 жене, девојке и деца млађа од 15 година“… Под командом Ивана Јовановића званог Црни, усташки масакр у Пребиловцима, како званично стоји, извршиле су хорде

Служен парастос жртвама усташког покоља у Чавашу

У селу Чаваш у Поповом пољу код Требиња служен је парастос за 103 становника овог села које су убиле усташе у масовном Покољу 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу и старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту, направљена је спомен капела. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор: РТРС Везане вијести: Помен за 101 жртву усташког

Борисав Ђондовић: Сукоби унутар српске историографије – да ли је обрачун близу?

Сваком историчару је жао када дође до жестоког сукоба у академским круговима, но дужност свакога од нас је да каже истину по сваку цену. Били смо сведоци задњих година сукоба историчара на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, па и у целини. Тај сукоб је поново интензивиран, после изјаве Дубравке Стојановић, где се противи да улица у Београду добије име по Благоју Јововићу, атентатору на Павелића. У суштини ту поделу можемо да класификујемо на две групације. Бројнију, по научном рангу далеко цењенију и у земљи и свету, српску критичку историографију. Њене представници су били брутално нападани од ове не толико велике, али добро медијски и логистички покривене групације чији

Скандал: Лежаљке, сунцобрани поред Плаве гробнице

Почасни конзули Србије и Русије траже да се са острва Видо под хитно уклони плажа која је формирана у луци, на месту где почиње прилаз Спомен-костурници српским војницима из Првог светског рата. Лежаљке и сунцобране поред Плаве гробнице поставио је ресторан који је у власништву америчког ланца хотела. Лежаљке су постављене у самој луци, на месту где се искрцавају ходочасници који желе да се поклоне сенима предака, испод српске и грчке заставе поред споменика који је српским страдалницима подигао град Крушевац, иначе побратим Крфа. Купачи који вероватно и не знају да увала поред ове крије кости више од 4800 српских војника који су умрли од тифуса и исрцрпљености. Жељко Поповиц́,

Акција "Олуја" (Фото: veritas.org.rs)

Линта: Пуповац и Милошевић су прешли црвену линију и дубоко увриједили и понизили српски народ а посебно стотине хиљада протјераних Срба

Линта истиче да Милорад Пуповац мора знати да је његова антисрпска политика осуђена на неуспјех и да помирење Срба и Хрвата и Србије и Хрватске није могуће док год се хрватски народ не суочи са својом усташком и злочиначком прошлошћу . Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као врхунску лаж став предсједника СДСС-а Милорада Пуповца, који је изнио у интервјуу за загребачки Вечерњи лист, да неразумно учешће Бориса Милошевића на прослави злочиначке акције „Олуја“ у Книну означава почетак помирења Срба и Хрвата. Поред тога Пуповац је  бесрамно рекао да је у питању велика и важна геста, као и да свако ко подржава одлазак Милошевића у Книн  је за

Запаљена српска кућа

Судбина крајишких Срба их довела на ледину – у Бусије

Пре тачно четврт века, људи који данас живе у Бусијама, на периферији Београда, били су у колонама бежећи испред побеснеле хрватске војне акције „Олуја“ која је ту државу „очистила“ од Срба. Пре тачно четврт века, људи који данас живе у Бусијама, на периферији Београда, били су у колонама бежећи испред побеснеле хрватске војне акције „Олуја“ која је ту државу „очистила“ од Срба. Двадесет пет година касније, у Бусијама дан спаран, сунчан, миран… Дане Веселиновић из околине Книна са кесом у руци излази из продавнице. Застаде да се поздрави са Мирком Бардаром. Обојица су на данашњи дан пре четврт века, као и већина житеља овог највећег избегличког насеља у Србији – 

Голдштајнов “Јасеновац” не испуњава критеријуме за откуп

Министарство културе Србије саопштило је да се књига хрватског историчара Иве Голдштајна “Јасеновац” не уклапа у критеријуме за откуп књига за библиотеке на конкурсу Министарства, на којем се бирају књиге “које су вредне и представљају допринос култури и науци и проширују знања читалачке публике у Србији”. – Да би се његово дјело “Јасеновац” уклопило у те критеријуме, бар што се Министарства културе и информисања тиче, потребне су додатне оцјене и релевантне рецензије српских историчара који се темом геноцида над Србима у НДХ баве дуже него Голдштајн – истиче ово Министарство у реаговању поводом, како наводи, “неистина о откупу књига”. У саопштењу се истиче да, осим тога, и Голдштајново “откриће” о

Сандра Благић: Понављање мрачне историје

Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима. Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији. Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ. Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско,

Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију (ФОТО)

Света литургија служена је данас у Спомен-капели-костурници у Ливну поводом обиљежавања 79 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да су усташње од Огњене Марије до Илиндана 1941. године, током Другом свјетског рата, побиле 1.600 Срба. Он је истакао да је то било језиво страдање Срба са подручја Ливна које су комшије Хрвати одводили од кућа и живе бацали у јаме безданке на Динари и Камешници гдје су скончавали животе у највећим мукама. – Из јаме Равни долац послије четрдесет дана извађено је 14 Срба који су касније и свједочили о преживјелим мукама – истакао је парох ливањски. Према његовим

Саша Недељковић: Помоћ страдалницима из Хрватске

Највеће искушење на коме се показала чврстина соколске заједнице  био је долазак избеглица из новостворене Бановине Хрватске 1939. Пред хајком ХСС и његове Заштите соколске избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду и Србији. Најугроженији соколи у Бетини код Шибеника Бранко Билић, Шиме Капов, Петар Јурош и Јере Микин, пред терором Заштите, склонили су се у Београд 21. новембра 1939. Примио их је Савез Сокола у Београду и помогао им. (1) “Јутарњи лист” од 17 децембра 1939. објавио је апел Соколског друштва Београд II за помоћ соколима, који су били отпуштени из службе у разним местима Бановине Хрватске, или који су пред претњама и нападима морали да се

Протестно писмо поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја

Протестно писмо 26 истакнутих интелектуалаца поводом изјава и поступака Дубравке Стојановић и Николе Самарџића. Са неверицом смо прочитали изјаву Дубравке Стојановић, редовне професорке историје на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитетa у Београду, објављену на порталу „Нова Ес“ (26. 7. 2020), о Благоју Јововићу, атентатору на Анту Павелића: „Давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике. […] То је нецивилизацијски суноврат, то је слављене освете, принципа ‘око за око’ и слање поруке да је свако насиље дозвољено“. Смисао ове изјаве није промењен исказом да је Павелић починио „монструозне злочине“. Неколико седмица раније (30. 6. 2020), Никола Самарџић, још

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.