Доктор Опште болнице у Вуковару Владимир Хорватић упутио је преко свог “Фејсбук” профила пријетње предсједнику Самосталне демократске српске странке (СДСС) Војиславу Станимировићу, који је то пријавио полицији, болници, Хрватској љекарској комори и Министарству здравља. Станимировић је рекао да му је Хорватић упутио озбиљну пријетњу због његовог политичког дјеловања као предсједника СДСС-а у вези са састављањем нове владе Хрватске и формирања парламентарне већине. У поруци од 3. децембра, Хорватић је опсовао Станимировићу четничку мајку и упозорио га да он неће одлучивати о мандатима у Хрватском сабору. “… ти ћеш ми одлучивати о мандатима у хрватски сабор, а ликовао си 19. новембра 1991. године о паду `посљедњег усташког бастиона` – Болнице Вуковар,

Како су изгледала посљедња два сата у животу Бранка Ћопића, једног од најзначајнијих писаца српске књижевности, који је скончао својом вољом 26. марта 1984, могла је да види публика Фестивала ауторског филма у документарном филму “Мала моја из Босанске Крупе”. Ово, по првим критикама ремек-дјело редитеља и сценаристе Пурише Ђорђевића премијерно је приказано 2. децембра. Полусатна прича заснива се на дирљивом свједочењу Момчила Срећковића, из села Забрежја код Обреновца, кога су Ћопић и његова жена Богданка као дјечака школовали у Београду. Документарац се завршава филмском поемом “Гроб у житу”, коју је по Ћопићевим стиховима Ђорђевић снимио 1951. године и која до сада никада није приказана. Захваљујући Срећковићу, коме је Ћопић

Какав је положај српских цркава на простору бивше СФРЈ – Хрватска (3): Православног народа све мање. Људи се не враћају у завичај јер посла нема. Из Ораховице 1991.године протерани сви монаси МАНАСТИРИ у Хрватској увек су били, па су тако и данас, не само духовна већ и културна средишта српског народа у Хрватској, а свештеници су кроз дугу и често тешку историју увек делили судбину Срба у Хрватској. Бројни манастири подизани су доласком Срба у крајеве од Славоније до Баније и Кордуна, Далмације и све до најзападнијег од свих, оног у Гомирју. Манастир Драговић смештен је недалеко су Врлике и саграђен је 1395, Крупа се налази у Буковици, а Ораховица

Бивши члан Самосталне демократске српске странке (СДСС) Мирко Рашковић је за време рата за хрватску страну прикупљао податке о српској војсци, пише “Телеграм”. Хрватски недељник је притом објавио документ хрватске безбедносно-обавештајне агенције (СОА) у којем се то истиче. Документ нема ознаке тајности, а потписао га је тадашњи директор СОА и председник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Томислав Карамарко, наводи портал “Индекс”. Управо тај документ био је основ за Рашковићеву пензију ратног ветерана. Објава документа је важна, јер се Карамарко све до недавно бранио тврдњом да никада није потписао уверење о Рашковићевом ратном путу.  У ХДЗ-у не демантују објављени документ и Карамарков потпис, али тврде и да документ није смео да буде

Зашто је смрт “нашег Марка Твена” остала “глува” и ко се све одрекао Бранка Ћопића. Разапињали су га Куленовић, Крлежа, Лалић, Глигорић, Ото Бихаљи… БРАНКА Ћопића је највише болела издаја писаца, присећа се Момчико Срећковић кога су велики писац и његова супруга школовали и гајили као рођеног сина. – То ми је Бранко, цитираћу га, овако описивао: “Јаране мој, нашао сам се на удару жподгузних муваж које су се трудиле да оправдају поверење партије, па ме почеше као Христа разапињати” – наставља Срећковић своју исповест “Новостима”, започету у документарцу “Мала моја из Босанске Крупе” Пурише Ђорђевића. Први пут у овом филму он је осветлио истину о самоубиству Бранка Ћопића, као

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Завала у Поповом пољу поводом Светог Ваведења – крсне славе ове светиње. Владика Григорије је у данашњој пригодној бесједи истакао да је смирење спасење и да је веома битно за људски род. Он је нагласио да су Богородици “слични само они људи који се у слави и богатству не хвале, не горде, и они који у сиромаштву и слабости не понижавају и не потцјењују лик Божији у себи сакривен и саткан”. “Богородица је образац наше среће и живљења. Њено живљење је у смирењу, неосуђивању, трпљењу, а трпјети не може нико ко нема наду, а наду не

Српска православна црква прославља данас празник Ваведење Пресвете Богородице, који симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено завјештање Богу. Марија је у складу са завјетом родитеља Јоакима и Ане – да ће ако добију пород, дијете дати у храм – доведена у Јерусалим и уведена у храм. На вратима храма дочекао их је првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, који је Марију увео у храм и поставио је на први од дванаест степеника који су водили у најсветији дио, назван Светиња над светињама. Марија се на остале степенике попела сама, иако је то било тешко и одраслим људима. Марија је у храму остала девет година. Пошто су јој у

У селу Комоговина, недалеко од Костајнице, обнавља се велика православна светиња. Уређени црква и звоник, озидани нови иконостас и престо. Следи обнова манастирског конака ЗВУК мешалице, одјеци закивања и ужурбано довикивање мајстора, “нарушавају” мир порте Светопреображењске цркве удаљене двадесетак километара од Костајнице, у Хрватској. После 238 година обнавља се манастир Комоговина – једини манастир Српске православне цркве на Банији, верско и духовно средиште, стециште и окупљалиште Срба у овом делу Крајине. Уздиже се и пише још једну страницу свог васкрсења, као и после сваког страдања у минулим временима. Подигнут поткрај 17. века, манастир Комоговина је вековима делио судбину и сва искушења свог народа. Рушен је, харан, чак и укинут одлуком