arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Стеван Костић

Погледајте ФИЛМ – НДХ: Страх, понор, мук

15. May 2023.

ENGLISH Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали “пакао у каменој пустињи”, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из “планине мртвих у славонској равници”, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук. Екипа РТС-а посетила је место некадашњег логора Јадовно на Велебиту, логора Слана на Пагу, спомен подручје Јасеновац у Хрватској и

ПИТАМО: По чијем пројекту ће бити грађен Меморијал Доња Градина?

23. December 2022.

Архитектонско рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике. ENGLISH Обећања о изградњи Меморијалног центра Доња Градина слушамо већ годинама. Интензивније од 2010. године када је урађен први приједлог пројекта који није добио зелено свјетло на јавној расправи у Бањој Луци. Прије годину – две од званичника се могло чути да ће пројекат радити једна позната кућа из Америке. Данас, на састанку два српска Предсједника, Александра Вучића и Милорада Додика, није поменуто које је то пројектно рјешење. Незамисливо је да Меморијал у Доњој Градини архитектонски буде изграђен по узору на меморијале жртвама Холокауста као нпр.

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Новом Саду

3. December 2022.

Промоција књиге у Новом Саду, биће одржана 8. децембра 2022. године у 18:30 часова у простору Трибина младих, Католичка порта бр. 5. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског

Palanciste_parastos_i_komemoracija.jpg

Милош Стојановић: Јасеновац – епицентар концентричних кругова зла

1. December 2022.

Односи Србије и Хрватске никада нису престали бити важни, сложени, емотивно набијени, а до дан данас остадоше нерешени. Данашње односе, уз све актуелне теме и проблеме, прати сенка недовољно расветљене и обострано непризнате прошлости. Тако се Хрвати, кад год је потребно објашњавати узроке непријатељства, лако сете оног што прогласише догмом у првој заједничкој држави – „хегемоније великосрбијанске буржоазије“. А Срби се, пак, сећају, и морају то заувек памтити, немерљивог зла које их је задесило по паду Краљевине Југославије (1918-1941) – усташке Независне Државе Хрватске (1941-1945). Слика те државе су логори смрти и обезакоњени Срби (уз Јевреје и Цигане) који су немилосрдно прогањани и убијани. Терет у свести Срба који производи

Болан траг у историји коју не смемо заборавити

23. September 2022.

СУГРАЂАНИ НИСУ ИМУНИ НА ПАТЊЕ НАШЕГ НАРОДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Пише: Александра Илијев Значајнa тема окупила је у Културном центру представнике старијих и млађих генерација. Говорило се о догађајима и геноциду у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ). Судећи по броју попуњених места намењених посетиоцима, дошло је неочекивано више људи него што је било у плану. То потврђује колико је ова проблематика и дан – данас битна. Рат је однео  много живота и променио свет из корена, али негде успут изгубиле су се тешке приче страдања нашег народа у логорима. Учесници трибине покушали су да објасне зашто је до ових ствари уопште дошло и колико је

Трибина: ПРОТИВ ЗАБОРАВА – СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ

11. September 2022.

О важности памћења и сећања на страдање Срба у Независној Држави Хрватској, на трибини у Зрењанину ће говорити Гордана Достанић, председник УО Удружења “Огњена Марија Ливањска” из Београда и Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке док је модератор трибине Ђорђе Прстојевић, уредник трибинског програма Kултурног центра Зрењанина. Као појединци сећамо се страшних историјских догађаја који су однели наше претке. Као део неке страдалне локалне заједнице, такође се сећамо тих страшних и тужних догађаја. Но, време, пре или касније, испира појединачна сећања и она ће избледети, ако се не институционализује однос према важним датумима и догађајима, који ће поштовати поднету жртву. Зато је део укупне културе и историје

Позив: Света Литургија Ливањским Новомученицима у Ливну и у Београду

28. July 2022.

Ове године обележићемо 81 годину од великог страдања које су доживели ливањски Срби током 1941. године, те 31 годину како су мошти Ливањских новомученика извађене из јама широм Ливањског поља. Као и сваке године, окупљаћемо се у Ливну, Челебићу, Чапразлијама, Губину, Београду, на далекој Флориди и где год још живе расејани ливањски Срби и њихови потомци. Оно што ће ове године бити другачије је чињеница да је наша Света Црква и званично убројала Ливањске Новомученике у ред светих. Због ове чињенице, наших страдалих предака се више нећемо сећати кроз парастосе и помене, већ ћемо Ливањске Новомученике прослављати као свете Литургијски и на другим молитвеним окупљањима. Од ове године, празник Ливањских

Јован Мирић: Кратак разговор крвника и преживеле из јаме Равни Долац

17. June 2022.

Када се споји зла пошаст и сила над којом се нема моћ, онда народ има више разлога да говори као преживели из јаме Равни Долац, мислећи можда на тадашњу државу Хрвата, можда на хрватство, или на усташтво. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, Хрвати из комшилука истерали су из кућа 218 жена и деце из Горњих и Доњих Рујана код Ливна и живе побацали у јаму Равни Долац, у планини Динари. Мушкарце старије од 16 година одвели су и побили дан-два раније. Од ових 218 жена и деце преживело је четрнаесторо, тринаест женских и један мушки. Извађени су после 45 дана проведених у јами, морени ранама, камењем и бомбама,

Стари Брод: Обиљежено 80 година од страшног злочина над Србима (ВИДЕО)

23. March 2022.

Служењем литургије и помена у Старом Броду код Вишеграда јуче је обиљежено 80 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске и Подрињске регије, које су убиле усташе предвођене Јуром Францетићем. Покољ у Старом Броду и Милошевићима десио се током прољећа 1942. године. Усташе су тада убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила, a најмасовнији злочин извршен је управо на јучерашњи дан 22. марта 1942. ИЗвор: РТРС Везане вијести:

Упокојио се Тихомир Левајац, јадовнички пријатељ

27. January 2022.

Kњижевник и дугогодишњи професор бањолучке Гимназије Тихомир Левајац упокојио се данас у 85. години. Левајац је рођен у у Kачулицама 1937. године. Послије завршене основне школе у Слатини и Гимназије у Чачку, студирао и дипломирао на Филозофском факултету у Београду, група Југословенска књижевност и српскохрватски језик. Четрдесет година је радио као професор српског језика и књижевности у бањолучкој Медицинској школи и Гимназији. Био је иначе члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Српске, Завичајног друштва ”Са Овчара и Kаблара” у Бањој Луци и Удружења фрулаша у Чачку. Објавио је сљедеће књиге: “‘За сунчевим кругом”, ”У кругу светиљке”, ”Kружно кретање”, ”Јопет суданија”, ”Сањао сам Kанаду”, ”Брод који није лађа”, ”Одсјај духа”, ”Осмех”,

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

12. October 2021.

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења “Билогора” из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. (ВИДЕО)

19. August 2021.

У продукцији Удружења грађана Јадовно 1941 из Бање Луке, изашао је документарни филм поводом обиљежавања 80 година од отварања логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, гдје је уморено преко 40.000 људи, углавном Срба. Више података о логору Јадовно и обиљежавању осам деценија од злочина Независне Државе Хрватске и њених савезника, о којем је писано на Фронтал.РС, можете сазнати из филма. Извор: ФРОНТАЛ Везане вијести: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Јама Бадањ – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Шаранова јама – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Смиљан – ГАЛЕРИЈА Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст Душан Басташић: Чему добром је послужио

Медији и реаговања о скрнављењу споменика покланим Србима у Челебићу

25. January 2021.

У масовној гробници у селу Челебић налазе се посмртни остаци више од 400 Срба које су усташе заклале, убиле на други начин или су их живе бацале у јаму безданку Бикушу. Све док надлежни не почну да проналазе починиоце понављаће се недјела попут скрнављења спомен-плоче у Челебићу код Ливна за више од 400 Срба из овог и околних села које су усташе убиле 1941. године, каже делегат из реда Срба у Дому народа парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ Александар Штрбац. „Након 80 година од стравичног злочина у Челебићу, сљедбеници усташке идеологије овим дивљачким чином показују да ни мртвима не дају мира, а данас малобројним Србима у Ливну шаљу узнемирујуће и застрашујуће

Упокојила се Милица Маљковић, једна од преживелих из јаме Равни Долац

20. October 2020.

Користимо прилику да обавестимо све чланове и пријатеље Удружења Огњена Марија Ливањска да се упокојила у Господу Милица Маљковић. Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Сурчину, у среду 21. октобра у 14 часова. Милица Маљковић, рођена Бошковић, била је родом је из Доњих Рујана код Ливна. Њено мирно детињство прекинула је, као и код многих других, бруталност Другог светског рата. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, усташе из Рујана и околине одвели су Милицу, њену мајку, сестру – укупно 218 српских жена, деце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари. Милица је била међу 14-оро оних који су Божијом

Rujani.jpg

Позив: Прослава славе цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

7. October 2020.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА Позива све благочестиве парохијане,да својим присуством и учешћем увеличају молитвено и литургијско славље, које ће се одржати у СУБОТУ 10. октобра 2020.године с почетком у 10:00 часова, у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима. Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима. ДОБРО НАМ ДОШЛИ! С Божијим благословом, Управа парохије Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска Стратишта Покоља: Ливањско поље

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА