Тридесета годишњица од протеривања Срба из Западне Славоније у хрватској војној и полицијској акцији „Бљесак“, обележена је 01. маја 2025. у Градишци.
Пише: Милан Пилиповић
Kрсто Жарковић, председник Удружења Срба Западне Славоније рекао је након полагања венаца на споменик погинулим сународницима у Градишци, да је гологота с почетка маја пре тридесет година последњи чин истребљења Срба из Западне Славоније. Милорад Додик председник Републике Српске, казао је да су Срби из Западне Славоније, пре тридесет година, наивно прихватили обећања међународне заједнице да ће бити заштићени.
„Нема нити једног тужног догађаја да узрок није српска наивност и лако одустајање од националних и државних циљева,“ рекао је Додик. Зоран Аџић, градоначелник Градишке, града у којем су Срби из Славноније 1995. године пронашли спасење, рекао је да Срби из Славоније, Републике Српске и Србије обележавају једно од најтамнијих поглавља своје историје.
„И ако време неумољиво тече, сећање на ову болну сенку наше прошлости, запечаћено је у нашој колетивној свести,“ рекао је Аџић.

Првог маја 1995. године, рано ујутро, нападнута су српска подручја у Западној Славонији из којих је, током три дана, у избегличким колонама у Градишку, у Републици Српској, стигло последњих 15 000 Срба. Убијено је њих 283, од којих 56 жена, 14 деце и 75 стараца. Међу несталима води се још 127 особа, међу којима је 56 цивила. Претходно је, почев од 1991. године, више од 100 000 Срба било принуђено напустити своја имања и отићи у избјеглиштво. Први на удару било је 36 села у околини Пожеге.
Подсећамо, у овој хрватској акцији највише су страдала два села са претежно српским становништвом, Медари код Нове Градишке са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје деце, и Пакленица близу Пакраца, са 20 жртава.
Највећа трагедија задесила је породице Ранка и Милутина Вуковића из Медара. У кући, убијени су Ранко, његова супруга Анђелија и њихова деца Горан (11) и Гордана (8), те Милутин, његова супруга Цвијета и њихова кћерка Драгана (7). Вуковићи су ексхумирани тек 2001. године а сахрањени на гробљу Брестовчина у Градишци, 6. априла исте године. Милутинова и Ранкова браћа Чедо и Радојица Вуковић, кажу да су разочарани зато што у Хрватској нико није оптужен за зло које су доживели.
Избегли Срби, расељени су по целом свету а већина је пронашла трајно уточиште у Србији и Републици Српској. У Удружењу Срба Западне Славоније, процењују да у Западној Славонији има мање од десет хиљада Срба, већином старијих и пензионера. Након комеморације, премијерно је у “Kултурном центру“ Градишка приказан документарни филм „Западна Славонија, 30 година касније“ у продукцији „Kозара филма“.
Извор: Политика