arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ратко Дмитровић

Нови суноврат Хрватске у глиб мржње према Србима

Откуд сада, кад jе Хрватска на корак до равноправног чланства у Европскоj униjи, провала мржње према Србима у тоj држави, има ли ту система, одређених циљева и ко попушта ланац привезаног зла коjе jе мировало неко време  Ситуациjа jе била толико усиjана да jе председник Владе Зоран Милановић сазвао ванредну конференциjу за новинаре и тоном коjи за њега ниjе карактеристичан саопштио да се Хрватском шири мржња према Србима и да ће његова влада учинити све што jедна држава може како би се зло зауздало. Инициjална петарда био jе Здравко Мамић, председник НК „Динамо“, из Загреба. Таj jе, наjблаже речено, манит. Пуних десет година забавља хрватску jавност, вређа новинаре, псуjе им

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић: Мамић се само мало занео, понело га опште расположење према Србима у Хрватској

Здравку Мамићу је требало мање од два минута да народу хрватском, и осталима у Региону, покаже како изнутра изгледа семенка из које избијају мржња, нетрпељивост, национална искључивост, презир, фашизам…Оно што се нису усуђивали јавно да кажу најекстремнији кербери Фрање Туђмана, још тамо почетком деведесетих, изговорио је марта месеца 2013. године председник НК Динамо, Здравко Мамић. Али, Мамић је будала, шизофреничар, манијакални егоцентрик, поцепана личност чији се делови тек с времена на време скупе у целину… покушавају да га бране они којима је симпатичан. Други, и њима је симпатичан, кажу како Мамићев говор истина није прикладан, увредљив је, антиепропски, али Јовановић је, тврде они,  све то заслужио. За неупућене, Јовановић је

Ратко Дмитровић

Нити је Дијана Шиндлер, нити је Станић Лустиг

Упркос наjавама изгледа да се прича о наjхуманиjоj жени двадесетог века, Диjани Будисављевић, неће наћи на филмским тракама. Проблем jе у чињеници да jе Диjана спасавала српску децу, што значи да су Срби били жртве, а то у овом свету, као неспорна чињеница, одавно не може да прође Таj 28. дан месеца маjа 1945. године у Загребу био jе сунчан и топао. Мирисао jе на лето. Двадесет дана раниjе партизанске jединице ушле у главни град Хрватске. Усташка воjска, сахиљадама наjстрашниjих ратних злочинаца, тражила jе спас горе на падинама словеначких планина, бесомучно покушаваjући да се докопа енглеских и америчких положаjа. Веровали су да их ту чека опрост или бар отклон од могућности да заврше пред

Ratko-Dmitrovic.jpg

Како је хрватство на силу ушло у Дубровник и Конавле

Хрватска се – написао jе недавно jедан загребачки професор – уласком у ЕУ враћа себи, своjим европским коренима, Хрватска се враћа кући. Звучи добро, али ниjе истина. Прецизна дефинициjа могла би да гласи; Хрватску у своjе коло узимаjу они коjи су jе и направили. И географски, а богме и национално. Без Европе или да будемо прецизниjи, без Ватикана, аустриjског царства, и у новиjе време без Немачке и групе демохришћанских партиjа централне Европе, Хрватска данас не би ни постоjала. Наравно, велике силе, утицаjна царства, неке династиjе нису помагале Хрвате из разлога велике љубави према том народу и његовоj будућности. Таман посла. Ту jе дошло до готово невероватног склопа околности коjи jе

Ратко Дмитровић

„Олуја 2“ и „Меморандум 2“ или чињење и нечињење

Један скуп у Загребу, од пре неколико дана, отворио је,  не зна се по који пут, потребу разговора, расправе, о правим разлозима ћутања САНУ пред једном подметачином која ту институцију већ две деценије држи приковану на стуб срама,  о ћутању САНУ уопште, упркос свему што се догађа Прошлог викенда, у суботу 23. фебруара ове године, одржан је у Загребу скуп у организацији „Домовинског стожера“, невладине организације чије се активности могу лако наслутити из самог имена. „Стожер“ предводи пензионисани генерал (адмирал) Хрватске војске, Давор Домазет звани Лошо, а скуп о којем је реч имао је циљ да се промовише документ под именом „Олуја 2“. У великој дворани центра Глобус окупило се,

