arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Милош Kовић: Дошао је ред и на мене, лажни ауторитети ме не желе на факултету!

У најновијем издању емисије “Без устручавања” гост је био професор Милош Kовић. Kовић је мета напада својих колега на факултету који га дискриминишу због изнетих политицких ставова. Kовић тврди да испуњава све услове да буде изабран за редовног професора на Филозофском факултету, али да му декан нуди реизбор за ванредног професора. У том статусу професор Kовић је 16 година и то што декан не жели да формира комисију која би испитала да ли он испуњава или не испуњава услове јесте једна врста уцене. Kовић је у својој последњој књизи описао однос великих сила према Србији кроз векове. Различите дрзаве али и парадржавне организације утицале су на судбину српског народа. Kроз

Солун: Признање „Мајка Србија“ чувару Зејтинлика Ђорђу Михаиловићу

Министар спољних послова је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања. Министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон уручили су јуче у Солуну признање „Мајка Србија“ чувару војничког гробља на Зејтинлику Ђорђу Михаиловићу. Селаковић је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања и мјеста које свједочи шта се српском народу дешавало и кроз шта је прошао да би данас био слободан, живио у Србији и чувао своју сувереност. Он је навео да је признање Михаиловићу уручено на дан када је потписано примирје у Првом свјетском рату, што је

РТРС – 20. октобар 2011. – Репортажа о страдању Срба 1941. у јами Равни Долац, Ливањско поље

У селу Руjани, између Ливна и Грахова, 20. октобра 2011 jе, поводом Покрова пресвете Богородице, служена литургиjа и парастос српским мученицима коjи су страдали у jами Равни Долац у вриjеме Другог свjетског рата. У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су на Огњену Мариjу 30. jула 1941. године, а спасени на Усjековање главе Јована Крститеља, 11. септембра. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму, а jедна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, коjа живи у селу Губер код Ливна, присуствовала jе данас литургиjи и парастосу. Још jе жива и Милица Маљковић,

МИЛОШ КОВИЋ – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

Већина оних који су у недјељу преспавали Литургију и пробудили се са благом дилемом да ли да се маскирају у зомбија, вампира или какву другу сподобу, вјерујем да нису кадри да сагледају ширу слику стварности која се не пројектује, барем не на тако „занимљив” начин као стварност њихових „јунака” заточених у ружичастим утврђењима разврата и блуда, на друштвеним мрежама и таблоидима. Човјек је биће избора. Управо на томе се заснива његова слобода по којој се тако очито разликује од свих других створења. Сваки дан пред нас ставља нове и веће изборе. И прекјуче смо имали један такав избор – између Литургије и спавања, између светог Луке и Ноћи вјештица. Бирамо

БРОД: ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ БАРИЦЕ ДОЊЕ

У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на спомен-обиљежју из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве. У Одбрамбео ораџбинаком рату из Барице Доње погинуло је пет бораца и три цивила. “Зато смо данас овдје да пред сјенама српских мученика опет поновимо чињенице, да молитвом и паљењем свијећа освијетлимо и олакшамо њихов мученички пут ка васкрсењу. Зато хвала оцу Драгану Зарићу за молитву кроз коју је прожета и поука о побједи

Басташић: Хебранг својим лажима поново убија жртве у Шарановој јами

На изјаву високо позиционираног члана владајућег ХДЗ-а и некадашњег сарадника Фрање Туђмана и министра здравља и одбране Андрије Хебранга у којој крашке јаме у којима су током Независне Државе Хрватске убијани Срби и Јевреји назива фантомским, реаговао је Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Није први пут да Андрија Хебранг тврди да у Јасеновцу људи нису убијани већ спашавани и да је то гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба. Осокољен плимом неоусташтва у хрватском друштву, сада иде и даље па по први пут бесрамно негира и злочине хрватских усташа над Србима и Јеврејима почињене у Велебитским јамама – каже Басташић. Шаранова јама, једна од 32 крашке

grubisno-polje-parastos.jpg

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос Грубишнопољцима погинулим у периоду од 1991. до 1997.године

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно поље у грађанском рату у Хрватској 1991.године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997.године. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата живот је изгубило 76 особа, већином српске националности И оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Акција хрватских паравојних снага “Откос-10”, готово непозната српској јавности, започела је 31.октобра 1991.године нападом на припаднике Територијалне одбране општине Грубишно поље која је тада била у саставу Бањалучког корпуса Југословенске Народне Армије. Та акција је била изведена у тренутку

Хрватска: Уместо Комисије за дијалог са СПЦ и Вијећа за екуменизам и међурелигијски дијалог успостављена Бискупска комисија за екуменизам

Наведена Бискупска комисија имаће задатак редовних сусрета Хрватске бискупске конференције са епископима СПЦ у Хрватској, као и са представницима Синода СПЦ. У понедељак 25. октобра ове године у Бискупском дому у Пожеги Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован састао се са Његовом Преузвишеношћу монс. др Антуном Шкворчевићем, Бискупом Пожешким и предсједником Бискупске комисије Хрватске бискупске конференције за екуменизам. Бискуп Шкворчевић том приликом је упознао владику Јована о одлукама са засиједања ХБК од 19. до 21. октобра ове године, да умјесто Бискупске комисије за дијалог са Српском Православном Црквом и Вијећа за екуменизам и међурелигијски дијалог успостави Бискупску комисију за екуменизам на чијем ће челу бити монс. др Антун Шкворчевић, Бискуп

Ђурђица Драгаш: Јесен на Велебиту

Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. Грлимо плаво небо,удишемо ваздух пун мириса мора и соли.Купамо се у јутарњој роси,трљамо образе првим мразоми, опчињени, гледамо пламене боје јесени. Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. У оној јами су наше кости, наша крв уткана у сурови камен, у земљу што прекри јауке и бол. Али нисмо ми мртви… Рађамо се изнова сваког пролећа,растемо с травама,с нежним висибабама и јаглацима,бујамо као планински поток осокољен растопљеним снегом. Миришемо

Штокхолмски синдром представља озбиљан психо-социјални поремећај. Kада је настао и шта представља?

Штокхолмски синдром дефинише се као наизглед тешко схватљива појава зближавања, развијања одређених осећања, па чак и специфичног облика љубави између жртве и агресора. Термин је промовисао Нилс Бејерот, шведски психијатар и криминолог, након неуспеле пљачке банке 1973. године у граду по којем је појава добила име. Инспирацију и подстрек за даља истраживања пружили су му случајеви емоционалног везивања талаца за сопствене отмичаре, које се, између осталог, манифестовало оправдавањем њихових поступака и одбијањем сведочења и сарадње са полицијом након ослобађања из заточеништва. Ово, наизглед необјашњиво, психичко савезништво психијатри и криминолози објашњавају урођеном потребом развијања специфичног механизма преживљавања у условима егзистенцијалне угрожености. Осим код талачких ситуација, примери синдрома појављују се у пракси

Парастос за страдале Билогорце 30. октобра у Београду

У цркви Светог Марка у Београду у суботу 30. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 76 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским

ОПЕТ МЕ ПРОГАЊАЈУ “НАТО” ИСТОРИЧАРИ: Проф. др Милош Ковић тврди да поједине колеге планирају да га избаце са факултета

Након осам тужби због повреде части и угледа, које је против њега поднело четворо колега – Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Влада Станковић и Радош Љушић историчару и професору Милошу Ковићу прети – избацивање са Филозофског факултета. Како Ковић тврди, група професора предвођена Самарџићем чини све да он не буде изабран у звање редовног професора, иако за то испуњава све услове. И то се не дешава први пут, јер су Ковића и пре четири године приликом избора у звање ванредног професора хтели да протерају са овог факултета Универзитета у Београду. – Ово је политички обрачун и то зна свако ко прати историју овог сукоба, мој јавни рад и деловање Николе Самарџића,

Данас је Света Петка: Светитељка која помаже болеснима и сиромашнима

Српска православна црква разнује дан Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болеснима и сиромашнима. Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести. Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века. По предању, света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и

