arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Сандра Благић: Убијали су све редом, не марећи за жене дјецу, старце и немоћну чељад

Прије 79 година, на данашњи дан 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, усташе – Хрвати су кренуле у Покољ. Прво су ушле у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу. Убијали су све редом! Нису марили за жене дјецу, старце, немоћну чељад. Вођа крволочних звијери, жељне крви, био је фра Мирослав Филиповић, познатији као фра Сатана. Трагови воде и до основне школе “Ђура Јакшић” у Шарговцу. Уз говор фра Сатане:” Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас

Саша Лончина: У једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни гледају филм о страдању једног народа којем се то страдање негира… и плачу

Као неко ко је потомак жртава Градине и Јасеновца, први пут сам могао гледати екранизовано оно што сам од многих преживјелих и оних који су имали срећу да избјегну то зло, могао чути. И није нимало пријатно, али за отрежњење је увијек најбоља горка истина, па ко може да је прихвати.  У уводном дијелу филма говори се о народу у збијегу, који након офанзиве на Козару завршава у возовима за Јасеновац. Женама и дјеци која устрашена и свјесна судбине тихо пјевају ’’Засп’о Јанко…’’ у вагонима смрти. Баш у том тренутку имао сам осјећај као да цијела биоскопска сала плаче. Замислите, у једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни

Режисер “Даре из Јасеновца”: “То је потпуно негирање геноцида”; “Биће тужбе”

Прашина коју је подигао српски кандидат за Оскара, “Дара из Јасеновца”, није се још слегла – а и не чини се да ће тако скоро, бар ако је судећи по ономе што је изјавио режисер филма Предраг Гага Антонијевић. Овај филм је изазвао огромне турбуленције на интернету, јер су Срби и Хрвати још једном покушали да се “обрачунају”, овај пут оцењивањем “Даре из Јасеновца” на најпопуларнијем филмском порталу, ИМДБ-у. Зато је и укинута могућност оцењивања, све до премијере филма у Чикагу, када је та опција враћена. Портал Сербиан Тимес писао је о утисцима са премијере у Чикагу, где су гледаоци напуштали биоскоп и пре краја, у сузама. Све је, заправо,

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Басташић: Бреме драматичног породичног искуства није лако ни за потомке жртава Покоља ни за потомке џелата

У петак 05. фебруара 2021. на РТС – Радио Београд 1, гост емисије “У средишту пажње”,  био је Душан Басташић, председник удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке. Удружење окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Филм “Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Антонијевића, српски кандидат за награду “Оскар”, премијерно је приказан у биоскопима неколико америчких држава. Дистрибуцији су претходиле бројне полемике, спорна оцена магазина “Варајети” да је реч о српској пропаганди, реаговања домаћих званичника и рат на друштвеним мрежама између српских и хрватских корисника. Како је и зашто српски филм толико узбуркао духове? Како је могуће да истина о догађајима од пре осам деценија, испричана

Гидеон Грајф: Усташе су највеће убице у историји; У Јасеновцу су убијале лично, својеручно и из страсти

Порицање усташких злочина у Јасеновцу је поновно убијање већ мртвих жртава, изјавио је израелски историчар Гидеон Грајф и истакао да је овај концентрациони логор за Јевреје, Србе и Роме био царство окрутности Независне Државе Хрватске без преседана. Он је током видео-конференције о Јасеновцу коју је организовало Удружење Срба у Норвешкој истакао да је код људских моралних вредности потпуно прегажен у овом концентрационом логору, као и у нацистичком Аушвицу, преноси РТРС. Грајф је указао да су су убиства у логору Јасеновац временом постајала све бруталнија и екстремнија, заснована на принципу нечовечности и немилосрдности, како би се логорашима проузроковале што веће патње. Овај угледни историчар, наводи РТРС, назвао је усташе “највећим убицама

Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке

Знате, господине мој, лако је убити човека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић. Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог. Мада је тај ратни злочин био само један у незамисливом низу започетом готово одмах по проглашењу Независне државе Хрватске под окриљем Немачког Рајха, оно што га чини необичним јесте сама личност његовог извршиоца, ништа мање схватљива од Старчевићеве, Павелићеве или Туђманове. Наиме, по програму Анте Павелића –

У Дракулићу код Бањалуке помен страдалим Србима

Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 79 година од страдања 2.315 Срба, међу којима је било 551 дијете, у насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, које су усташе убиле на данашњи дан 1942. године, без иједног испаљеног метра. У Цркви Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић почело је богослужење у оквиру обиљежавања 79 година од покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Светој литургији присуствују потомци жртава усташког покоља, становници Дракулића и околних села, те представници удружења проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Обиљежавању покоља почињеног над српским народом у већем броју

Ђурђица Драгаш: Даро, Десо, Јоване…криви смо! Праштајте!!!