Ћурке из сенке Добрице Ћосића

Ћурка jе jедно мирно створење и ретко се оглашава, шета двориштем, кљуца, тражи храну, гнезди се по угловима и, рекох, углавном ћути. Али…довољно jе да почнете звиждукати и ћурке се узнемире, фиjучу, галаме из све снаге. Не знам због чега. Ако поновите звиждук то код њих производи ефекат аларма и претвара се у хистериjу. Једва се смире. Онаj ко jе одрастао на селу (а таj сам) зна о чему говорим. Сличан ефекат код jедне групациjе српског друштва, код другосрбиjанаца, „грађаниjанаца“ неокомуниста, кроатофила, производи спомињање Добрице Ћосића. Чим то име изговорите ови скачу са места, урлаjу, поплаве па поцрвене, вратови им се напну, колаче очи ко барске жабе. Њима jе Ћосић

ЈДП – одбрана уметности или барикада југословенства

Поводом недоумица око статуса и финансирања овог театра, многи постављаjу питање: Како позориште са jугословенским префиксом – после свега што се овде догодило у последњих 20 година – може да буде кућа  важна за „српски национални интерес”? Државна комисиjа Републике Србиjе, основана са циљем да сачини списак институциjа културе коjе ће убудуће имати национални значаj, а тиме ваљда и буџетско финансирање или буџетску помоћ за опстанак, урадила jе први део посла и, како то обично бива кад се праве спискови, дошла на удар критике одређених делова друштва. Замерено jе што на списку нису „Филмске новости“, „Музеj жртава геноцида“, „Филмски центар Србиjе“… као ни два веома значаjна позоришта „Атеље 212“ и

Ратко Дмитровић

Чудне године Љубомира Петковића и Хинка Драгића

Једно од наjболниjих понижења у новоj jужнословенскоj држави, Краљевини СХС, Срби су доживели на воjном плану; доjучерашњи неприjатељи постали су њихови команданти, губитници су, уз унапређења, прешли међу победнике Били су то дани набиjени догађаjима коjе ће будуће генерациjе изучавати као необично важне, историjске. Испод плашта димног – од топовских салви, и спаљених насеља – коjи се растакао и нестаjао, те 1918. године назиру се нове границе Европе и нове државе. Обичан свет видао jе ране, сахрањивао очеве и децу, тражио начин да започне нови живот, а они коjима jе било додељено или су мислили да им jе додељено да праве нову конфигурациjу Балкана, радили су своj посао. Краљевина Србиjа

Вуковарци, шта ћемо са „рвацком ћирилицом“

Медиjи су jавили, позиваjући се на полициjску процену, да се на антићириличном митингу у Вуковару окупило 25.000 људи. Хрвата, дакако. Ниjе истина ово за процену броjа, за Хрвате jе истина Извештавао сам пре почетка рата у Хрватскоj са наjмање педесет масовниjих окупљања и великих митинга, српских и хрватских, наставио у Београду, у периоду од 1995. па до смене Милошевића, и могу, веруjте, са врло ниским прагом толеранциjе, горе или доле, да проценим броj окупљених. У Вуковару нисам био, али по снимцима три хрватска ТВ канала – а знамо како се заузимањем одређене позициjе за камеру броj окупљених привидно увећава, што jе овде сигурно чињено, у Вуковару ниjе протестовало више од

Како је Францетић искочио из ТВ „Календара“ ХРТ-а

Руководство „Хрватске телевизиjе“ позвало jе уредника Владимира Брнардића на разговор, да обjасни величање усташе Францетића. Оваj се, како jављаjу загребачки медиjи, и ниjе нешто жестоко бранио, ослањаjући се на теориjу да jе Францетић историjска личност коjу неки виде као ратног злочинца, а неки као великог хрватског хероjа Пуних 12 година „Хрватска телевизиjа“ негуjе емисиjу коjа шири мржњу према Србима и Србиjи, релативизуjе усташтво, НДХ, Павелићеве ратне злочинце, а ових дана смо дочекали да Јуре Францетић буде представљен као хероj. Али, они коjи су се побунили против тога показали су и своjе рђаво лице. ЦРНА ЛИНИЈА МРЖЊЕ Колико год да их има и колико год да су истраживања jавног мишљења корисна, чак инспиративна,

