arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Никола Милованчев: Меморандум дубровачког пароха Божидара Митровића председнику владе Стојадиновићу

Документ који овдје доносимо – меморандум дубровачког пароха Српске православне цркве Божидара Митровића[i] Милану Стојадиновићу, првом предсједнику југословенске владе који је посјетио Дубровник, датиран 28. јула 1938, занимљив је због приказа тешког положаја дубровачких Срба у првој Југославији. Меморандум је драгоцјен документ за утврђивање пуне историјске истине, да су Срби између два рата у многим крајевима земље, а посебно у Хрватској, Славонији и Далмацији назадовали у политичком, културном, економском и демографском погледу.[ii]Та чињеница је већ уочи II свјетског рата била евидентна како онима који су јој се противили, тако и другима, који су је одобравали. Међу овим другима, споменуо бих Васу Богданова. Он је  усвом мјесечнику „Политичко искуство“, који је издавао 1940.

Академик Матија Бећковић

Матија Бећковић на „Тргу од ћирилице“: Узели сте га, јачи сте, али, не тражите да вам уз Косово дамо и своју част!

У оквиру манифестације „Трг од ћирилице“ која се одржава у Херцег Новом, 14. августа организован је концерт „Херцег Нови за Косово и Метохију“. Свој допринос овом концерту дао је прослављени српски песник и академик Матија Бећковић својом беседом. – Можда се ова тема не уклапа у мождане вибрације овог доба године кад бисмо сви желели да се опустимо и за тренутак одахнемо и одржимо илузију да смо сви лаки и безбрижни. Покушавали смо да искључимо све рингле и прекидаче и све склонимо у страну, па ипак нас престижу и старе и нове бриге и нове мисли. Како би било добро да нас Србе не третирају мимо света и не траже

Годишњица погибије 12 равногораца у селу Кусатку

Садржај: На данашњи дан, 1944, у мом селу Кусатку код Смедеревске Паланке погинуло је 12 равногораца у борби са немачким окупаторским снагама. У сећање на њих, оклеветане и заборављене антифашисте и борце за слободу, дајем одломак који сам им посветио у књизи. Пише: Немања Девић ”Напади на немачке транпортне линије били су у лето 1944. чести. Снаге ЈВуО, под командом потпоручника Добросава Радојковића, попуњене су 9. августа 1944. мобилизацијом. Истог дана, извештени од шефа железничке станице из суседног Ковачевца да ће кроз Кусадак проћи немачки транспортни воз са оружјем, упутили су се ка железничком стајалишту Рабровац, које је било најпогодније за постављање заседе. Планирали су напад на воз, не би

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!

Док други величају своје злочинце и злочине, разним скуповима и концертима, ми своје жртве заборављамо! Заборављамо ко смо, шта смо и одакле смо. Дјецу лијечимо преко SMS порука, а влада наручује нова возила, јер су им, како кажу, стара дотрајала. Имам осјећај да смо поново у комунизму, само што сад можеш да кажеш шта мислиш. А, зарад мира ипак ћути, јер зашто да се враћамо у прошлост. Зашто да се сјећамо, невиних цивила и предугачких колона, жена, дјеце, стараца? Зашто да се сјећамо покланих, прогнаних, заборављених? Зашто да се сјећамо, јер то је давно било? Било прије 25 или 75 или 350 година, сјећати се морамо! Покушавају истину преокренути, изврнути

Ратко Дмитровић, Василије Крестић, Милован Витезовић и Миломир Краговић / Фото П. Милошевић

“Крст на крижу” без ретка мржње

У Скупштини Београда недавно је промовисана књига Ратка Дмитровића у издању компаније “Новости”. Снажан покушај да се прикажу односи Срба и Хрвата РЕДАК и снажан покушај да се кроз два симбола – крст и криж – прикажу односи Срба и Хрвата, чије вође често забораве хришћанске поруке, књига “Крст на крижу” Ратка Дмитровића за кратко време изазвала је велику пажњу јавности. То је показала и промоција у препуној Свечаној сали Скупштине града Београда. Публика, у којој су били председник Републике Српске Милорад Додик, академик Драгослав Михаиловић, градски менаџер Горан Весић, историчар др Радош Љушић и друге угледне личности, пажљиво је слушала мишљење рецензената и аутора, који су говорили о односу

