arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба

Између Травника и Новог Травника налази се мјесто стравичног покоља. Након прогласа о успостављању НДХ, усташе и усташка власт почињу са убиствима Срба, Јевреја и Рома. Усташе формирају жупаније као своје административне јединице. У Травник су 16. јуна стигли Виктор Гутић и Мухамед Суџука. Хапшење, убиства, као и покатоличење Срба увелико је почело. Колико се зна, до дан данас, још увијек није описано стратиште Смрике код Н.Травника. Најмасовнији Покољ на Смрикама десио се крајем јула и почетком августа 1941. године. Смишљеном стратегијом, Виктор Гутић је режирао и извео лажни напад на свој ауто и на своју пратњу да би добио повод за истребљење Срба. Јеврејима је било забрањено кретање послије

Свети Мученици наши, праштајте нам!

77. година од страшног покоља над православним Србима у селима Мотике, Шарговац, Дракулић, и руднику Раковац! Без и једног испаљеног метка усташе су тог 7. фебруара 1942. године починили Покољ! Убили су најмање 2300 људи, а међу покланима и 551 дијете. Тај стравичан чин људски мозак не може да замисли у својој глави. Нема тог филма страве и ужаса, хорора, који би могао дочарати то злодјело. Пише: Сандра Благић Али, постоји у стварном животу покварени нељудски ум којем је било задовољство клати! Хранио се тим мучењем , клањем. Убијао је сјекирама, ножевима, тољагама уз одобрење католичке цркве која се није противила Покољу, и од које су добили опроштење гријеха. У

Сандра Благић: Благо оном народу кога знају по жртвама, а не по злочинима!

Прије 77 година, тачније 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, усташе су кренуле у одмазду. Прво су ушле у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу. Убијали су све редом! Нису марили за жене дијецу, старце, немоћну чељад. Вођа крволочних звијери, жељне крви, био је фратар Мирослав Филиповић, познатији као фра Сатана. Трагови воде и до основне школе “Ђура Јакшић” у Шарговцу. Уз говор фра Сатане: ” Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједим и

Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао

Велебит, велелепна планина, која раздваја Лику од Јадранског мора. Пуна животињског и биљног свијета, препуна јама, превише крви, превише смрти. Смрти која се десила 1941. године у којој је за само 132 дана убијено 40.000 Срба и Јевреја. Зар постоји животиња која може убити мало дијете или немоћног човјека, немоћну жену, мајку, баку? Да се иживљава, наслађује мукама, вади очи и из утробе нерођено дијете, силује, набија на нож, пије крв тог напаћеног цовјека? Постоји! Постоји звијер, звијер која се не каје за своја недјела. Одлазећи на Јадовно, да се поклонимо невиним жртвама и да им запалимо свијеће, на граничном прелазу нас дочекује тортура. Претресају нас, провоцирају, снимају, ваде нам

Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав највећи гријех?

Зашто нам прекопавате кости? Зар вам није довољно што сте нас од 1941 – 1945. и 1992 – 1995. по два пута убили? Зар вам је и то мало? Зар вас није страх Бога? Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. А и ја се питам свашта, није вас било страх ни када сте нас клали, и бацали у бездане, зашто би вас било страх да нам кости опет дирате!? Шта радите са нашим костима? Да ли се то не можете увјерити да сте нас толико поклали, затрпали, забетонирали? Да сте нас, гурали, убијали, маљевима, јер метак није био за

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена

Било је то у једној земљи, гдје је владала смрт. И тада се звијер сјетила да оснује логор за дјецу. Да, добро сте прочитали, концентрациони логор за дјецу! Пише: Сандра Благић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. августа 2017. године. Прије 76 година на данашњи дан, 12. 07. 1942 године, основан је логор у Јастребарском, по налогу Анте Павелића. Логор је био под управом часних сестара “милосрдница” св. Винко Паулски. А дјеца су била само број без имена и презимена. Разног узраста. Од колијевке до четрнаест година. Шта ли су те мале дјечије руке згријешиле? Да се са њима поступа на најгори и

Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у Пребиловце?

У Пребиловце не идемо! Зашто? Какав смо ми то народ постали када нам је тешко издвојити 20 конвертибилних марака, за пут на тако свето мјесто? Није ни понедељак као радни дан у питању. Један једини аутобус, еј?! Очигледно је да смо постали незаинтересовани за све, па и за најстрадалније село из Другог свјетског рата. Ако ми Крајишници не можемо дати подршку својим Херцеговцима па ко ли ће онда?! Државу није брига, али зато нас треба бити. Срам нас било!!! Везане вијести: Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.

Дан када се Велебит тресао по други пут

Док киша неуморно пада Јадовчани крећу ка Јадовну. Долазимо на гранични прелаз Изачић и шта друго очекивати, него претрес и контролу свих ходочасника и њихових ствари. Пише: Санда Благић Један од полицајаца претура по нашим личним стварима са хирушким рукавицама, к’о да смо губавци. Задржали су нас, само да не стигнемо на вријеме. Кад су нас добро претресли, наредили су нам да станемо километар од границе. Ни слутили нисмо да ће зауставити наш аутобус у Личком Петровом селу и извршити своју “дубинску” контролу. Три наша ходочасника изведоше а минути се отегоше као сати. Вратише двојицу а Дану Лукајића задржаше, узеше његове ствари и рекоше нам да он неће наставити пут

Сандра Благић: Истина нам на крају једино и остаје, зар не?

Ми Cрби смо веома чудан народ. Срамота нас наших предака, наше историје, наше културе, нашег писма, наших коријена. Послије толико година, направили смо изложбу да свијет види шта су нам “браћа” Хрвати урадили. Нас не треба бити брига за свијет, већ за нас саме! Требамо учити наше потомке да не забораве гдје су им кости прадједова. Да знају за злочин који је почињен над српским народом. Да знају ко су звијери koje су клалe, звјерски мучилe и такмичилe се ко ће више на нож набости. Да знају да нам је земља крвљу натопљена. Своју дјецу требамо учити праштању али не и забораву!!! Велики је гријех заборавити своје невино настрадале. Не

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!

Док други величају своје злочинце и злочине, разним скуповима и концертима, ми своје жртве заборављамо! Заборављамо ко смо, шта смо и одакле смо. Дјецу лијечимо преко SMS порука, а влада наручује нова возила, јер су им, како кажу, стара дотрајала. Имам осјећај да смо поново у комунизму, само што сад можеш да кажеш шта мислиш. А, зарад мира ипак ћути, јер зашто да се враћамо у прошлост. Зашто да се сјећамо, невиних цивила и предугачких колона, жена, дјеце, стараца? Зашто да се сјећамо покланих, прогнаних, заборављених? Зашто да се сјећамо, јер то је давно било? Било прије 25 или 75 или 350 година, сјећати се морамо! Покушавају истину преокренути, изврнути

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.