Изложба ,,Моје Јадовно“ и ,,Крст над јамом“ , дугометражни документарни филм представњен је на Митровдан 2019. у Дому војске у Нишу.

Уз подршку копнене војске и генерала Милосава Симовића, Нишлије имају прилику да у наредних недељу дана у холу Дома војске у Нишу погледају изложбу.
Кратку беседу поред Душана Басташића одржао је и проф. др Милош Банђур, заменик градоначелника Ниша у холу Дома војске у Нишу где је и постављена изложба.
Погледајте видео…

Филм ,,Крст над јамом“ доноси
најзанимљивије и најзначајније видео записе прикупљене на теренима
Велебита и острва Пага где је међу првима почињен геноцидни злочин над
српским народом, сведочења преживелих, снимке трагања за местима
концентрационих логора, крашких јама и масовних гробница жртава. Филм је
снимљен на терену, што овом филму даје додатну тежину. Бићемо слободни и
своји, само ако не заборавимо корене, а свима нама су корени и на
Велебиту и свим осталим стратиштима, преноси Ђорђе Бојанић.
Овај филм снимљен у продукцији Удружења
„Јадовно 1941.“, говори о тим почецима, напорима да се над јамама
уздигну православни крстови, знаци људског достојанства и гласници
истине која мора васкрснути!
Пројекат је подржан од стране Управе за дијаспору и Србе у региону Министарства спољних послова Р. Србије.
Коначно су крстови подигнути над јамама, зар је требало оволико времена?

У филму се злочин идеолошки тумачи од почетка, те свједочи о данашњем стању у коме се налазе стратишта и спомен-записи над њима.
На Велебиту и његовим падинама према мору познате су 32 јаме у којима су усташе гробиле српски народ.
У том систему за убијање, а који је био
претходница Јасеновачког система логора смрти, уморено је више од 40 000
Срба, Јевреја и идеолошких противника усташке творевине, говори Душан Басташић.
После пројекције филма кратку беседу одржао је сценариста и режисер филма Душан Басташић и Вељко Ђиновић.
Погледајте видео…

Заслужни за монтажу, графичку обраду и анимацију су Бојан Мичић и Драган Зељковић. Музику је компоновао Петар Топаловић.
Душан Басташић је оснивач и предсједник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке.
Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године
посјећује, истражује и обнавља сјећање на мјеста масовног злочина и
српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. Први су
кренули беспутним јамама Велебита дижући глас да се више не смије
ћутати о цијелом једном народу кога је злочинац уморио, а политика
ућуткала; први су организовали ходочашћа највишој хумки српског народа, прича Душан Басташић.
А Велебит је до данас велика тајна.

И прије него је почео априлски рат
Велебит је студијски испитан, а све његове јаме и вртаче су точно
означене. Истим принципом као у Херцеговини, усташки илегалци и
римо-католичко свештенство, уз помоћ сељана и чобана проналазили су
јаме, биљежили податке о њима, вршили прорачун кубикаже гротала и броја
тијела која она могу примити. Казниона у Госпићу била је међу првим
усташким логорима НДХ-а. Уз госпићки Герицхт (њем. суд, казниона), у
околини града основано је сабиралиште-мучилиште у истинском усташком
злоумљу – на опљачканој фарми оваца и говеда Србина Максимовића, сабиран
је српски народ. Међу првим сужњима госпићких логора били су угледни и
богати Срби Госпића и сељани Смиљана, родног и питомог Теслиног села.
Први православни свештеник на госпићкој стази мучеништва био је парох
смиљански Матија Стијачић, поријеклом Херцеговац из Требиња. Прота
Стијачић са својим смиљанским народом бачен је у велебитске поноре. Већ
након мјесец дана од тог злочина поворке сужања су свакога дана стизале у
Госпић, а по 2000, у ланцима везаних пјешке је вођено у Велебит. Исто
толико их је из логора „Јадовно“ гурано у поноре. Велебит је био
најјефтинија и најучинковитија творница смрти, са гаранцијама да ће све
Србе отпремити у нестанак, прича Душан Басташић.
„Јадовно“ је затирало народ Херцеговине, Босне, Лике, Славоније, Далмације, чак и Срема.
Басташић је наговестио
да ће „Јадовно“ први пут следеће године организовати бесплатне аутобусе
за поклоничко путовање из Врања, Ниша, Крушевца и Јагодине до јамама
Велбита.
Извор Српака историја