Немања Девић: Ово би ваљало знати пре него што проговоримо о Николи Тесли

Док спремам књигу Теслиног превода Змајевих песама, са вама делим неке од никада преведених речи човека који је мењао свет својим изумима, али и оставио златан траг који из срца народне традиције води до вечне истине. На том месту Пупин и Тесла не само да су на истом путу, већ њиме корачају један поред другог. Никола Тесла пише: ”На Косову пољу пао је Милош Обилић, најплеменитији од свих српских хероја, након што је убио султана Мурата II посред његове велике војске. Да се не зна да је ово историјска чињеница, могло би се помислити да се ради о миту, створеном под утицајем Грка и Римљана. Јер у Милошу видимо и

Матија Бећковић

Матија Бећковић: Извињење

Не могу прежалити Што неким случајем Није жив Султан Мурат Па да одем на Косово поље Да му се извиним Прво бих набрао Пуне руке божура И фино их увио у тробојку Па главом на Видовдан Бануо пред његов чадар Извини Падишаху што оволико касним Ко ће ме разумети ако ти нећеш Много си ишао испред свог времена Оно што је теби било јасно још онда Ја сам схватио тек сада Све си нам искрено и отворено говорио Али ниси имао коме Ко је онда могао и помислити Да ћеш ти испасти поштенији Од свих који су долазили после тебе Ти ниси освајао свет А да нико твој не погине

Немања Девић Фото: Блиц Онлине

Изгледа да нам нису до краја испрали мозак

У Кнегиње Љубице има један шармантaн кафић, где четвртком увече свирају неки момци уживо – углавном неке обраде страних ствари. Увек кларинет у тој свирци долази до изражаја. Привуче ме кад год сам у пролазу, али никад нисам свраћао; учинило ми се да се ту окупља углавном неки дорћолски шминкерај, па да не кварим имиџ ни ја њима ни они мени. Вечерас пошао по млеко, па опет пролазим поред кафића и имам шта да чујем: кларинетиста свира “Видовдан”. Поручили и веселе се неки млађи људи за столом. Па ми беше топло око срца. Јест, нама је све нормално, наше, право, аутентично и изворно, постало тако ретко да видимо и чујемо,

Путоказ за туристе у Кнез Михаиловој улици (Фото: Р. Крстинић)

Матија Бећковић: Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

И да ми заборавимо ћирилицу, она не би нестала. Грци, Бугари, Руси нам се не би придружили. Ако бисмо заборавили ћирилицу, не бисмо умели да прочитамо своје тапије, епитафе, своју личну карту, каже за „Политику“ академик Матија Бећковић Када бисте некоме рекли да више људи пише ћирилицом него латиницом, не би вам веровао! – каже академик Матија Бећковић, коментаришући најављене предлоге измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, које прецизније регулишу статус употребе ћирилице у јавном простору. Тај предлог је био сасвим довољан за отварање бурне политичке расправе у којој су ћирилица и/или латиница заправо нека врста линије раздвајања прве и друге Србије. Министар Владан Вукосављевић је оценио да је

Војвода Петар Бојовић

Српско чојство: Војвода Петар Бојовић

Ваше је само ово: војник на војника, ратник на ратника! Све што је преко тога, није од Бога! Ако ли неко од вас – не дао Бог – прекрши овај завет светих ратника српских, кунем му се, биће избрисан из књиге живота, како на овоме, тако и на ономе свету! Откада је као момче закорачио изван родних Мишевића код Пријепоља, преко војне школе до командних позиција у српској војсци, војвода Петар Бојовић свагда је био први. Истакао се командујући у Балканским ратовима 1912–1913, а 1916–1918. обављао је дужност начелника штаба Врховне команде српске војске. Војвода Бојовић неговао је култ српског ратника и светлог оружја, истицао је јунаштво колико и чојство.