Епископ Иринеј Ћирић

Спасао децу, а скојевци га изболи ножем

Навршило се 66 година од смрти Иринеја Ћирића, једног од најзначајнијих архијереја СПЦ у прошлом веку. Из злогласног мађарског концентрационог логора Шарвар спасао 2.800 деце, а умро од батинања У години која је на измаку навршило се 66 година од упокојења епископа Иринеја Ћирића (1884-1955), једног од најзначајнијих и најтрагичнијих архијереја СПЦ не само свог доба, већ целог прошлог века. На челу Епархије бачке Ћирић је, наиме, био током Другог светског рата, када је она, окупана у невиној српској крви, била под мађарском окупацијом. То ће га, доцније, практично коштати живота. – После рата, комунистичке власти су га због наводне сарадње са окупатором 17 месеци држали у кућном притвору. Литургију

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Епска битка Србина из Лике: Спасава земне остатке усташких жртава – пре великог потопа

Три српска и три хрватска села у Лици, у долини подно Велебита, куће, цркве и гробове, потопиће акумулационо језеро. Док католичка црква води узалудну кампању како би спасила имовину, један Србин спасава кости својих сународника које су усташе бациле у јаме, али и тела америчких авијатичара, које су убили мештани Хрвати. Аутор: Сенка Милош Косињ, тако се зове долина између Госпића и Оточца, кроз коју протиче река Лика, на једној обали су хрватска, а на другој српска села, Млаква, Градина и Пољан. О изградњи бране говори се још од 1912. године, а припрема за реализацију пројекта око кога се ових дана дигла бура у Хрватској почела је 2010. године. Србин

Palanciste_parastos_i_komemoracija.jpg

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН НАД ЦИВИЛИМА

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора, у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. – Музеj Козаре Приjедор за своjих шест децениjа постоjања по први пут jе приредио изложбу доминантно посвећену страдању цивила у Другом свjетском рату назвавши jе “Година страдања – 1942”. Виши кустос историjске збирке овог музеjа Ведрана Адамовић каже Срни да се не може са сигурношћу тврдити зашто се тек сада по први пут

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра  2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Созерцање (2)

Читанка српског страдања од усташа је тешко штиво. Ужасни покољи, стравични, монструозни злочини, демонски карактери џелата… Пише: Зорица Ђоковић Ондашњи крици и плач понекад надјачају садашњу свакодневну градску буку. Слике насилног умирања промичу пред очима умјесто зграда и пролазника. Треба то носити. Као и низ питања која извиру из тога, питања без одговора. Треба све то носити кроз дан и даље кроз живот. Тешка литература коју је немогуће свакодневно читати. Календар је препун датума када умирање за Србе није било свакодневни, уобичајени одлазак достојан човјека на крају свог земног живота. Спознали су непојмљиво тешку, мученичку смрт, којом су прешли преко, оставивши своје крвнике и нас, потомке, на овој страни. Између

ТРАГИЧНА СУДБИНА ДР ДИВНЕ ВЕКОВИЋ: Прву жена љекара у Црној Гори комунисти брутално убили на Зиданом мосту

Др Дивна Вековић, из васојевићког села Лужац, студије медицине завршила је на Сорбони 1909. и била прва жена лекар у Црној Гори. Као добровољац била је уз Српску војску током Великог рата и пробоја Солунског фронта. Добила највиша српска и француска одликовања. У Београду докторирала књижевност. Прва превела „Горски вијенац” на француски. Објавила важне радове из филологије, лингвистике, етнографије… Без суђења и образложења, у ноћи 17/18. мај 1945, комунисти су је убили на бестијалан начин. Пише: Милица Краљ У избегличким колонама које су се 1944/45. кретале путем смрти није била само једна поражена и издана војска која је до последњег даха бранила отаџбински завет „За крст часни и слободу златну”.

Владимир Умељић

Историчар др Владимир Умељић: Документа о геноциду у НДХ уништавана у Брозово време

Ово, за “Новости”, наглашава др Владимир Умељић, историчар и теолог, којем је управо ових дана Издавачка кућа “Филип Вишњић” у Београду објавила историјски роман “Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)”. Признавање независности Косова и Метохије представљало би духовну кастрацију, а затим и колективно самопоништење српског народа. Имам поверења у наш народ упркос систематском расрбљивању, које траје од оне несрећне југословенске заслепљености по завршетку Првог, Другог светског рата и Брозовог терора. И, наравно, упркос свим друго и трећесрбијанцима, који се из разноразних разлога коцкају туђим новцем. Мислим, или се барем надам, да их је наш народ прозрео и ставио их на место које заслужују. Ово, за „Новости“, наглашава

Торпедни чамац-прво Душково радно мјесто

Проклетство бојовника Душка

У грађанском рату деведесетих Душко ниjе био jедини хрватски воjник или полицаjац српске националности, коjем су хрватске оружане снаге убили чланове наjближе породице. Душков случаj jе изишао у jавност захваљуjући одважности и писмености његове ћерке Сање. Остали ћуте и пате очекуjући повећања бранитељских привилегиjа. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Душко Кнежевић jе рођен у Карловцу. Након развода родитеља у четвртоj години са маjком се вратио у Госпић. Његова маjка Душанка Вранеш jе бринула о њему и настоjала му пружити сву родитељску љубав. Душко ниjе био срећно диjете и притискали су га многи комплекси. Проблем jе покушао „рjешити“ одласком у воjну школу. Тешко да би се нормално уписао у воjну школу да ниjе

СРПСКИ ЗИД ПОНОСА у Нишу

Вероватно један од највећих и историјски најдетаљнијих мурала у Нишу и шире, јесте управо мурал који је назван СРПСКИ ЗИД ПОНОСА. Ништа необично, за оне који га знају, иницијатор израде мурала, по чијој идејној замисли мотива је израђен мурал, јесте генерал Симовић. Познато је да је у Нишу заживела култура мурала. Нешто несвакидашње, што се догодило недавно, јесте израда мурала у дворишту Команде Копнене војске. Вероватно један од највећих и историјски најдетаљнијих мурала у Нишу и шире, јесте управо мурал који је назван СРПСКИ ЗИД ПОНОСА. Ништа необично, за оне који га знају, иницијатор израде мурала, по чијој идејној замисли мотива је израђен мурал, јесте генерал Симовић. Мурал је својеврсно

Никола Жутић: Термин Покољ у потпуности осликава преовлађујући монструозни начин убијања Срба, незабиљежен у свјетској историји

Нико жив не брише термин геноцид, само се питање бестијалног убијања Срба конкретизује Покољем. Остају и геноцид и Покољ. Зар то треба да се „нацрта“ да би било јасно? Проф. др Горан Латиновић у тексту „Покољ или геноцид – о једној вештачкој и штетној дилеми“ (објавио НСПМ а пренио Музеј жртава геноцида), помиње академика Крестића и мене као некакве бесвјесне пензионере које је завео „лукави стоматолог“ др Душан Басташић, да се опредијеле за „штетни и веома опасни(?!)“ термин „Покољ“, па смо се на тај начин прикључили његовом (Басташићевом) аматеризму и незнању. Проф. Др Василије Крестић као академик, није класични пензионер пошто је преокупиран научним пројектима и пословима управника Архива САНУ.

Добродошлица Нијемцима приликом уласка у Загреб 1941. године

Хрватска академија наука: Хрватски језик услов Србији за приступање ЕУ

Хрватска академија наука и уметности (ХАЗУ) предложила је влади да као један од услова за приступање Србије Европској унији затражи да званични Београд, како наводе, “јавно и недвосмислено призна хрватски језик као посебан и независан стандардни језик и један од службених језика ЕУ”, пренела је Хина. Изјаву о томе је донео Одбор за норму хрватскога стандардног језика ХАЗУ, а прихватила ју је Управа Академије и сада је она службени став ХАЗУ, који је осим медијима достављен и премијеру Андреју Пленковићу. Одбор је, наводи се у саопштењу ХАЗУ, изјаву донео „узимајући у обзир чињеницу да културна и јавна тела Србије, као и институције које се финансирају из њеног прорачуна, учестало већ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала