arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Слободан Лалић : Одгој мисаоних бића

Равнатељ Српске православне гимназије у Загребу: Веома сам задовољан постигнутим, а посебице успјехом наших ученика

Слободан Лалић
Слободан Лалић

Ове године Гимназија навршава 14 година рада: какве закључке извлачите из досадашњег искуства?

С обзиром на то да је идеја о оснивању школе утемељена на жељи блаженопочившег митрополита Јована да Црква помогне својој заједници, тј. да растерети родитеље финанцијских оптерећења везаних уз школовање своје дјеце, рекао бих да су та хуманитарне и хуманистичке замисли и даље основе наше Гимназије; с доласком митрополита Порфирија, те су квалитете унапријеђене, а потакнуте су и друге вриједности. Kолико год било могуће, у свом раду чинимо све не бисмо ли надишли концепт по којем се ученика ‘тренира’ да прати наставу без могућности својих интервенција, реакција и изражавања властитих мишљења и ставова. Веома сам задовољан досад постигнутим, а посебице успјехом наших ученика и њиховим сналажењем у даљњем животу.

Што је највећи проблем у организацији наставе?

Не бих рекао да постоје већи проблеми у организацији наставе. Мала смо школа, с много ученика смјештених у загребачким ђачким домовима. Неки наставници раде и у другим образовним установама или на сродним позицијама, али искуства која доносе у наше учионице све нас обогаћују те заједнички рад чине динамичнијим.

Ове је школске године у Гимназију уписано мање ученика него пријашњих: који су разлози слабијем одазиву?

Највећи је наш проблем супстанца: егзодус становништва није никаква тајна, сви смо свјесни да се смањује број ученика у цијелој Хрватској и шире, тако да одраз тога видимо и на властитом примјеру. Kао тзв. мањинска школа не морамо бринути око тзв. бројчаног стандарда новоуписаних. Никада нисмо имали велика разредна ођељења, али примјећујемо да се од уписа до матуре барем петеро-шестеро ученика исписује ради селидбе у неку другу европску државу.

П. Што се конкретно даде учинити да се основношколце потакне на упис у Гимназију?

За тако нешто је нужан осмишљен и континуиран рад с базом – млађим, основношколским генерацијама – кроз који би били усмјеравани према упису у загребачку Православну гимназију. Исто тако, на нама је да будемо што квалитетнији и да те стандарде рада константно подижемо. Само тако ћемо бити препознати и уважавани.

Kолико вам и на које начине помажу остале институције и тијела српске заједнице у Хрватској? И би ли веза заједнице с дјецом и родитељима требала бити још чвршћа?

Задовољни смо сурадњом са СНВ-ом и са СKД-ом Просвјета. Сматрам да ти односи морају бити и блиски и интензивни. За опстанак било које заједнице, па и ове наше, поред духовног су аспекта примарни улагање у образовање, постојање културних институција и блиска сарадња просвјете и културе.

Сваком је родитељу засигурно најважнија сигурност његова дјетета, и у дому и изван њега, посебице у школи: нажалост, у Хрватској се биљеже провокације, па и физички напади на ученике српске националности?

На ту смо се тему прилично оглашавали и инсистирали на рјешавању проблема којих је у нашем случају много, а и константно се понављају. Но свјесни смо да се такве појаве не могу искоријенити преко ноћи. Реагирамо и даље на све оно на што требамо и морамо реагирати, настојећи притом успоставити дијалог с узрочницима таквих проблема.

Је ли се с протоком времена промијенио осјећај одговорности према средини у којој дјелујете?

Прослава школске славе и дана увијек је прилика да афинитете, таленте и активности својих ученика представимо пријатељима који нас подржавају од почетка дјеловања 2005. године. То нам је најсвечанији дан, када смо сви поносни и радосни. Највише му се радују ученици, јер тада на креативан начин презентирају и себе. Kроз литургијско сабрање будемо сједињени са својом браћом и сестрама, односно са свим српским школама, а то ђеца посебно интензивно доживљавају и поштују. Увијек истичем ентузијазам наших наставника, који у свакој новој генерацији препознају дарове својих ђака, које потом потичу менторским радом.

Аутор: ПАУЛИНА АРБУТИНА

Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ

ПОКОЉ - Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
ПОКОЉ – Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​