arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Миленко Јахура: Пребиловци данас, 30 година касније

03.08.2021

Видим да се нико не сјећа да се 4. августа ове године навршава и 30 година од свјештања темеља првог Храма у Пребиловцима, крипте и мермерне гробнице и полагања српских мученичких костију из 12 јама и три велика стратишта у њу. Снаге војске Републике Хватске, ХВО и ХОС, састављене од Хрвата и муслимана, у јуну 1992. године оскрнавиле су и уништиле још недовршен Храм и извршиле небивали злочин над костима дјеце, жена, дјевојака и одраслих Срба, убијених од предака злочинаца којима је Храм пао (или предат) у руке. Кости и Храм су подвргнуе трјумфалном иживљавању, развлачењу и уништавању постављеним пластичним екслозивом и активирањем постављених великх авионских бомби и противтенковских мина.

Обиљежавање 80 година од страдања Пребиловачких мученика почиње у сриједу (ВИДЕО)

03.08.2021

Пребиловци и Епархија захумско-херцеговачка и приморска ове године обиљежавају 80 година од страдања Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика. Обиљежавање овог празника почиње у сриједу, а завршава се у петак 6. августа, када ће бити служна Света архијерејска литургија у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Обиљежавање празника Пребиловачких мученика почиње предавањем ректора Цетињске богословије Гојка Перовића у амфитеатру Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима код Чапљине. – Дан након тога имамо промоцију књиге о страдању Срба чапљинског краја у Првом свјетском рату, а након тога гостовање тројице историчара – навео је Марко Гојачић, парох чапљински. Централна прослава празника Пребиловачких мученика је у петак, када ће Свету архијерејску литургију и помен за око 4.000 пострадалих

Најава: Парастос жртвама тзв. операције Олуја у Београду 05. августа

02.08.2021

Поводом 26. годишњице, највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, у операцији хрватскевојске тзв. “Олуја“, удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује Парастос погинулима који ће бити служен на Дан сјећања, у четвртак, 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Драгана Ђукић, председница удружења “СУЗА”

Кога „Лидл“ спонзорише: Хрватски „спелеолози“ прикривају стравичне злочине НДХ и фашистичке Њемачке

02.08.2021

“Спелеолози” ваде смеће, али ваде и људске кости, па их једнако третирајући као отпад, спаљују, додуше по европским стандардима. На тај начин кроз примену прикривачке крилатице: нема тела, нема дела, покушавају да прикрију злочине својих предака из времена другог светског рата Пише: Горан Петронијевић, члан Правног тима ИН4С Турбулентна времена борбе неолибералног глобализма за потпуну контролу света. Националне компаније које су успеле да изађу на светско тржиште и завладају делом „колача“, постају лидерима у областима своје делатности. Постају глобални играчи у беспоштедној борби глобализма и суверенизма. Поред свог глобалног значаја, оне често постају веома значајним фактором у сопственим земљама и регионима утицаја њихових земаља. Ништа ново, све већ ко зна

Matija_Beckovic.jpg

НЕ ЗНА СЕ ШТА ЈЕ НЕЧОВЈЕЧНИЈЕ – ИСТРАГА ЖИВИХ ИЛИ МРТВИХ

02.08.2021

Академик Матиjа Бећковић каже да се “кост не може до краjа уништити нити спепелити, и да jе из пребиловачке разорене костурнице никао Храм Христовог васкрсења”… Српски књижевник и академик Матиjа Бећковић сматра да jе битно одржати сjећање у српскоj колективноj свиjести на усташки злочин над Србима у Пребиловцима у Другом свjетском рату, али и на злочин над њиховим костима у рату деведесетих. Бећковић истиче да jе “тешко знати шта jе било нечовечниjе – истрага живих или мртвих”. “Битно jе одржати сећање на Пребиловце зато што смо доживели ово што смо доживели. Што их се нисмо сећали и што смо их заборављали, што нисмо имали ниjедно српско стратиште на коjима су

На Огњену Марију, 30. јула 2021, навршило се 80 година од усташког злочина на Кордуну, на брду Близница у јами Шпејарка

01.08.2021

Да ли ће Ратку Ћујићу из Сомбора бити омогућено да поређењем свог ДНК са оним добијеним из узорака костију са дна јаме Шпејарка провјери да ли и једна кост припада његовом дједу Лази или његовој браћи Радету или Милану? Недавно је на адресу удружења Јадовно 1941. у Бањој Луци, стигло писмо Ратка Ћујића из Сомбора. Поштовани, Ове године на Огњену Марију се навршава 80 година од усташког злочина на Кордуну на брду Близница код места Криваје, општина Раковица када је од усташког ножа страдало око 150 Срба мушкараца из оближњих српских села међу њима и мој деда, очев отац ЛАЗО ЋУЈИЋ са ЋУЈИЋ БРДА са своја два млађа брата Радом

Литургија и парастос у Садиловцу

01.08.2021

Дана, 31. јула текуће године Господње, када молитвено прослављамо Свете мученике Емилијана и Јакинта у мјесту Садиловац на Кордуну, служена је света Литургија и парастос за невино пострадале српске жртве усташког терора који се догодио 31. јула 1942. године  у Садиловцу. Том приликом усташе су убиле и спалиле у цркви у Садиловцу 463 српска сељака из Садиловца, Бугара, Черкезовца, Рујнице, Нове Kршље, Липоваче, Боговоље, Кордунског Љесковца, Смољанца и Ваганца. Међу покланим у цркви било је 149. деце млађе од 13 година. Литургијом је началствовао парох коренички протонамјесник Никола Малобабић коме је саслуживао презвитер Саша Кремић, парох плашчански. Извор: СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА Везане вијести: СТРАТИШТА НДХ – САДИЛОВАЦ Дана 31.07.1942. године

Губин: Помен убијеним Србима

01.08.2021

У српским селима Губин и Чапразлије у Ливањском пољу служен је парастос за четрдесетак Срба које су усташе мучки убиле током љета 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић. У цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служена је Света литургија, а потом и парастос на гробу свештеника Ристе Ћатића из села Сајковића. Парастос мученички страдалим Србима из Чапразлија служен је на мјесту срушеног споменика страдалима на гробљу Барјаку. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је дужност садашњих генерација да јуначко дјело својих предака памте, уважавају и цијене. – Као што је Христос страдао и показао своје Васкрсење, тако ће и сви који су за Христа страдали

Ранко Д. Раделић: PRO MEMORIA CONTRA PRO PATRIA

29.07.2021

Попис страдалих Несрба у геноциду 1941.-1945. у насељима источне Билогоре 1941.-1945. године. Извод из увода књиге објављене почетком јула 2021. У Београду. У Завичајном удружењу „Билогора“ Београд још 2014. је започео рад на пројекту „Жртве Билогоре ХХ вијека“, који је имао за циљ да се на једном мјесту сакупе и касније публикују сви доступни подаци и истражи оно што је још могуће, послије скоро читавог вијека од догађаја, о жртвама источне Билогоре, прије свега српским, али и свима осталим које су биле жртве репресије, а посебно усташке страховладе у НДХ 1941.-1945. године. Наивнима ће ово истраживање изгледати као анахроно, поновно ишчитавање поглавља једне апсолвиране и наизглед давно затворене књиге. Посао

ljuban_jednak.jpg

Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат жив

29.07.2021

Документарни филм jе прича о човjеку коjи jе 1941. године jедини преживио покољ у глинскоj цркви Пресвете Богородице. Злочин коjи се догодио у Глини ниjе био наjброjниjи по жртвама Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске, али jе био један од наjстрашниjих по свом карактеру. Љубан Једнак jе поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и “Олуjу”, да би му се душа две године касниjе придружила душама великомученика коjи нису преживjели покољ у глинскоj православноj цркви.

Будућност Српске

28.07.2021

“Српска свакако тежи Србији, али она тренутно не може опстати осим као екстензија Србије. Неопходно је вратити Српску у српски образовни, финансијски, безбједоносни, друштвени систем. Иако и Србија има своје потешкоће и огромне проблеме, Српској је интеграција са Србијом у свему у чему је то тренутно могуће – императив опстанка” Пише: О. Дарко Ђого Републике Српска у којој данас живимо није иста она коју је стварао мој отац. Она се разликује по својим симболима: ти симболи, опет, нису никакве крпе и закрпе, већ вјековни, архетипски обриси Српства које се бранило и – чини се, у неком физичком смислу – одбранило. Те исте симболе је данашња гарнитура политичара у Републици Српској

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

27.07.2021

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти, Лико, да л’ сам домаћин или гост – ти кажи.. На твоjоj земљи су живели и у твоjоj земљи су сахрањивани сви моjи преци вековима… нису те оставили, а jа стигох после четири децениjе – ко сам, знаш ли… на огњишту мога деде питам се препознаjе ли ме земља и душе моjих наjближих… коме неправду да кажем, са ким бол и радост да поделим… нема одговора на хладном jутру, коме да завапим?  Божиjа jе воља, прихватам jе, рањена сам, али сам захвална што сам одавде поникла…  Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjес ли ме, земљо?

Сјећање на покољ у Велици: Мртву сестру Милијану пољубио сам у косу

27.07.2021

Свједочанство Радојка Ђуричанина о масакру испод Чакора 28. јула 1944. године. Звјерски масакр који су 28. јула 1944. године у селима Велика и Горња Ржаница починиле њемачке дивизије „Принц Еуген“ и СС „Скендербег“, као и поступање фашиста према православном становништву у Плаву и околини, имао је, према савременом схватању, све особине геноцида – оцијенио је у разговору за Побједу пензионисани судија Уставног суда Црне Горе Радојко Ђуричанин (86). Наш саговорник је у вријеме тог злочина – у коме је убијено више од 400 жена, ђеце и старих особа – имао девет година. Сјећање на стравичне догађаје објединио је у публикацијама и књигама, а, поводом годишњице злочина, за наш лист свједочи

Владимир Бурсаћ: Покољ над Србима је извршио државни апарат НДХ, институције те државе, службена лица цивилних органа власти, тужилаштва, судских органа, полицијских и војних јединица

26.07.2021

Сећање на 16 мушкарца из села Дољана (Босанских Дољана), код Бихаћа, који су у суботу 26. јула 1941.г одведени из свога села и убијени сутрадан на стратишту Гаравице код Бихаћа. Ово се десило један дан након одвођења мушкараца из Клишевића.  У суботу 26.јула 1941.г чланови усташког роја из села Ћукови (Анте из Жегара, Хилмић, Војић, Миралем Куленовић звани Шуњић) су у засеоку Луке, села Босански Дољани сакупили 18 мушкараца. У питању је било 16 житеља села, један човек који је са личке стране дошао да самеље жито у млиновима на Уни и Павле Пава Машановић, који је радио на Унској прузи. Рекли су им да оду до Железничарске куће на

Svijece_001.jpg

Владимир Бурсаћ: Покољ је био план. То не смемо никада заборавити!

25.07.2021

Сећање на 31 мушкарца из села Клишевић, код Бихаћа, који су 25. јула 1941.г одведени из свога села и убијени сутрадан на оближњим барама и јарковима у околини Рипча. Народ овога краја је тај дан прозвао ”црни петак”. Током јула 1941.г почеле су пљачке српских села и одвођење људи. У Клишевићу је пре 25.јула први убијен Никола Јове Бабић. На кућном прагу га је убио један од чланова усташког роја из села Ћукови. После тог убиства, мушкарци су се склонили у шуме Љуточа и шикаре око заселака. Други убијени је  Гојко Бабић који је лишен живота у Јазмаку, ниже куће према Уни, у четвртак 24.јула 1941.г Нови начелник општине у

Др Ђуро Затезало: Покољ у Банском Грабовцу на Банији

24.07.2021

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА БАНСКИ ГРАБОВАЦ Будимир Поповић и Бранко Тадић, Тремушњак Јабуковац, Петриња Сваки од доведених морао је стати на руб јаме, гдје су га убијали батовима а неке су постројавале усташе у строј и убијали из митраљеза „У рано јутро 24. јула 1941. године дошли су у село Бански Грабовац оружници НДХ из оружничке школе у Загребу, усташе из Глине и Петриње, те оружници из околних оружничких станица. Њих око 500. Одмах су се разишли по сусједним српским селима: Влаховић, Лушчани, Дреновац и Бачуга. Хватали су Србе и одводили их

Усташе спроводе заробљене Српкиње

Календар геноцида: 24 – 27. јул 1941. – У Банском Грабовцу побијено 1.200 Срба

24.07.2021

После стравичног злочина у Православноj цркви у Глини, а међу броjним злочинима хрватских усташких фашиста почињеним широм Баниjе, злочин у Грабовцу, од 24. до 27. jула 1941. године, свакако jе наjстрашниjи. Тада jе у том селу убиjено око 1.200 сељана, мушкараца, и мањи броj жена коjе су похапшеним и одведеним мужевима донеле храну. Бански Грабовац jе питомо село, смештено у готово самом центру Баниjе. Накад jе било општинско место. А општинско jе било и пре Другог светског рата. На самом почетку устанка српског народа на Баниjи, нападнута jе железничка станица у Банском Грабовцу. Пруга од Цапрага, „предграђа“ Сиска, преко Петриње до Глине и даље преко Топуског до Карловца била jе

РУШИЛИ МУ СПОМЕНИК, САД ГА СЛАВЕ: Лицемеран однос Хрватске према највећем српском научнику Николи Тесли

24.07.2021

Никола Тесла је по националности био Србин, његова је величина неупитна у глобалним размерима и можемо бити само поносни на њега. Родио се у Смиљану на подручју Хрватске, живео углавном у САД, а грађани су ти који су сугерисали да на једној кованици евра буде његов лик. Пише: Јурица Керблер – стални дописник Новости из Загреба Ово је изјавио хрватски премијер Андреј Пленковић након реакција из Србије и Народне банке Србије о плану да Теслин лик буде на хрватским еврокованицама. – Никоме Теслу не узимамо, а мој став да сам на челу Народне банке Србије био би да честитамо – тврди Пленковић. Потпредседник Владе Хрватске и представник српске мањине Борис

Освећење звона у Градини Кореничкој

24.07.2021

У Градини Кореничкој, дана 22. јула 2021. године, сабрао се верни народ Лике, града Коренице и околних места, код храма Светих Архангела Михаила и Гаврила, како би присуствовали освећењу звона, које је осветио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим. Преосвећеном Епископу Герасиму су саслуживали: архимандрит Михаило (Вукчевић), архимандрит Наум (Милковић), протопрезвитер – ставрофор Мићо Костић, протопрезвитер Миле Ристић, протонамјесник Предраг Сушић, презвитер Драган Михајловић и протођакон Небојша Анђић. Храм Светих Архангела Михаила и Гаврила је током Другог светског рата много пострадао, и тренутно се налази у фази обнове, трудом, љубављу и несебичној помоћи  г. Бранка Дракулића који је пореклом из Градине Кореничке, а данас живи у Београду, звона овога храма

Покољ Срба ливањског подручја 28. јула – 3. августа 1941.

24.07.2021

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

МИЛОШ КОВИЋ: Ништа није готово! Пред нама је одговор на питање хоћемо ли као народ живети или мрети? (ВИДЕО)

23.07.2021

Свако наше, српско страдање, то сада видимо, имало је смисла. Све кроз шта смо пролазили био је један пут који је био тачно предвиђен за нас, крст ни тежи ни лакше него што смо могли да понесемо. Та страдања од 1941. до 1945. од 1912. до 1918. године, у вековима пре тога, говорим о ратовима и великим страдањима, то смо ми, то је нама припадало. Ово у ексклузивном интервјуу за видео продукцију „Искре“ каже историчар Милош Ковић. -Оно што смо доживели у Крајини, Сарајеву, Косову и Метохији, у многоме је страшније од оног што смо преживели у Другом светском рату. Али, ништа није готово. Историју треба разумети, али, треба живети

Поклоничко путовање у Пребиловце из Српске и Србије

23.07.2021

Полазак из Србије и Српске дан уочи празника Светих Пребиловачких и Доњохерцеговачких мученика. Путовање се организује поводом 80. годишњице страдања око 4000 Срба са подручја Доње Херцеговине и долине Неретве у Покољу, геноциду над Србима почињеном од стране НДХ , од којих жртава је преко 800 из Пребиловаца а од њих су 600 жене и деца страдали 6. aвгуста 1941. Навршава се и 31 година од отварања 13 јама и 3 велика стратишта, 28 година од сахране жртава, 29 година од геноцидног и рушилачког изгона 45.000 Срба са овог подручја и уништења Храма и моштију жртава, 6 година од канонизације Св. Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и свештања новоизграђеног Храма и

Ђурђица Драгаш: Може ли се преживети Дивосело?

22.07.2021

Недавно, 25. јуна, навршило se 30 година од проглашења независности Словеније и Хрватске. Званични крај СФРЈ био је уједно и почетак крваве деценије која је однела хиљаде живота и заувек променила судбине оних који су је преживели. Међу стотинама хиљада расељених и избеглих нашла се и моја породица.. Нисам слутила, док сам тог јуна ’91 прослављала 17. рођендан, да ће то бити последњи пут да у свом стану гасим свећице на торти, да ми поклоне доносе другарице из школе и да се радујем, онако искрено, како то могу само девојке од 17 година… Тридесет година касније, мало због “озбиљних” 47 лета, а много више због свега што се издешавало у

Дарко Ристов Ђого: Ако Тара није граница за “српске кривице”

21.07.2021

Календари и резолуције. Кишно јутро, а треба поћи оним сломивратом између Фоче и Плужина. Па онда у Пиву. Пивски су свети Мученици. Служи Митрополит Јоаникије. Чекамо га, а киша не престаје. Како долази, окреће се: “Оче Дарко, ти ћеш бесједити на јеванђељу!” Шта човјек да каже кад занијеми? Шта је остало и шта има да се искаже на мјесту на коме је смисао свијета престао да постоји, онакав бар каквим га је цивилизација градила вијековима, да би се у прекиду смислености човјека који је постао звијер родило једино што је веће од човјечанског смисла – богочовјечански Свесмисао Жртве, онај коначни поглед Јагњета у коме је спас. Јарослав Пеликан ће написати

Ковић разобличио Куртија: Ако ћемо о геноцидима на Косову, било је то овако!

21.07.2021

Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију почела геноцидом над Србима и осталим хришћанима а да се, како видимо, тако и завршава. Аљбин Курти је заменио тезе јер је требало да говори о геноциду Албанаца над Србима кроз историју, а не о српском геноциду над Албанцима, каже историчар Милош Ковић након последње рунде дијалога у Бриселу где је Приштина од Србије захтевала да призна геноцид над Албанцима у три периода, 1878, 1912, и 1999. године. Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: