arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Освећење звона у Градини Кореничкој

24. July 2021.

У Градини Кореничкој, дана 22. јула 2021. године, сабрао се верни народ Лике, града Коренице и околних места, код храма Светих Архангела Михаила и Гаврила, како би присуствовали освећењу звона, које је осветио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим. Преосвећеном Епископу Герасиму су саслуживали: архимандрит Михаило (Вукчевић), архимандрит Наум (Милковић), протопрезвитер – ставрофор Мићо Костић, протопрезвитер Миле Ристић, протонамјесник Предраг Сушић, презвитер Драган Михајловић и протођакон Небојша Анђић. Храм Светих Архангела Михаила и Гаврила је током Другог светског рата много пострадао, и тренутно се налази у фази обнове, трудом, љубављу и несебичној помоћи  г. Бранка Дракулића који је пореклом из Градине Кореничке, а данас живи у Београду, звона овога храма

МИЛОШ КОВИЋ: Ништа није готово! Пред нама је одговор на питање хоћемо ли као народ живети или мрети? (ВИДЕО)

23. July 2021.

Свако наше, српско страдање, то сада видимо, имало је смисла. Све кроз шта смо пролазили био је један пут који је био тачно предвиђен за нас, крст ни тежи ни лакше него што смо могли да понесемо. Та страдања од 1941. до 1945. од 1912. до 1918. године, у вековима пре тога, говорим о ратовима и великим страдањима, то смо ми, то је нама припадало. Ово у ексклузивном интервјуу за видео продукцију „Искре“ каже историчар Милош Ковић. -Оно што смо доживели у Крајини, Сарајеву, Косову и Метохији, у многоме је страшније од оног што смо преживели у Другом светском рату. Али, ништа није готово. Историју треба разумети, али, треба живети

Поклоничко путовање у Пребиловце из Српске и Србије

23. July 2021.

Полазак из Србије и Српске дан уочи празника Светих Пребиловачких и Доњохерцеговачких мученика. Путовање се организује поводом 80. годишњице страдања око 4000 Срба са подручја Доње Херцеговине и долине Неретве у Покољу, геноциду над Србима почињеном од стране НДХ , од којих жртава је преко 800 из Пребиловаца а од њих су 600 жене и деца страдали 6. aвгуста 1941. Навршава се и 31 година од отварања 13 јама и 3 велика стратишта, 28 година од сахране жртава, 29 година од геноцидног и рушилачког изгона 45.000 Срба са овог подручја и уништења Храма и моштију жртава, 6 година од канонизације Св. Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и свештања новоизграђеног Храма и

Ђурђица Драгаш: Може ли се преживети Дивосело?

22. July 2021.

Недавно, 25. јуна, навршило se 30 година од проглашења независности Словеније и Хрватске. Званични крај СФРЈ био је уједно и почетак крваве деценије која је однела хиљаде живота и заувек променила судбине оних који су је преживели. Међу стотинама хиљада расељених и избеглих нашла се и моја породица.. Нисам слутила, док сам тог јуна ’91 прослављала 17. рођендан, да ће то бити последњи пут да у свом стану гасим свећице на торти, да ми поклоне доносе другарице из школе и да се радујем, онако искрено, како то могу само девојке од 17 година… Тридесет година касније, мало због “озбиљних” 47 лета, а много више због свега што се издешавало у

Дарко Ристов Ђого: Ако Тара није граница за “српске кривице”

21. July 2021.

Календари и резолуције. Кишно јутро, а треба поћи оним сломивратом између Фоче и Плужина. Па онда у Пиву. Пивски су свети Мученици. Служи Митрополит Јоаникије. Чекамо га, а киша не престаје. Како долази, окреће се: “Оче Дарко, ти ћеш бесједити на јеванђељу!” Шта човјек да каже кад занијеми? Шта је остало и шта има да се искаже на мјесту на коме је смисао свијета престао да постоји, онакав бар каквим га је цивилизација градила вијековима, да би се у прекиду смислености човјека који је постао звијер родило једино што је веће од човјечанског смисла – богочовјечански Свесмисао Жртве, онај коначни поглед Јагњета у коме је спас. Јарослав Пеликан ће написати

Ковић разобличио Куртија: Ако ћемо о геноцидима на Косову, било је то овако!

21. July 2021.

Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију почела геноцидом над Србима и осталим хришћанима а да се, како видимо, тако и завршава. Аљбин Курти је заменио тезе јер је требало да говори о геноциду Албанаца над Србима кроз историју, а не о српском геноциду над Албанцима, каже историчар Милош Ковић након последње рунде дијалога у Бриселу где је Приштина од Србије захтевала да призна геноцид над Албанцима у три периода, 1878, 1912, и 1999. године. Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију

Питaњe у вези гробнице Јелене Родић на загребачком Мирогоју, супруге почасног грађанина Загреба, барона Гавре Родића

21. July 2021.

Посјетиоци централног загребачког гробља Мирогој могу у мјесецу јулу ове 2021. године да поставе једно питање у вези питање задњег почивалишта Јелене Родић (1822 – 1850), прве супруге почасног грађанина Загреба, војног и цивилног гувернера Далмације, аустријског витеза и барона, подмаршала Гаврила Родића (Вргинмост, Кордун, 1812 – Беч, 1890). Наиме, ова гробница, коју је преминулој супрузи 1850. подигао Г. Родић је очито ових дана прекопана?! Поставља се питање зашто, односно да ли је неко непознато лице сада сахрањено у гробницу на главном одјелу гробља Мирогој, поље 2, разред I, грoбницa 44? Не би жељели сада улазити у историјат догађања из задње двије – три деценије, када су на Мирогоју „нестали“

Шта је било са Даром у задарској „кристалној ноћи“: Антонијевић о наставку усташког пакла

20. July 2021.

Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад је дошло до масовног паљења српских кућа и радњи, што је најавило повратак фашизма међу хрватски живаљ, открива за Спутњик Предраг Гага Антонијевић. Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад је дошло до масовног паљења српских кућа и радњи, што је најавило повратак фашизма међу хрватски живаљ,

Додик: Мржња која је довела до страдања Срба у НДХ ни данас није смањена

20. July 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да мржња која је довела до страдања српског народа у Другом свјетском рату у Независној Држави Хрватској /НДХ/ данас уопште није смањена и да би се у овом тренутку све то на неки начин поновило, када би за то било прилике, као што је то било и 1991. године. На првом обиљежавању Дана сјећања на убијену и уморену дјецу од усташа у НДХ Додик је у Горњем Јеловцу под Козаром у обраћању рекао да је за њега импресивна та количина мржње која и сада постоји. Он је истакао да би се готово сваки дан могло обиљежавати неко од страдања српског

НАЈАВА: Помени поводом 80 година од страдања Ливањских Срба

19. July 2021.

Ово је осамдесето лето од када су наши рођаци, кумови, пријатељи, комшије, наши сународници побијени усташком руком на 17 стратишта на подручју Ливна и околине. Ово је тридесето лето како су њихове мошти, повађене са већине стратишта, сахрањене у заједничку гробницу у Спомен капели подигнутој у порти српске православне цркве у Лијевну. Осамдесети пут ћемо се заједно помолити за душе и запалити свећу нашим дедовима, бабама, теткама, стричевима, ујацима… које нисмо упознали, који нас нису грлили, али који су били ту негде крај нас у причама и сећањима преживелих и које смо заволели кроз та туђа сећања. Старији смо него што су они били кад их је пресекла и у

ОДРЖАН ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ МИХАИЛОВИЋУ У БИЛЕЋИ: Не смијемо дозволити да се више икада дијелимо!

17. July 2021.

У Равногорском парку у Билећи данас је служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и откривене бисте четничком војводи Сави Ковачу и команданту Граничног батаљона Шпиру Бабићу. Потомак Саве Ковача, Шћепо каже да је ово велики дан за Српство, јер не смијемо дозволити да се више икада дијелимо, него морамо бити сложни. „Ово нам је порука да је најважније да будемо сложни, да имамо мир и дјецу, а све остало ће Бог дати“, поручује Ковач. Ковач се присјетио и славне историје својих предака и истакао значај Саве Ковача кроз нашу историју. „Прво и основно је да на нашем подручју који је он контролисао није било геноцида. Сава је организовао народ и

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ЦАРСКИ МУЧЕНИЦИ – СВЕДОЦИ ХРИСТОВИ

17. July 2021.

Године 1918, у ноћи између 16. и 17. јула, бољшевици су у Ипатјевском дому у Јекатринбургу умучили Царску Породицу Романових. Руска Загранична Црква их је канонизовала 1983, а Московска Патријаршија 2000. године. Тиме је Црква потврдила да светост последњег православног цара у историји: први је био равноапостолни Константин, а потоњи Николај Мученик. Какви су  били они које је Господ удостојио мученичког венца? ДОБРОТА И ПРОСТОСРДАЧНОСТ Цар Николај је настојао да буде Цар по угледу на Христа, Кротког и Смиреног Цара над царевима. О њему је генерал Дитерихс писао: „Господар је био уман човек, образован и веома начитан. Он је владао огромним памћењем, посебно имена, и бивао је неуобичајено интересантан саговорник.

Раде Р. Лаловић: СТРАДАЊЕ КАО ИСТОРИЈСКА И ПОЕТСКА ЧИТАНКА

17. July 2021.

О књизи Јелене Ковачевић, Страдање, УГ „Јадовно 1941.“, Бања Лука, 2021. Када се пред читаоцем нађе једно пјесничко остварење оно се увијек нуди као изазов и за читање, и за тумачење. Поготово је то изазов када се пред вама нађе пјесничка збирка инспирисана страдањем једног у историјском контексту у континуитету напаћеног народа као што су Срби. Та поезија страдања и патње је увијек поетско свједочење о страдању и патњи не само у логорима смрти у току два глобална рата у 20. вијеку, него и у грађанском рату с краја двадесетог вијека. И то легитимно поетско свједочење има своју реалну, стварну и општепознату подлогу, а онда и поетско-симболичку надградњу која тај бол

Драгослав Бокан: Србија је препуна дегенерика који мрзе све што је српско! (ВИДЕО)

16. July 2021.

Гост емисије “Интервју” био је Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију, српски књижевник, режисер, колумниста и публициста. Драгослав Бокан рођен је 15. фебруара 1961. године у Београду. После завршене гимназије, дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду и завршио постдипломске филозофске студије. Основао је групу „Бели орлови” 1990. године и био њен командант. Постаје један је од првих држављана Републике Српске. Писао је за часопис „Погледи”, био главни и одговорни уредник часописа „Нове идеје” и био кандидат на председничким изборима у Србији 1992. године као вођа странке „Српски отаџбински савез”. Основао је часописе „Лепа Србија”, „Русија данас” и „Водич за живот”. У издању „Службеног гласника”, Бокан је осмислио

Приједор: Представљено допуњено издање публикације “Године страдања 1941/42.”

16. July 2021.

У Музеју Козаре у Приједору вечерас је промовисано друго допуњено издање публикације “Године страдања 1941/42” /НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42: Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју/ аутора кустоса историчара Ведране Адамовић. Адамовићева је рекла да је прво издање ове публикације објављено 2018. године, а да је друго издање опширније за педесетак страница и да је у раду на публикацији користила још неке доступне фондове и изворе. – Намјера ове публикације била је да се кроз приказ власти НДХ и њених злочина у Приједору 1941/42. године укаже на дио тог највећег српског страдања. Тематски се бави истим стварима као и прво

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА