arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

РАЗБИЈАЊЕ МИТА: „Бијеле траке“ у Приједору 1992. године

Манифестација „Дан бијелих трака“ у Приједору сваког 31. маја, из године у годину, привлачи све већи број људи и све већу медијску пажњу. Њоме се жели обиљежити 31. мај 1992. године, када су, наводно, власти у Приједору наредиле муслиманима и Хрватима да носе бијеле траке око руке. Траке су, наводно служиле, како би се ове групе становништва обиљежиле и лакше биле уочљиве приликом ликвидације. Ипак, историјски извори оповргавају ову теорију. Овдје ћу изнијети доказе који побијају ову теорију, али и дотаћи се још неких чињеница око сукоба у Приједору 1992. године. Пођимо редом… Не постоји наредба о стављању бијелих трака на руку Заговорници „бијелих трака“ често истичу да је 31.

Британска обавештајна служба прати ИН4С, политичаре, професоре и СПЦ

Британску службу итетако занима и дјелатност поједних књижевника у Црној Гори, као и, како нам је потврђено, и рад неких универзитетских професора, међу којима су Саво Лаушевић, Борис Брајовић, Драго Перовић, Душан Крцуновић и Владимир Божовић На списку интелектуалаца који су под лупом британске обавјештајне службе МИ6 која дјелује и из Црне Горе, налазе се политичари, професори универзитета, поједини новинари и градоначелници, као и свештеници и челни људи Српске православне цркве, ексклузивно сазнаје Борба. У Црној Гори се тај број креће између 30-40 особа, док их је у Србији и Републици Српској дупло више. Они евидентирају људе из владиних и невладиних организација, људе у институцијама, који по њима нагињу ка

Помен првим требињским жртвама усташког терора

У Саборном храму Светог преображења Господњег служен је парастос за невино пострадале Требињце – прве жртве усташког терора, који су убијени на данашњи дан 1941. године, као и невино страдале Требињце у периоду 1941-1945. године. Истина је да су убијени били Срби, православни хришћани, што је био и основни разлог њиховог убијања, да су њихове убице биле усташе, дојучерашњи пријатељи и комшије, казао је Вујадин Вуковић, испред Удружења ЈВуО Требиње. „Ово је било прво страдање цивила из Требиња и околине од усташке руке, након кога су услиједили злочини у Ластви, Зупцима, Придворцима, Поповом пољу и осталим стратиштима у околини Требиња. Наша обавеза је да се сјећамо свих невиних жртава и

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (5)-СЛАНА – KОПИЈА ЊЕМАЧKИХ ЛОГОРА

Мобилизација људи и бродова Слана – то је сурови и голи камен – увијек оштар као нож, а љети и усијан као жар О превожењу пијеска за градњу зграде у логору Слана, те превожењу интернираца из Kарлобага у Слану као и о њихову могућем броју своје исказе – пред Окружном комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача за Лику – дали су 26. сијечња 1946. године у Барић Драги ШИМЕ БАРИЋ, покојног Филипа, и НИKОЛА БАРИЋ, покојног Грге.   ШИМЕ БАРИЋ: – Мени је у љето 1941. године поручио ИВАН ДЕВЧИЋ, звани „Пивац“, да својим бродом одмах дођем у Kарлобаг. Чим сам добио ту поруку, отишао сам својим

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Како су се разишли Коча Поповић и Тито

Јосип Броз и његов најславнији ратни командант, између сарадње и сукоба. Њихови односи ишли из крајности у крајност, да би били прекинути 1972. године. Зашто је Коча оптужен да је у току офанзиве на Сутјесци издао маршала На Војномедицинској академији у Београду, 20. октобра 1992. у 85. години умро је Коча Поповић, песник надреалиста, књижевник и филозоф, резервни поручник Војске Краљевине Југославије, учесник у Шпанском грађанском рату из кога је изашао као капетан, нетом после тога војник револуције, један од најславнијих команданата и генерала пролетерских јединица, а потом врхунски дипломата и кратко време потпредседник Републике (СФР Југославије). Био је интелектуалац широког спектра, разноликих склоности и талената, несумњиво једна од комплекснијих

Филм о Дражи: Пројекције у десет градова Србије и дијаспоре

Надам се да ће једног дана овде бити приказан и играни филм, то нам је крајњи циљ, јер начин на који се наша историја представља, било да је у питању Први, Други светски рат или Средњи век, је по мишљењу, мом и моје екипе – катастрофалан У Ужицу је прије неколико дана приказан филм „Генерал Дража Михаиловић“. Сценариста и режисер филма је Милослав Самарџић, аутор више књига о улози Драже Михаиловића у Другом свјетком рату. –Надам се да ће једног дана овде бити приказан и играни филм, то нам је крајњи циљ, јер начин на који се наша историја представља, било да је у питању Први, Други светски рат или

Комеморација за жртве некадашњег логора за Јевреје

На јеврејском гробљу у Ђакову данас је одржана комеморација у помен на жртве некадашњег логора за Јевреје, који је постојао у вријеме Независне Државе Хрватске. Комеморација је започела код спомен-обиљежја на јеврејском гробљу, на којем су положили вијенце представници јеврејских општина из Осијека, Сарајева, Загреба и Београда, те представници града Ђакова, а служен је и вјерски обред. На жртве и Холокауст, као зло које се више не смије поновити човјечанству, подсјетио је предсједник Координације јеврејских општина Хрватске Огњен Краус, а обратили су се и представници Јеврејске општине Осијек, која је организатор комеморације, пренијели су хрватски медији. Комеморацији је присуствовало и неколико преживјелих логораша, који су сада већ у деветој деценији

Гојко Ђого: Срби су жртве својих илузија

Песник Гојко Ђого: Више од једног века, свака наша победа завршава се као пораз. Кад год неко од малих покуша да се усправи, следи млатац по глави. Има у нашем националном бићу нешто што нас гура да срљамо у беспуће Поезија Гојка Ђога деценијама је у врху савременог српског песништва. После Дучићеве, награда “Милан Ракић”, “Бранко Миљковић”, “Лаза Костић” и многих других, песник је недавно овенчан и престижном наградом “Печат времена”, коју је добио за збирку “Клупко” (“Православна реч”). – Шта год сејао, човек очекује да семе донесе и неки плод – каже Ђого у разговору за “Новости”. – Сејање слова није баш као сејање соли, али јесте прилично неизвесна

НАТО ракетама преорали гробове мојих најмилијих

Душко Максимовић, бивши просветни инспектор из Приштине, о тешким данима 1999. године: Позлило ми је када сам видео разбацане кости моје жене и оца. Селио сам се више пута, али са мог Косова никад нисам отишао Да сам их сваки дан свог живота сахрањивао, лакше би ми било него што сам морао да купим кости мртве жене Сунчице, покојног оца, и других Срба чији су гроб у Приштини, 27. априла иза поноћи, погодиле НАТО бомбе. Кратер на месту где је лежала супруга био је дубок осам, а велик преко 13 метара. Сандуци и посмртни остаци, разбацани на све стране, а мени је, када сам видео призор из пакла, позлило и

Сећање на војводу Синђелића и јунаке са Чегра

Одавањем највиших војних почасти, полагањем цвећа и венаца крај спомен костурнице и богатим културно-уметничким програмом недалеко од Ниша обележен је велики јубилеј – 210 година од легендардног боја на Чегру. Битка ресавских јунака из Првог српског устанка, које је у борбама за ослобођење Ниша од Турака и вишевековног ропства предводио легендарни војвода Стеван Синђелић, са десетоструко бројнијим Османлијама, одиграла се 31. маја 1809. године поред нишког села Каменица. Видевши да је турска војска у свом шестом покушају успела да пробије обруч на Чегру и упала у шанчеве у којим су били српски устаници, војвода Синђелић је испалио хитац из кубуре у складиште барута. Од експлозије у барутани погинули су и

ledici.jpg

Сутра помен Србима убијеним у Ледићима

У селу Ледићи, у федералној општини Трново, сутра ће бити обиљежено 27 година од свирепог злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ над 24 српска цивила. Злочин над српским цивилима у селу Ледићи 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима, починили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи. У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић. Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милан Тешановић који је имао само 18 мјесеци

ИСПОВЕСТ СУПРУГЕ ПУКОВНИКА: Први је умро пуковник Ловре

Осиромашени уранијум, који је нато посејао на КиМ, убија већ 20 година, ово је исповест супруге хероја. Старешина војне полиције имао је само 42 године када га је однео рак плућа на Божић 2001. Мој супруг Вељко почео је да кашље одмах по доласку са КиМ, а већ у јулу 2000. на ВМА су ми рекли да има четврти стадијум канцера на плућима. У једним недељним новинама 13. јануара 2001. појавила се прва информација како се сумња да су 10 војника и официра који леже на ВМА у ствари жртве осиромашеног уранијума, док је мој Вељко умро шест дана пре, на Божић. Сахранили смо га на Светог Стефана. Да, породица

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (4)- ЗАKЛЕТВЕ ВЈЕРНОСТИ – KРВНИKУ ПАВЕЛИЋУ

Дон ЈОСО ФЕЛИЦИНОВИЋ, свећеник у Пагу дао је злогласним зликовцу МИЈИ БАБИЋУ, у свибњу 1941. године, географску карту Пага на којој је Бабић оловком уцртао – на СЛАНИ – будући усташки логор Припојење отока Пага усташкој држави увјетовало је и стварање – крајем свибња и почетком липња 1941. године – на отоку Пагу усташке управне власти и усташког страначког покрета. Иако усташки покрет на отоку Пагу никада није имао масовну подршку становништва, ипак се у њему знатније ангажирало четрдесетак особа из различитих социјалних и друштвених средина, а појединци су на различите начине били укључени и у систем функционирања концентрационог логора Слана. Избијање масовног устанка против окупатора на подручју друге талијанске

Слава хероју: На данашњи дан положио је живот на олтар отаџбине пуковник Љубиша Величковић

Генерал Величковић је имао огроман ауторитет код старешина, касније чујем и зашто. Изгледа у том презимену Величковић, од “велики”, има неке небеске симболике. Такав какав је био у време НАТО агресије, био је и у време сукоба у Хрватској и цео професионални век Истински херој. Возио сам га два пута 1999. на ватрени положај 8. ракетног дивизиона ПВО 250 рбПВО. Генерал у првом борбеном реду, на најопаснијем месту у то време, у станици за вођење ракета ракетног система Нева. Опасније је ту било него у авиону. Ту нема катапултирања. Генерал Величковић је имао огроман ауторитет код старешина, касније чујем и зашто. Изгледа у том презимену Величковић, од „велики“, има неке

Откривен споменик Немцима у Бачкој Паланци

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор присуствовао је данас у Бачкој Паланци откривању и освештавању споменика подигнутог у знак сећања на припаднике немачке заједнице који су живели у том граду Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор присуствовао је данас у Бачкој Паланци откривању и освештавању споменика подигнутог у знак сећања на припаднике немачке заједнице који су живели у том граду између 1764. и 1944. године. “Откривање спомен-плоче у знак сећања на припаднике немачке заједнице који су у три општине – Нова, Стара и Немачка Паланка, живели скоро два века, чин је који има за циљ да у човеку који стоји до нас видимо оно што нам је заједничко и што нас повезује,

БИЛЕЋА: Откривен споменик Драгољубу Михаиловићу

У Равногорском парку у Билећи данас је откривен и освештан споменик генералу Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Михаиловићу, дјело вајара Миливоја Бокића. Споменик су открили Бокић и Радомир Бабић, брат команданта граничног батаљона билећке четничке бригаде. Члан Одбора за изградњу споменика Милорад Вујовић рекао је да је споменик Михајловићу одавно постојао у срцима српског народа и да се данас остварује његова воља. Вујовић је истакао да се овим спомеником поручује да се српски народ освијести и погледа у прошлост, јер у супротном ни у будућности неће знати гдје иде. Менаџер општине Билећа Михајло Вујовић рекао је да споменик чича Дражи за овај град значи завршетак Другог свјетског рата у Билећи

Милош Милојевић: Сећање на Јасеновац је српска ствар – небитно шта о томе мисли В. Иванчић

Кустуричин филм ће, какав год био, подсећати на ужасна злодела сународника. Зато је сметао споменик, зато би сметале ексхумације и зато ће сметати филм. Шта о томе мисле Иванчић и ини не би требало да нас је брига Ако је неко нападнут као Јеврејин мора се бранити као Јеврејин. Не као Немац, не као Француз, не као грађанин света, не као заговорник Права Човека, или ма шта друго“ – Хана Арент, 1933. Опрљени Јасеновцем   Остаци 1214 Јевреја, жртава Холокауста, пронађених на градилишту у белоруском граду Бресту 21. маја је сахрањено после ексхумације, пише Харец. Волонтерска организација ЗАКА, потпомогнута белоруском војском, пренела је остатке смештене у сто двадесет ковчега откривене пре

Отворена изложба о Ливањским Србима у Суботици

У просторијама Српског културног центра „Свети Сава“ у Суботици, 16. маја т.г. отворена је ижложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и др Радована Пилиповића. Изложбу је отворио Душко Ћутило, директор Покрајинског фонда за помоћ избеглим и расељеним лицима. У оквиру свечаности отварања изложбе одржана је промоција књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Поред аутора, Буда Симоновића, о страдању ливањских Срба у првим месецима од проглашења Независне Државе Хрватске, поред аутора, говорили су и Бојан Арбутина и Слободан Вучинић, а Ђурђица Поповић је прочитала део из књиге. У уметничком делу програма учествовале су ученице Правно-правне школе из Београда. Бројна публика је са пажњом слушала о

Заборав уместо пијетета

Мале државе можда немају могућности за скупе монументе али имају дужност да, макар и скромно али достојанствено, одају захвалност својим херојима На некадашњи логор „Топовске шупе”, на простору Аутокоманде, познат вероватно само најстаријим Београђанима, недавно је стављена нова меморијална плоча у знак сећања на страдање пет хиљада Јевреја и више од хиљаду Рома. Плоча је стављена на зид оронуле зграде, зарасле у шибље, јер је претходно обележје два пута раније већ украдено. И сви окупљени да Дан сећања на жртве Холокауста и борце против терора сложили су се да овај меморијал и даље не изгледа достојно места на којем је некада био логор. Нажалост, ово место није једино које смо

Граорац: Исти лажни свједови пресудили мени и Лукајићу

Пензионисани саобраћајни полицајац из Сплита Мирко Граорац каже да га је на основу лажних свједочења Владе Угрина, Жарка Толе и Франа Мамића прије 23 године Жупанијски суд у Сплиту осудио на 15 година затвора за наводе ратне злочине на Мањачи, гдје никада није био. Граорац истиче да га је потресло када је сазнао да је Жупанијски суд у Загребу, на основу свједочења Угрина, Толе и Мамића, осудио пуковника Војске Републике Српске Дану Лукајића на шест година затвора због ратних злочина на Мањачи. “Свако треба да одговара ако је починио ратни злочин, али сигуран сам да је Лукајић невин зато што је осуђен на основу свједочења тих нељуди. Ако су имали

Mилaн Рaдaнoвић: Други свjeтски рaт ниje биo рaт измeђу Србa и Хрвaтa

Moja књигa je свojeврсни oмaж сeлимa испoд Пaпукa кoja вишe нe пoстoje или ћe изумриjeти у скoриje вриjeмe, a кoja су билa пoприштe тeшких и слaвних дaнa пaртизaнскe бoрбe нaрoдa Слaвoниje. Jeдaн oд вaжниjих зaкључaкa у књизи тичe сe пoстojaњa мeђуeтничкe сoлидaрнoсти у нajтрaгичниjeм рaздoбљу у упaмћeнoj прoшлoсти тoг пoдручja Oкoсницу вaшe нoвe књигe ‘Слaвoниjo, трипут си гoрилa’ кoja дeтaљнo прaти пeриoд измeђу 1941. и 1945. чинe прoтjeривaњe српскoг стaнoвништвa из дoбрoвoљaчких нaсeљa 1941. гoдинe, мaсoвнo пoкaтoличaвaњe oд 1941. дo 1942., oдвoђeњe у лoгoрe српскoг, рoмскoг и jeврejскoг стaнoвништвa 1942., кao и пoсљeдицe aнтипaртизaнских вojних oпeрaциja ‘Брaун’, ‘Пaулa’ и ‘Oлуja’. Штo je рaзлoг дa дoгaђajи у Пoдрaвскo-слaтинскoм крajу свe дo

Каменована кућа председнице Удружења „Дани ћирилице”

Коме у јужнобанатском селу Баваниште смета манифестација која негује српско писмо, а за 18 година je окупила 60.000 деце из читавог света „У тренутку напада нисам била код куће. Морало се то десити, предвече 25. маја, између два моја боравка у кући, тек што сам испратила и последњег госте наше манифестације ’Дани ћирилице’. Враћам се и у журби не примећујем ништа са улице. Седнем за рачунар, који је до прозора и тада приметим да је разбијен. Видим камен, с тим да је квака спољног окна, од силине ударца, полетела и разбила стакло унутарњег крила. Тада видим срчу по штампачу, папирима, на све стране… Рекла бих да је неко чекао да

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (3)- ГЛАВНИ ЦИЉ – УНИШТЕЊЕ ЉУДИ

Први масовни покољ српског становништва почињен је у Гудовцу крај Бјеловара – 27/28. травња 1941. године – свега петнаестак дана након успостављања усташке власти Стратегијски циљ усташког покрета био је уништење Жидова и Срба, али су само постојале извјесне тактичке варијанте у реализацији тог циља. Што се тиче „рјешавања“ питања Жидова, усташки покрет имао је сложенију тактику. У пропагандној борби против Срба усташки покрет је развио широку и масовну пропаганду у којој су били носиоци највиши усташки функционари иступајући на бројним скуповима. На њима се истицало, али и иначе, да Србима и Жидовима „нема мјеста у Хрватској“, па је та пропагандна активност уједно била и јавни позив за провођење конкретне

Њемци позвани да сви у знак солидарности данас носе јеврејску капу

Њемци свих вјера, као и атеисти и агностици, позвани су да носе традиционалну јеврејску капу кипу данас, као симбол солидарности са јеврејском заједницом, након пораста антисемитских напада у тој земљи. На протестима широм земље позвао их је њемачки омбудсман за антисемитизам, Фелиx Kлеин, након што је прошле седмице отворена бурна дебата када је он упозорио Јевреје да не носе кипу, јер постоји вјероватноћа да ће бити нападнути. Њемачки таблоид Билд је један од најгласнијих подржавалаца протеста, и чак су у свом издању објаваили нацртану кипу коју читаоци могу одштампати и употријебити за ношење на протесту. Kлеин, који је прије годину дана именован за омбудсмана за антисемитизам, рекао је њемачким медијима

БОМБАРДОВАЊЕ ВАРВАРИНСКОГ МОСТА: Мирољубу гелер стао милиметар од кичме

Мирољуб Рајковић из Ћићевца рањен на Морави. Безбрижно су, каже, седели на десној обали омиљене реке када су чули прасак Знало  се да Срби светкују, да славе Свету Тројицу и да ће се окупити на вашару у Варварину. Зато су чекали подне. И подмукло су ударили када је било највише народа, жена и деце. Но, мало им је била једна бомба, па су се враћали и поново гађали да побију недужан народ. Ни дан-данас не могу да верујем да људи могу да осмисле такав мучки чин, а да 10 погинулих назову колатералном штетом. Ми који смо преживели ужасно бомбардовање Варваринског моста, жртве не заборављамо, а желимо само једно – да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала