Помозите или се укључите у рад Удружења.
Рјешењем Основног суда у Бањалуци од 25.12.2009, удружење грађана „Јадовно 1941.“ уписано је у јединствени регистар удружења грађана под бројем Ф-1-213/09.
Удружење „Јадовно 1941.“ окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Иако су наши очеви и дједови побијени од стране усташа прије више од 80 година, ми, њихови потомци, тај губитак као дубоку рану осјећамо и данас. Сврха оснивања Удружења јесте покушати стати у крај забораву беспримјерног злочина, који се догодио у Независној Држави Хрватској почетком Другог свјетског рата на подручју комплекса овог логора.
Удружење је непрофитна, невладина и неполитичка организација, која дјелује на подручју Републике Српске, а окупља потомке и поштоваоце жртава из цијелог свијета.
Општа мисија Удружења као и планирана статутарна дјелатност упућује да Удружење обавља послове од јавног интереса који превазилазе интересе његових чланова и у интересу јавности. Приступ грађана у Удружење је добровољан и бесплатан.
Своје активности Удружење спроводи преко конкретних пројеката финансираних у складу са Законом. Удружење се финансира донацијама правних и физичких лица.
Рад Удружења је јаван.
Да крашке јаме на Велебиту, у које су жртве усташког безумља биле бацане, буду лоциране и истражене. Својим истраживањима проф. др Ђуро Затезало дошао је до података о 32 крашке јаме над којима су ликвидиране жртве. О 21 јами постоје детаљнији подаци. Предстоји рад на лоцирању и прикупљању података о преосталим безданим јамама.
Да посмртни остаци жртава буду ексхумирани и достојно сахрањени. За овај задатак потребно је формирати екипу коју би чинили судско-медицински стручњаци, спелеолози и форензичари, а чији циљ би био израда и спровођење пројекта ексхумације посмртних остатака жртава.
Да се сагради достојно централно спомен-обиљежје са костурницом. Подручје бившег комплекса усташких логора Јадовно обухвата бившу казнионицу у Госпићу са помоћним објектима у околини тога града, дио планине Велебит, дио Велебитског канала и дио острва Пага са приобаљем. Због тога би спомен-костурница са припадајућим спомен-обиљежјем требала бити лоцирана на путу страдања од Госпића преко Башких Оштарија до Карлобага.
Да се настави рад на допуњавању постојећег именичног пописа побијених жртава. Дугогодишњи рад проф. др Ђуре Затезала резултирао је поименичним списком од око 10.502 жртве. Проф. др Ђуро Затезало је овај списак уступио Удружењу на кориштење. За кратко вријеме наведени списак, са могућношћу претраживања, биће доступан на овим интернет страницама. Путем свих расположивих медија потребно је обавијестити и анимирати потомке оних жртава, којих нема на том списку, да нам пошаљу податке о својим побијеним прецима како бисмо на тај начин могли наставити рад на допуњавању пописа. (Музеј геноцида из Београда Удружењу је уступио Образац за евидентирање жртава).
Да се достојно обиљеже мјеста ликвидације, те отворе и означе путеви до тих мјеста. Ионако малобројна спомен-обиљежја постављена од 1957. до 1986. године готово у потпуности су уништена. На подручју бившег комплекса логора тренутно не постоји нити једна спомен-плоча, нити један путоказ. Путеве до стратишта потребно је отворити и означити. Мјеста ликвидација потребно је достојно обиљежити.
Да се одреди датум: „Дан сјећања на жртве комплекса усташких логора Јадовно 1941“. За комплекс логора Јадовно до данас није одређен датум који би сјећао и опомињано на трагедију, која се ту догодила, и на који би се потомци жртава окупљали, одали им дужну пошту и положили вијенце.
Да се на адекватан начин обиљежи мјесто масовних ликвидација на локалитетима Слана и Метајна на острву Пагу. О злочину на острву Пагу, поред неколико свједочења преживјелих логораша и судских изјава џелата, постоји и низ драгоцјених докумената италијанских окупационих снага, које су на овом подручју крајем октобра 1941. успоставиле и своју цивилну власт, а затим извршиле асанацију подручја логора. До посљедњег рата на подручју бившег логора Слана постојала је само једна мала спомен-плоча. На камењару у који су италијански војници након спаљивања затрпали пепео жртава не постоји нити једно обиљежје. У приобаљу локалитета Слана, у коме су хиљаде заточеника ликвидиране и са каменом око врата бачене у море, не постоји никакво знамење.
Да се елиминише испродукована шутња о злочину и мјесту његова догађања. Свим доступним медијским средствима потребно је у континуитету радити на објелоданивању истине о комплексу логора Јадовно.
Да се одреди датум: „Дан сјећања на жртве комплекса усташких логора Јадовно 1941“. За комплекс логора Јадовно до данас није одређен датум који би сјећао и опомињано на трагедију, која се ту догодила, и на који би се потомци жртава окупљали, одали им дужну пошту и положили вијенце.