Верујем у Бога, Српство и у доброг човека

Ове вечери гледам у звездано небо над својим родним крајем. Све чешће, тако, последњих година мисли ми лете док сам загледан у звезде. Вечерас су на Косову и у Метохији, где сам прошле године, баш на овај дан – Тројичиндан, први пут посетио село Мушутиште. Мушутиште је до 1999. било мешовито, српско-албанско село, једно од највећих у покрајини. Налази се око 11 километара југоисточно од Суве Реке, у призренском крају. Карактеристично за многа насеља, Срби су и овде претежно били настањени око својих светиња: оне су им давале снагу да издрже све тешкоће у периодима дугог робовања. Слично је било и у Ђаковици и у Липљану и у Ораховцу и

Изложба "Моје Јадовно" у Љубљани

ВИДЕО – Изложба „Моје Јадовно“ отворена у Љубљани

У парохијском дому храма Светих Кирила и Методија у Љубљани, у суботу 3. јуна отворена је изложба „Моје Јадовно“, у спомен на Србе и Јевреје страдале у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Изложба је пројекат Културног центра из Новог Сада и удружења „Јадовно 1941.“, које окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса усташких логора Јадовно, а приредили су је студенти историје Предраг Лозо и Драгослав Илић и дугогодишњи предсједник удружења др Душан Басташић. Овом приликом, посјетиоци изложбе имали су прилику видјети документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941.-2016.“ те чути предавање Душана Басташића и правника и историчара из Љубљане Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Басташић је рекао

Девић: Бићемо свједоци чина у коме ће Република Српска остварити право на независност!

Историчар Немања Девић је као један од оснивача НВО Српски академски круг успио да ауторски препознатљивим и веома упечатљивим текстовима широј јавности приближи тему историје српског народа у Другом свјетском рату. У разговору за Српско коло Девић каже да је судбина Републике Српске сложено питање које од српских елита захтијева оно што им је у новијој историји често недостајало: стрпљења и мудрости. „Република Српска одраз је вишевјековне борбе за слободу српског народа западно од Дрине. Њу је у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година створио исти онај народ који је, послије геноцида у НДХ, постао дословно жив клан-недоклан. Сматрам да ће српски народ у будућности, а ми ћемо бити свједоци тог чина,

Матија Бећковић: Смрт Његошева највећи је српски пораз од Косова, али и ново рођење

БЕСЕДА НА АКАДЕМИЈИ У БАРУ ПОВОДОМ ОСВЕШТАЊА ХРАМА СВЕТОГ ПЕТРА II ЛОВЋЕНСКОГ ТАЈНОВИДЦА – Кад су Владику Петра II сахрањивали, испратили су га књаз и кнегиња, два архимандрита, два ђакона и 20 свештеника. Пуцало се, кажу, из хиљаду пушака. Кад је пресахрањиван, испраћен је без крста и свеће, без свештеника и сродника. Било их је сваке феле, вере и невере – само није било његове цркве – Лако су се одлучили између мале капелице и грдосије маузолеја до којег су пробили тунел да, уместо оног грудоболног, унесу „Његоша“ од 28.000 кила. Није се ни могло друкчије завршити време у којем је Његош исписиван из хришћанства уопште, из православне цркве посебно,

ИЗЛОЖБА И ПРЕДАВАЊЕ „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У ЉУБЉАНИ

У парохијском дому Црквене општине у Љубљани, у суботу 3. јуна, у 19.00 часова, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен страдалим Србима и Јеврејима у комплексу хрватских логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Прије отварања изложбе биће приказан 15-минутни документарни филм „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016.“ и одржана пригодна бесједа Душана Ј. Басташића и Николе Милованчева на тему: ,,О (не)култури заборава“. Изложба ће бити постављена од 09. – 19 маја 2017. а може се погледати од 09. до 19. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. из Бањалуке а настала је кориштењем архивске грађе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.