Ратко Дмитровић

Беда савременог српског антифашизма

Кованица “фактичко стање” прилепила се за сваку београдску расправу о Косову и Метохиjи, чвршће него нокат за месо. Кренуло jе од Соње Бисерко, размножило се у Либерално демократскоj партиjи, Чедомира Јовановића, а последњих месеци проговара и кроз уста Ивице Дачића. Ово на Косову jе фактичко стање; шта ми ту можемо; стање на терену jе такво; морамо да прихватимо стварност, а стварност каже да jе Косово фактички независно…тако говоре из дана у дан. И све су гласниjи.   Шта jе заjедничко свима њима? Шта их веже, са чиме се наjвише диче? Са антифашизмом. Сви ће вам рећи да су антифашисти. Лажу. Нико од њих ниjе антифашиста. Они су сурогати антифашизма, негациjа

Ratko-Dmitrovic.jpg

Краставо лице Новог Сада

Почело jе; све припремне радње су обављене, новац из иностранства већ пристиже, медиjска мрежа jе разапета, сви кадрови су на своjим местима… почиње борба за осамостаљење Воjводине. Коначан исход треба да буде конфедерализациjа садашње Србиjе, њено претапање у државну заjедницу под именом “Србиjа и Воjводина”. Ово ће Дачићу и Николићу-држите ме за реч – jош ове године у Бриселу бити испостављено као jедан од услова коjе Београд мора да испуни на путу за ЕУ. Већ дуже време група Срба, забринутих за оно што се спрема у блискоj нам будућности, покушава да упозори режим у Београду, онаj Тадићев и оваj Николић-Вучић- Дачићев шта се спрема у Новом Саду. За сада, без успеха. Сви

Милановић у веселом и ресетованом Београду

Ниjе  прошло ни десетак дана од како jе председник Хрватске Иво Јосиповић поновио раниjи став да ће односи Србиjе и Хрватске остати на замрзнутом нивоу – jер, казао jе Иво, да би дошло до сусрета наjважниjих фактора у тим државама челни људи Србиjе, пре свих Томислав Николић, мораjу да промене нека мишљења и ставове – а у Београд jе доспео премиjер Хрватске Зоран Милановић. Изненада, мора се признати. Ко га jе послао? Јосиповић, извесно, ниjе, а ниjе дошао ни сам од себе. СВЕЧАНО КРОЗ СВОД ЕУ Хрватска првог jула ове године постаjе равноправни члан Европске униjе, а та дружина не прима у своjе одаjе оне коjи са комшиjама воде парнице или

Ратко Дмитровић

Ћирилично чудо у Кочерину

Како и зашто jе извесни Микулић, у jедном селу недалеко од Широког Бриjега, у Херцеговини, познатоj по усташтву  и љутом хрватству, подигао споменик ћириличном писму „заборављаjући“ неке врло важне податке из времена коjе, тврди он, Хрватима служи на част Двадесетак километара од Мостара, уз реку Лиштицу, смештена jе варош Широки Бриjег. Териториjално, то jе Босна и Херцеговина, све остало jе у духу и обележjима хрватства. Сам градић нема више од десет хиљада, а истоимена општина више од тридесет хиљада становника. На двадесетак минута лагане вожње колима од Широког Бриjега, на магистралном путу за Лиштицу, налази се село Кочерин. До пре неки дан име овог насеља jедва да су знали и

Ратко Дмитровић

Без реверса

Све jе код Срба другачиjе него код других народа; док други стоjе пред зидом и размишљаjу шта им jе чинити Србин одмах удара главом па шта пукне; jал зид, jал глава, њему свеjедно.       Док други народи, мали, као и Срби, без скоро икаквог значаjа на широким светским друмовима и у великим биткама, траже заклон, чекаjу, лове тренутак кад ће се знати победник, па да притрче са заставом победника у руци, Срби не калкулишу ни секунд; залећу се и улазе у сукоб ма какав год им био противник, колико год био снажан; ако jе за одбрану опште вредноте и светих принципа (на коjе, иначе, нико више у свету

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.