Ни Давидовић, ни Шљиванчанин нису моји фаворити, хероји, јунаци… апсолутно не, али у овом случају њих двојица су готово неважни Готово несношљива количина лицемерја – подигнутог искључиво на политичком ставу и убеђењу, одавно регистрованог код неких новинара, политичара, писаца, ангажованих интелектуалаца, јавних личности Србије – доказана је по ко зна који пут и овог јануара, а темељи се на два случаја временски удаљена 11 година. Први се одиграо у Новом Саду, други у Бешки, селу инђијске општине, лепој вароши на десној страни Дунава. Старији инцидент регистрован је на новосадском Филозофском факултету, где су самозвани антифашисти држали трибину на коју је упала група предвођена Гораном Давидовићем. Наводно, звекнуо је и један

Уз сва додатна питања и дилеме, које су векови унели у хришћанство, само једна Исусова лекција, она о давању, довољна је да га славимо Нема неверних, атеизам је само квалификација за оне који одбијају да прихвате религијске поставке, догме, почев од неупитности постојања бога. Кад чујете “неверника” како објашњава да је вера измишљена ради колективне контроле група, заједница и народа, наглашавајући да је његов ум слободан, ванрелигијски, да не верује у бога већ у доброту, поштење, љубав, људскост… знајте да испед себе имате дубоковерујућу особу. Религиозну не, верујућу да. Нема суштинске разлике између онога који слепо верује у бога (шта год под тим подразумевао) и онога ко верује, узмимо, у

Просечном Европљанину преостаје још само нада да ће стари континент од ислама заштитити иста сила која је то учинила и 1683. године Хоће ли Свевишњи серијом чуда, у овом времену, раног 21. века, сачувати Европу од ислама као што се, верују и неки историчари, догодило крајем лета 1683. године, за време Друге опсаде Беча? Тада је све било на страни Турске; бројност војске, опремљеност, залихе, савремено наоружање, пре свега артиљерија… На другој страни, Беч није у потпуности био спреман за одбрану, коалиционе војске нису се окупиле на време, залихе су биле мршаве а градом је владала куга, косећи редом и ширећи језиви страх. И онда се догодило нешто необјашњиво; жариште

Срби овде не треба да се мешају, на Хрватима је да одлуче да ли је “За дом спремни” њихова национална легитимација. Судећи по свему постојећем јесте, али сачекајмо Кад у Хрватској више не буде живео ниједан Србин (то време није далеко) мржњу ће усмеравати на споменике културе и постојања “хрватских Срба”, на Србију као државу и Републику Српску, свакако. Тако су одгојени; на мржњи, нетрпељивости, најблаже речено резерви према Србима. Ово је – да не испадне као наша тврдња – бивши градоначелник Сплита, Жељко Керум, јавно признао, пре неколико година, у камеру ХРТ. Хрватска државотворна идеја артикулисана од стране Анте Старчевића, настала је на мржњи према Србима, делимично према Угарској