Гледала сам пре неколико дана филм “Пролеће 1941”, који је, у сарадњи са амбасадом Израела, емитован на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тежак, мучан филм, један од оних које не гледате из досаде, тек да би прекратили време, већ из потребе да одате пошту жртвама, да се бар у тих сат-два подсетите да слобода, мир и срећа нису константне категорије. Такви филмови вас упозоравају да зло лако проклија, да не треба много да се дојучерашње комшије и пријатељи претворе у потказиваче, крвнике и убице, а удобни и мирни живот у пакао из којег нема излаза. Пратила сам потресну судбину јеврејске породице и њихову борбу за живот, унапред осуђену на

Стручњак за Холокауст: “Дара из Јасеновца” није антихрватски филм

Стручњак за Холокауст Мајкл Беренбаум, стручни савјетник у филму “Дара из Јасеновца”, одбацује оцјене критичара Варајетија Џеја Вајсберга да је филм антихрватски и наводи да филм није против Хрвата, већ да говори о злу које су учинили Хрвати. Вајсберг је пропустио да уочи да се Хрвати у филму појављују и као спасиоци у неким ситуацијама, истиче Беренбаум. Он указује на чињеницу да филмови о нацистичким злочинима такође нису филмови против Нијемаца, већ против нациста. У интервјуу за сајт Рамас скрин, одговарајући на питања новинара који је веома похвално оцијенио “Дару из Јасеновца”, Беренбаум наводи да Вајсберг има дилему зашто се снима толико филмова на тему Холокауста и објашњава да је

Бојанић: Почели смо да се ослобађамо деценијских стега, што доказује ,,Дара из Јасеновца“ и споменик Стефана Немање

Тек сада видимо колику снагу имају овакви филмови попут ”Даре из Јасеновца” они су веома важни за неговање културе сећања на српска страдања. Коначно смо се ослободили тих лудачких стега лажног ,,братства и јединства”. Супротно оваквим филмовима који имају снажан утицај су комунистички-партизански филмови који су имали циљ да јачају култ Тита, да уздигну само један покрет и да понизе регуларну српску војску у Отаџбини. Од тог отрова ни данас не можемо да се расвестимо и отрезнимо. Свакако, то су били врхунски филмови са доста уложеног новца, знао је Тито колико је значајна филмска индустрија и какав утицај има на омладину. Сви се сећамо тих филмова, који се и данас

Најпознатији филмски сајт укинуо оцењивање филма „Дара из Јасеновца”

Најпознатији филмски сајт ИМДБ уклонио је могућност оцењивања филма „Дара из Јасеновца”, редитеља Предрага Гаге Антонијевића, а не приказује више ни  његову оцену која је пре тога била изнад девет. Разлози овог потеза нису познати, али се може наслутити да је повод био својеврсни рат оценама између српских и хрватских корисника и то све након критике у америчком магазину „Варајети” где је овај филм означен као српска пропаганда. Одмах по објављивању критике, на ИМДБ-у остварење је добило низ негативних коментара и лоших оцена што је изазвало обрачун на друштвеним мрежама где су поједини Срби позвали сународнике да филм оцене што боље да би победили Хрвате који му намерно дају најнижу

Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића (3): Суд повјеровао професионалним лажним свједоцима

Не могу да схватим да један суд као што је Жупанијски суд у Загребу, а послије и Врховни суд Хрватске својим пресудама вјерује лажима и професионалним свједоцима оптужбе, а да не вјерује свједоку одбране Божидару Кнежевићу само зато што је Србин, ни мојим официрским извјештајима као званичним документима. Аутор: Дарко Момић Ово каже пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у Казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над ратним заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекао Жупанијски суд у Загребу, а потврдио Врховни суд Хрватске. Он каже да је осуђен на основу исказа

Борба против заборава: Крвави пир усташе фра Филиповића

Пошто су му извели девојчицу Радојку Гламочанин, Филипивић је дете заклао пред разредом, тражећи од усташа да следе његов пример. Мој циљ је да указујем на заборав, бар пером да истину и чињенице отргнем од заборава. Једино што је преостало да борбу водимо против заборава и прашину скидамо са истине и чињеница, бар овако индивидуално. Пише: Ђорђе Бојанић, историчар Чињеница је да лош однос имамо према сопственој историји… а увек нам је била преча та „наметнута историја“. Вероватно, а није ни чудо (када знамо у ком времену смо живели) па зато део нас не зна да је у школском дворишту школе ,,Ђура Јакшић“ у Шарговцу (у близини Бањалуке) 1942. год

Исповијест пуковника ВРС Данета Лукајића (2): Правда не станује у хрватском правосуђу

Правда није задовољена и зато су моји адвокати искористили ванредни правни лијек и поднијели тужбу Уставном суду Хрватске, а уколико ни тамо не дочекам правду, ићи су до Европског суда за људска права у Стразбуру, јер желим са свог имена да скинем етикету ратног злочинца. Овим ријечима наставља своју исповијест пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у Казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над ратним заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекао Жупанијски суд у Загребу, а потврдио Врховни суд Хрватске. – Правда и истина не станују у хрватском правосуђу, бар за

Михаило Меденица

Михаило Меденица: „Дара из Јасеновца“…

„Дара из Јасеновца” је више од филма и заиста нема ничег бесмисленијег и срамотнијег него да се у сред Србије води полемика за и против њега?! Сваки спомен Јасеновца, слово и реч о њему – морају бити спомен, слово и реч сваког од нас, јер Србије је више под земљом неголи на њој, и ко год каже да тишини морамо оставити оно под земљом тај над њом живи бедни заборав… Једноставно, док не славимо страдања – страдаћемо у „слави“… Кад кажем да морамо славити страдања наравно да не мислим на вашарење костију већ да једном за свагда будемо начисто колико је невине српске крви проливено само зато што је –

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.