arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ратко Дмитровић

Круг смрти и страха

Нико није безбедан, одбране нема. Како да се борите против човека опасаног експлозивом, који једва чека да умре? Куда ово води? Кад дођем у Београд, имам осећај да сам дошао у оазу слободе, све је другачије, шетња, атмосфера у градском превозу, ресторани, седење у башти неког кафеа, све. Ово је, упоређујући Париз са главним градом Србије, негде крајем прошлог лета, изговорио Београђанин који већ три деценије живи у Француској. Он каже да је “земља слободе и једнакости” последњу годину и нешто претворена у земљу страха. Ходам градом, додаје, тако што ми је дете увек до зграда, а ја до улице, за недајбоже. Ухватио сам себе, наставља он, пре два месеца

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Позив на иницијативни скуп

У име Заједнице Срба у Републици Хрватској, позивам вас на изборну скупштину да заједнички размотримо стање и процесе у Српском корпусу. Истовремено, позивао сам вас као знанственик који преко 20 година изучава грађанску страну рата и посљедице контрареволуције чији су резултати поразни за цијели простор, а посебно за Српски корпус у Хрватској. Српски корпус у Хрватској редуциран је на једну трећину и тако разједињен да је у хаосу. Дошли смо до биолошког слома. Ми као грађани РХ због клијентелистичке и монополне политике наших квотних представника с једне стране, и разједињености с друге стране, немамо могућности да на грађански начин укажемо на бесмисао таквог стања корпуса због којег се циљеви рата

Ратко Дмитровић

Сребреница као религија

Хоће ли проћи идеја да се на екс-ју простору донесе закон сличан ономе који је некада бранио лик и дело Јосипа Броза Ово парче Балкана, звано екс-ју простор, одавно има своје догме, поставке политичког предзнака око којих се не расправља, неупитности на нивоу Исусовог васкрснућа или Мухамедовог учења. Многи се из година сопственог живота сећају божанства званог Јосип Броз. Свака критика Највећег сина била је кажњива вишегодишњим затвором, по Закону о заштити имена и дела Јосипа Броза Тита. Исто је било, разлика је само у нијансама, са Резолуцијом Информбироа. Вишегодишњи боравак на Голом отоку добијао је онај ко је макар и посумњао у безгрешност става КПЈ наспрам Резолуције. Данашња догма

Академик Матија Бећковић

Браните „Политику”

Када је 1944. „Политика” поново почела да излази, у једном од првих бројева на првој страни, објавила је списак 104 стрељана Београђанина. Међу стрељанима били су главни уредник и сувласник Јован Тановић и најугледнији репортер и председник Пен клуба Григорије Божовић. Један са тог списка је тек у „Политици” прочитао да је стрељан, па су га судије и пресудитељи накнадно пронашли и дотукли. Иако се никада није до краја предала и заборавила да је новина, „Политика” се тек последње две деценије сетила зашто је основана и шта је објавила у свом првом уводнику пре 112 година. То је било најуочљивије у време уредниковања Љиљане Смајловић која је објављивала критичке текстове

Усташко “буре крви” од сребреничких Срба као поклон Павелићу

Историчар Немања Девић рекао је да су масовни покољи Срба у Сребреници континуирани, те као најдрастичнији брутални примјер навео да су у Другом свјетском рату усташе у том крају држале “буре крви” над којим су клале Србе и припремали га као поклон Анти Павелићу. Девић је на скупу “Страдања Срба сребреничког краја у 20. вијеку”, одржаном у Медија центру у Београду у организацији београдског Музеја жртава геноцида, истакао да је према подацима послијератне југословенске Земаљске комисије утврђено да су Срби у Сребреници током Другог свјетског рата претрпјели велика страдања. Он је навео да је тадашња југословенска Земаљска комисија, која је дјеловала послије Другог свјетског рата, утврдила да су усташе у

Ратко Дмитровић

Нема ту краја

Треба ли да изгубимо једног великог пријатеља да би се хор наших великих непријатеља благо насмејао, евентуално нас потапшао по рамену Не вреди. Може службени Београд сутра да призна независност Косова, Они ће након тога тражити да Војводина буде република. Кад и на то пристанемо, Они ће захтевати највиши степен аутономије за Рашку област, потом право Албанцима из Бујановца и Прешева на изјашњавање о територијалном припајању “држави Косово”, па доношење одлуке о прекиду специјалних веза са Републиком Српском, па рушење Додика, затим да СПЦ призна папу као врховног владара, да САНУ промени име… Нема ту краја. Разлоге за овакву работу можемо да тражимо унутар поставке о интересима великих сила, о

Ратко Дмитровић

Сенка Стевана Швабића

Марибором маршира 150 Срба, под шајкачама, уз пратњу чешке музике, док официр Мајстер сања северну границу државе Словеније ДОК су последњи остаци некада силне и моћне Аустро-Угарске монархије нестајали у страшној и крвавој сумаглици Првог светског рата, када је свима било јасно ко тај рат добија а ко га губи, трећег новембра 1918. године, у четири сата ујутро, мајор поражене војске, Рудолф Мајстер, мења страну и почиње с операцијом отимања Марибора из немачких руку. Претходних дана ступио је у контакт с неколико скупина Срба, пристигих у Словенију из немачког заробљеништва. Моли их, и они пристају, њих 150, да у униформама, обавезно са шајкачом на глави, марширају мариборским улицама, уз пратњу

Академик Матија Бећковић

Матија Бећковић: За свако поглавље ЕУ, мораћемо да ухапсимо и изручимо по једног Србина

Хрватски лов на Србе који су наводно починили ратне злочине током деведесетих година не јењава. Осим мајора Војске Републике Српске Ранка Џелајлије, који је ухапшен у суботу, такође по Интерполовој потјерници из Хрватске, у недјељу је лишен слободе још један Србин – Вељко Дујановић. Лисице су му стављене приликом уласку у Македонију и тако је постао 158. Србин ухапшен на основу поменуте потернице. Академик Матија Бећковић сматра да ово није крај и да су то уцјене Хрватске због европске будућности Србије. Он каже да очекује да ће се с хапшењима Срба по оптужницама хрватских власти наставити, а све то зарад приступања ЕУ. „Ја сам чуо да ћемо зарад отварања преговарачких поглавља 23 и 24

Кроз Паланку са дечачким погледом и осмехом на лицу

Као да је краљ лично са мном прошетао паланачким улицама, први пут после 1941. Пише Немања Девић Данас сам на дар добио портрет краља Петра II Карађорђевића. Најпре с поносом јавно истицан, па скриван на најскровитијим местима, оличавао је судбину најоклеветанијег српског (и југословенског) монарха. Сироче од своје 11 године, постао је краљ са 17,5 и као такав недорастао светској олуји у којој се нашао. У избеглиштву, био је тек оруђе у рукама моћних и потом заувек протеран из земље, да се у њу више никада не врати. Тај благи човек злохуде судбине прерано је и оболео, покушавајући безуспешно да окупи разједињене Србе у емиграцији. Код њега је све велико

Ратко Дмитровић

Само да није Русија

Зашто је проблем кад српски мандатар о будућој влади разговара са Путином, а није проблем кад српску владу саставља амерички амбасадор ЗБОГ чега вриште нато-лобисти у Београду? Шта је спорно у томе што се Александар Вучић састао са Владимиром Путином и што је Путин казао какву би владу волео да види у Београду. Да се не лажемо: то сваком мандатару за састав будуће српске владе кажу амбасадори великих сила. По неколико пута. Овде је бар исказано поштовање директним сусретом. Није било у новијој српској историји (нити ће) да неки мандатар саставља Владу Србије без “сугестија” великих сила, преко амбасадора достављеног мишљења каква би влада била добра, пожељна, шта се од

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

За почетак, добро би било да научимо каткад да трпимо

Разговарам се јуче са оклеветаним и прогоњеним Младеном Обрадовићем. Осудили су га – без пресуде. Обезљудили – без разлога. Каменовали га – они који би последњи смели да камен баце. Нечојствено гонили – они који се представљају као саткани од толеранције и љубави. А Младен ћути и носи крст свој. Без роптања и ридања. Иде својим путем, трпељиво, борећи се како уме и зна за свог синка Алексија. И не мрзи их. И не суди им. И разговор са њим ме сети колико је ТРПЉЕЊЕ, и из њега произишло СТРПЉЕЊЕ дубоко у основи нашег бића. Ми смо, томе нас историја учи, народ који се рађа и умире уз муку и трпећи.

Немања Девић

Зар у нашој распетој Србијици још неко машта да му унуци и синови буду артиљерци?

Недавно, био сам гостопримац у једном манастиру у Жичкој епархији. Често тамо одлазим и, будући да ме дуго познају, указали су ми ту част. Нагледао сам се свакојаког света, али међу првима ми паде у очи породица из једног гружанског села, која овде беше дошла у пуном саставу: бака, средовечни родитељи и њихово двоје деце. Лако се дало видети да нису Бог зна каквог имовног стања, али да су се пред долазак у цркву обукли свечано, у најновија чиста одела. Погледи им беху свима бистри, док им је осмех био стидљив, али вазда присутан, као да је говорио колико су и они жилави и постојани упркос свакој невољи. Виђао сам

Ратко Дмитровић

Неретва и Кошаре

Код већине Срба одавно нема онога чега је код јунака на Кошарама било у изобиљу У току су иницијативе, у неколико градова Србије, да се променама назива улица (неке носе имена људи о којима се ништа не може рећи, ни уз помоћ енциклопедије) одржи сећање на јунаке карауле Кошаре. То је оно трагично-херојско место на граници Србије и Албаније, где су припадници наше војске, априла, маја и јуна 1999. године, показали да човек може више него што му је дато. За све то време били су изложени сталној артиљеријској ватри Војске Албаније, нападима ОВК и ударима НАТО авијације. Погинуло их је 108. Верујмо да је ово са улицама почетак нечега

Ратко Дмитровић (Фото Танјуг)

Ти мени војводо, ја теби кроатофилу

Какве твитове и саопштења су разменили глодур „Вечерњих новости” Ратко Дмитровић и чланови НУНС-а Жестока твитер-расправа између директора и главног уредника „Вечерњих новости” Ратка Дмитровића и појединих чланова Независног удружења новинара Србије (НУНС) толико се захуктала да ово удружење тражи изјашњавање ресорног министра Ивана Тасовца. Ратко Дмитровић не тражи ништа. Осим што и даље својим твитовима узбуркава НУНС-ово чланство које га оптужује за говор мржње. Како је све почело? Дмитровић се, коментаришући комеморацију у Блајбургу као једини простор колективне жалости Хрвата, присетио како је још деведесетих „говорио и писао да је Хрватска неоусташка држава” и да су га због таквог става „нападали једино у Србији”. Када га је један од

Мештровићев споменик краљу Петру изнад градских врата на Пилама у Дубровнику подигнут је 1923. године, а уклониле су га усташе 1941. године.

Прије само сто година: Сплићани и Дубровчани клицали Боже правде!

У борби за ослобођење и уједињење уочи Првог свјетског рата Далмација је имала истакнуто мјесто. Иако савремена хрватска историографија то питање изоставља, дио хрватских грађанских слојева био је пројугословенски оријентисан исто онолико колико је био и просрпски. Њихова борба није била тек политичка нужност, већ често и најдубље убјеђење због ког су ризиковали. Такође, Србија у тим круговима није била посматрана као објекат који ће помоћи у сузбијању италијанског утицаја, већ као Пијемонт чијој су се демократији истински дивили многи хрватски умјетници и интелектуалци оног времена. То је доба када је 19-годишњи Мирослав Крлежа пребјегао у Београд да се као добровољац пријави у српску војску и бори за слободу, када

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.