arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Ко је одговоран за експлозију у Смедереву

Смедеревска тврђава Фото www.smederevo.org.rs.
Смедеревска тврђава
Фото www.smederevo.org.rs.

Текст у „Политици” од 6. јуна 2016. године подсетио је на једну од највећих трагедија Србије у току Другог светског рата, експлозију складишта муниције у смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године.

Аутор чланка, у неколико кратких реченица, отвара спорно питање узрока који су довели до експлозије од које је погинуло и рањено око 2.000 људи. Српска научна историографија се у претходних 77 година није одредила према овом трауматичном питању. Професор др Бранко Петрановић једини је дискретно наговестио могућност да су резиденти совјетске војне обавештајне службе у Југославији, пуковник Црвене армије Мустафа Голубић и специјалиста за минскоексплозивна средства Матија Видаковић непосредни извршиоци ове диверзантске акције. Истовремено, Петрановић сматра да руководећи органи КПЈ нису били упознати с планом и реализацијом акције, па је током, и после рата, нису истицали као пример антифашистичке борбе против окупатора. Разлог за то су велике цивилне жртве које су могле да изазову сасвим супротан ефекат у придобијању ширих народних маса за подршку НОП­-у. Већ у другој фусноти на страни 311, исте књиге, Петрановић, помињући и шири састав совјетског обавештајног пункта, без дилеме идентификује ову групу као извршиоце диверзије у Смедереву, а Благоја Нешковића, као покрајинског секретара КПЈ за Србију, као особу која је одржавала непосредне везе обавештајног центра с органима партије.

Досад је незапажено прошао документ под насловом „Циркулар ПК КПЈ за Србију, број 1 од 20. јула 1941. године”, који баца нешто другачије светло на позадину овог догађаја. Покрајински комитет КПЈ за Србију, као позитиван пример, наводи акцију у Смедереву: „Другови у Смедереву извршили су успешно свој задатак дизањем резервоара за бензин у ваздух, који је служио непријатељу. Уништење муниције и остале спреме у Смедереву заболело је до срца фашисте и бар то треба да нас научи где и како треба наносити ударце непријатељу…” (Архив ЦК СКЈ, сигн. ф. ЦК КПЈ, 1941/33, стр. 2). Експлозија 5. јуна 1941. године једина је саботажна акција током лета у Смедереву и нема дилеме на коју акцију ПК КПЈ за Србију (Благоје Нешковић) мисли када је наводи као светао пример како треба водити борбу.

Будућа истраживања, пре свега у руским државним архивима, могу да осветле мотиве и починиоце ове разорне акције. Можемо само да наслутимо да је сложени сплет међународних и ратних околности пред очекивани напад Трећег Рајха на СССР, али и интереси међусобно супротстављених партијских и обавештајних органа под контролом Москве, довео до трагедије на коју нас је аутор чланка подсетио.

Аутор: Дарко Ћирић, историчар, Београд

Извор: ПОЛИТИКА, субота 11 јун 2016., стр. 13

Везане вијести:

Дан сећања на највећу трагедију Смедерева

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11. јуна 2016. године.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​