arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Подгорица

И кости жртава заслужују улицу

Потомци страдалих породица траже да се убијенима ода дужна почаст. У темељима Подгорице налазе се кости страдалника Мањег града а да је више страдао у Другом светском рату од окупаторских и “савезничких” бомби није било од Подгорице. Чак 84 пута нашао се под смртоносним теретом који је разарао варош од око 16.000 становника. У нападима бомбардера помиње се цифра од преко две хиљаде погинулих житеља, углавном деце, жена и стараца. Порушене куће, мостови, млинови и воденице, епилог су смртоносног јуриша. Један од најтрагичнијих дана био је 5. мај 1944. године, када се на град срушило 600 бомби тешких преко 400 тона! Иако је од тада до данас много воде потекло

Југослав Кипријановић: 25 година геноцида српске и хрватске елите над сопственим народима

У тексту Мислава Хорвата ”Путујући циркус Ивана Пернара”  изнешене су бројне чињенице о страдању Срба. Што се Двери тиче и мене лично, ничег ту нема спорног, нити смтрам да је било ко из Двери, а нарочито председник Двери, Бошко Обрадовић пријемом Ивана Пернара у Народној скупштини наговестио промену својих политичких ставова. Да је тако, постоје бројни докази и пре и током парламентарног рада Српског покрета Двери, од којих ћу овде препоручити да погледате само неке: –  Бошко Обрадовић: СНС омогућила хрватским тајкунима да владају српским тржиштем – Посланичка група Двери предала у Скупштинску процедуру Предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима,   Јеврејима и Ромима током Другог светског рата –

Душан Ј. Басташић

АУДИО – Др Душан Ј. Басташић: Немарни смо и заборављамо сопствена страдања!

Ове године се навршава 75 година од почетка страдања нашег народа у злогласним логорима у НДХ од стране усташа. О овој тужној годишњици и догађајима који су везани за њу, разговарали смо са више људи, али први пут разговарамо са др Душаном Басташићем, председником Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941., који искрено и отворено говори о јадовничкој голготи и нашем немару према жртвама. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/Uploads/Audio/17.11.16%20-%2023h%20-%20Pod%20znakom%20pitanja%20-%20Dusan%20Bastasic%20-%201.20.13.mp3

Еуроблиц: Хрвати спалили доказе о злочинима министра Крстичевића

Тужилаштво БиХ годинама безуспјешно покушава да од власти у Загребу добије документе који показују да је ратни командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске Дамир Крстичевић, по наређењу хрватског војног и политичког врха, наложио гранатирање цивилних циљева и убиства заробљених српских цивила и војника у Мркоњићу и осталих 12 западнокрајишких општина у којима су хрватске јединице 1995. године починиле бројне злочине, пише “Еуроблиц”. Према изворима овог листа, од завршетка рата до данас Хрвати су сакрили и уништили највећи број доказа који недвосмислено показују да је тадашњи званични Загреб одговоран за убиства 1.644 и протјеривање више од 120.000 Срба из западног дијела БиХ. “Као командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, Крстичевић је

Сцена из филма "Кордун"

Филм “Кордун” о Србима граничарима снима се надомак Бањалуке

Документарно-играни филм “Кордун-земља без људи” биће завршен до краја године, а већ наредне биће приказан на малим екранима. Ради се о остварењу које нас враћа уназад 500 година, а приказује живот и страдање Срба граничара, Крајишника кроз историју. Филм се ради у копродукцији Радио Телевизије Републике Српске и Крајишког културног центра “Свети Сава” из Бањалуке, који окупља Србе избегле из Републике Српске Крајине и Хрватске. Филм је подржан и од надлежних институција Босне и Херцеговине, Републике Српске и Републике Србије, Завичајног клуба Кордунаша Београд, Српског културног друштва “Просвјета” Загреб, Српског друштва “Кордун” Торонто, као и осталих крајишких удружења у расејању. Председник Културног Центра “Свети Сава” Драган Крошњар рекао је да

mile-savic-autor.jpg

ФИЛМ: “Причам први пут”- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма “Причам први пут”, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе.  “Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама”, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Након 24 године: У Пребиловцима сахрањен Вукашин Рељић

Младић Вукашин Рељић, жртва ратног злочина хрватско- муслиманских снага, после више од 24 године од страдања, идентификован је, опојан у параклису Светих Пребиловачких и доње херцеговачких мученика, који је у саставу Храма Васкрсења и 12. новембра сахрањен у обновљеној породичној гробници у Пребиловцима. Опело су служили свештеници Мирослав Ратковић и Марко Гојачић. Опелу и сахрани по великом невремену присутвовало је око 150 људи. За њих је породица припремила послужење у Дому Свети Краљ Милутин у Пребиловцима. Рељићи су најстрадалнија српска породица у општини Чапљина у овом рату. Усташке снаге убиле су Вукашина и мајку му Ђурђу, са више других Срба, 7. јуна 1992, испред Домановића приликом извлачења српских породица из

Најава - Мило Ломпар

Промоција нове књиге Мила Ломпара

У четвртак, 17. новембра у 19 часова у амфитеатру Народне библиотеке Србије биће одржана прва промоција нове књиге проф. др Мила Ломпара, Полихисторска истраживања. Полихисторска истраживања, нова књига проф. др Мила Ломпара је резултат обједињених истраживања различитих феномена из поља књижевности, филозофије и политике које обједињује јединствен и особен метод угледног српског интелектуалца. Промоција ће бити одржана у четвртак, 17 новембра у 19 часова у амфитеатру Народне библиотеке Србије (Скерлићева 1, Београд). О књизи ће говорити: – Академик Данило Баста; – Проф. др Слободан Антонић; – Проф. др Слађана Јаћимовић; – Аутор. Из књиге: Понекад наилазимо на грешке које бацају тамну сенку на општу културу Латинке Перовић. Тако у једној реченици о

Јесте ли, можда, чули за Кошаре?

Читам ових дана књигу Ненада Милкића „Зов карауле“ о српским граничарима који су 1999. године на Кошарама бранили суверено парче српске земље, своју војничку част и заклетву и наш, српски образ. Да је среће, и да је Србија данас оно што  је понекад кроз историју била, да је оно што неће скоро бити, та књига била би школска лектира! Да из ње, деца у Србији  уче шта је то патриотизам, како се воли своја земља, како се поштује свој род,  и како, понекад, дођу времена кад је част преча од главе. Неће то, међутим, скоро бити у Србији. Нису ових времена, овде у моди они који помињу Кошаре и сличне

Војвода Живојин Мишић са породицом 1918. године (син Војислав, рођен 1902. године, заокружен на слици)

Међу логорашима на Голом отоку и син војводе Мишића

На недавно објављеном Удбином списку Голооточана нашла се многа позната имена, али су нека и прескочена. На списку и Драгица Срзентић, која је у Москву однела Титово “не” Стаљину Војислав Мишић, трећи по реду син чувеног српског војсковође Живојина Мишића, само је једно од 16.090 имена голооточана који су остали уписани у архивама Удбе, а преузела их је БИА и уступила Архиву Србије. Како су “Новости” већ објавиле, Архив и Институт за савремену историју објавили су први пут у Србији овај званични списак, у књизи “Заточеници Голог отока”. За разлику од свог најстаријег брата Александра, који је дао живот за Дражу Михаиловића, Војислав, симпатизер комуниста, 1948. проглашен је за народног

Мирјана Карановић Фото: Душкo Maрушић/ПИXСEЛЛ

Mирjaнa Kaрaнoвић: Oвaj Kустурицa ниje oнaj кojeг сaм пoзнaвaлa

Kустуричину трaнсфoрмaциjу мoгу зaмислити jeдинo тaкo кao дa су гa oтeли вaнзeмaљци кojи су нa зeмљи oстaвили њeгoвoгa клoнa, a прaви Kустурицa je нa нeкoм другoм мeсту. To je jeдинo зa штa сe мoгу ухвaтити дa бих мoглa дa рaциoнaлизуjeм jaз измeђу тa двa њeгoвa свeтa кojи нe рaзумeм Глумицу Mирjaну Kaрaнoвић нe трeбa пoсeбнo прeдстaвљaти. Умjeстo њe гoвoрe култни филмoви у кojимa je игрaлa: ‘Пeтриjин вeнaц’, ‘Oтaц нa службeнoм путу’, ‘Aндeргрaунд’…, aли и низ слaвних прeдстaвa зa кoje je хвaљeнa и нaгрaђивaнa. Taкoђeр, врлo je чeстo билa у првим рeдoвимa бoрбe прoтив пoлитичкoг и другoг нaсиљa. Нeдaвнo je билa гoшћa Српскoг нaрoднoг виjeћa и СKД-a Прoсвjeтa нa зaгрeбaчкoj трибини

Kaкo су хaрaли “нaши дeчки”

Дoк сe хрвaтскa jaвнoст с ужaсoм питa кaкo je мoгућe дa хрвaтски вojници мoрajу у притвoр сaмo зaтo штo су нaвoднo пoбили нeкoлицину цивилa, oни кojи бoљe пoзнajу ситуaциjу у Пoсaвини чудe сe дa сe oптужницe зa рaтнe злoчинe спoмињу тeк сaдa, jeр су сe злoчини дoгoдили приje 24 гoдинe Нaкoн виjeсти o хaпшeњу дeсeтoрицe припaдникa ХВO-a из Oрaшja хрвaтскe мeдиje испунили су брojни тeкстoви и прилoзи у кojимa сe из рaзних углoвa пoкушaлo oдгoвoрити нa питaњe кaкo je мoгућe дa сe тo уoпћe дoгoдилo и ткo je зa тaj ‘прoпуст’ крив. Jeдинo нa штo сe зaбoрaвилo, кao и мнoгo путa рaниje, jeст рaзлoг збoг кojeг су ‘нaши дeчки’ трeнутнo

ХРВАТСКА ВОЈСКА ИЗВРШИЛА МАСОВНО ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је провокативном изјаву хрватског премијера Андреја Пленковића да је хрватска војска била ангажована на “ослобађању територија БиХ од великосрпске агресије на челу са Слободаном Милошевићем”, те истакао да је она у Републици Српској извршила масовно етничко чишћење Срба. “Хрватска војска заједно са ХВО у злочиначким операцијама `Маестрал` и `Јужни потез` окупирала је западне делове Републике Српске и том приликом извршила масовно етничко чишћење и бројна убиства Срба на подручју општина Дрвар, Шипово, Јајце, Босански Петровац, Кључ и Мркоњић град”, навео је Линта у саопштењу. Линта је поздравио одлуку Министарства унутрашњих послова Републике Српске да подигне кривичне пријаве против 16 хрватских генерала, укључујући

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Немања Девић: Јесмо ли ово и данас ми?

У Србији мало људи зна шта се обележава 11. новембра. Можда зато што је овај празник у календару новијег датума. Многи га празнују и радују му се јер је то само један више нерадан дан. Петак, 8. новембар. Сасвим обичан дан у Торонту. Митровдан у Србији. Шетња канадском метрополом прија, иако је ваздух оштар. На улици, у пролазу, сретне се по који човек који на реверу носи вештачки црвен цвет. Мали, али приметан. На раскрсници, па у продавници, још по који. Из школе излази група ђака – сви они носе црвен цветић. Људи жуте, црне или беле коже, без обзира на веру, стари и млади – носе га без разлике.

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Oтворено писмо јавности предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте поводом срамне и понижавајуће нагодбе у вези са колективном тужбом преко 200.000 прогнаних Крајишника у Олуји

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије осуђује одлуку групе Срба која је регистрована у САД под називом Крајинске жртве геноцида и Документационо-информационог центра Веритас, на челу са Савом Штрпцем, да пристану на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору са америчком консултантском кућом L-3 Servisis, као правног сљедбеника америчке фирме Војни професионални ресурси (MilitaryProfessional Resources Ink.), а у вези са колективном тужбом преко 200.000 Крајишника који су прогнани у злочиначкој акцији Олујa. Наведена тужба садржи и захтјев за накнаду нематеријалне штете прогнаним Крајишницима у висини 10,5 милијарди долара, уз 5% камате за сваку годину, односно онолико колико живе изван својих кућа и станова због присилног напуштања и претрпљеног

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.