arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО ПРЕКОДРИНСКИМ СРБИМА?

Јасна је и недвосмислена чињеница да су Срби пречани чинили већинску ударну снагу у коначном пробоју Солунског фронта и ослобођењу, а међу њима је било 37% Срба са „чудним прекодринским презименима“. Пише: Ранко Раделић Ономад се на интернет порталима појавио текст КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО СЕНИМА ВИТЕШКОГ КРАЉА, чији је аутор извјесни Раде Велизаров Ерац, са стаништем, како сам наводи – „срез Краљевски“. Текст је углавном коректан и на више од 90 процената његовог садржаја се не може ставити озбиљна примједба, а са великим дијелом садржаја који чине опште и широко познате чињенице о историјској улози Александра Карађорђевића у 1. светском рату се можемо сложити. Текстописац у неколико наврата сугерише

Краљевина СХС

Прва деценија заједничког живота: Како су Срби и Хрвати упознали демократију

Живот под заједничким државним кровом Срби и Хрвати су отпочели 1. децембра 1918. Крај последње ратне године није био само значајна прекретница за та два народа већ и за цео свет. Завршетак Првог светског рата означио је крај једног историјског доба и почетак новог времена. Са старим добом нестала су три велика царства – немачко, аустроугарско и руско. Ново време изнедрило је младе националне државе међу којима је била и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У питању је била велика национална револуција спроведена у знаку „народног јединства”, процес супротстављен инерцији уситњавања и „балканизације” простора окупљеног у границама новонастале државе. Југословенско уједињење изведено је са закашњењем. Повезани истоветним јужнословенским етницитетом Срби

Шетња у „У славу Дражи“ 12. маја у Београду

Покрет обнове Kраљевине Србије позвао је грађане на монархистичку и антифашистичку шетњу „У славу Дражи!“, која ће се одржати у недељу, 12. маја, у 12 часова, у центру Београда. Kако се наводи у саопштењу, шетња ће окупити заговорнике обнове Kраљевине Србије, као и поштоваоце генерала Драгољуба Драже Михаиловића. У шетњи ће узети учешће велики број наших интелектуалаца међу којима су академик Матија Бећковић, Леон Kојен, Олгица Батић, историчари Бојан Димитријевић, Немања Девић, Kоста Миколић и Срђан Цветковић, Милан Веруовић, бивши фудбалер Душан Савић и други, истиче се у саопштењу. Скуп почиње тачно у подне, испред Делијске чесме у Kнез Михајловој улици, где ће, како се наводи, бити изнете чињенице и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала