arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ВЕТЕРАН: МЫ БРОСИЛИ УСТАША В ЯМУ!

17. November 2022.

В сентябре 2014 года, в организации Фонда единства православных народов, я участвовал в конференции посвященной 70-летию освобождения Молдовы и Юго-Восточной Европы от фашизма, в Кишиневе, Молдова.Первого дня конференции, прямо перед началом, все участники встали и тихо говорили: ветеран, ветеран… Я обернулся и увидел крепкого старика, который вошел и сел рядом со мной. СРПСКИ Это был Мирко Сировина, герцеговинец, ополченец-добровольец 1941 года, а затем партизан, человек, которого сразу после войны отправили в Россию, в Советский Союз, для дообучения, и в 1948 году, во времена Информбюро , он решил остаться там. На конференции, конечно же, я говорил о лагерном комплексе Госпич-Ядовно-Паг, где было убито 38 тысяч сербов, и эта моя речь, которая

НЕМАЊА ДЕВИЋ: Зашто је српски југ био ампутиран из јединствене националне свести?

14. November 2022.

На недавно одржаном научном скупу у Врању, покренуло се питање шта југ Србије представља у српској прошлости и садашњости. И није могло а да не заболи само овлаш додиривање чињеница које говоре о Гвозденом пуку из Топлице, преко српског Манчестера као синонима за међуратни Лесковац, до Тике&Шпица, рођака из провинције и “мочања“ као првих асоцијација за српски југ стотинак година касније. Било би врло занимљиво да нам неки мастер рад на одељењу за историју у Београду покаже (знам да се то неће догодити) који су мотиви југа били доминантни у српској штампи 1920-их, који 1930-их, а који 2020-их година и како се и под којим утицајима та слика мењала. Али,

Ђурђица Драгаш: Црква Светих апостола Петра и Павла крије Теслину тајну

7. November 2022.

Чији је Никола Тесла? Да ли је Србин, Хрват или можда Американац?! Одговор на то питање које, с времена на време “запали” интернет и усталаса српску и хрватску јавност, сасвим је очигледан и једноставан тамо где је све почело – у Теслином Смиљану. И не, нећете тај одговор пронаћи у модерном Меморијалном центру, међу необичним експонатима и збуњујућим подацима према којима су Тесле влашког порекла. Истину, једну и једину, спознаћете у цркви Светих Апостола Петра и Павла која однедавно поново краси ово личко село. Храм Српске православне цркве, у којем је службовао Николин отац Милутин, и у којем је 1856. године крштен човек који ће “обасјати свет”, обновљен је 2006.

Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?

2. November 2022.

Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. У дневном издању новина као и на порталу компаније Новости, 27. октобра ове године, објављен је прилог под насловом „ БЕОГРАДСКЕ СТАЗЕ СТРАДАЊА: На мапи будућих школских екскурзија биће и места масовних убистава Јевреја, Рома и Срба у престоници“ аутора Р. Драговића. Тема прилога је везана за недавну иницијативу Музеја жртава геноцида, упућену министру просвјете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу да се обиласци мјеста ратних страдања уврсте у обавезне програме рекреативних настава, студијских путовања и ученичких екскурзија основних и средњих школа

Споменик палим борцима у херцеговачком селу Хум

10. October 2022.

На предњој страни налази се коалиција, која се у комунистичкој визури на овим просторима удружена борила против тзв. НОП-а: усташе, Италијани, Немци и четници. На почетку рата, четник, да ли из почетног сажаљења или кукавичлука, окреће главу и бежи од сукоба са партизанима. На другој композицији, иста коалиција удара на нејач. Док отац Херцеговац, родољуб, пркоси злочинцима, мајка чува децу која су јој се свила око сукње. Али четник сада насрће први, са исуканом камом, да коље. И то је то. Оваква спомен обележја нисам запазио у хрватским селима, већ у српским у којима је требало конструисати симетрију у злочинима „домаћих издајица“, четника (Срба) и усташа (Хрвата), често и уз

Др Душан Ј. Басташић Фото: СРНА

Душан Басташић о резултатима пописа у Хрватској: На крају неће остати ни српски гробови

24. September 2022.

Већину људи српске националности која тренутно живи у Хрватској чине они старијег животног доба. И они су се вратили на своја огњишта да “заврше посао”. Да умру. Када и они “оду” након њих неће остати ни гробови, јер хрватска држава систематски уклања и српске споменике и обиљежја, уз образложење да нису плаћене комуналне накнаде. Бришу све потенцијалне трагове било каквог постојања Срба на тим просторима. И у тај процес се укључила и хрватска историографија па се тако све чешће може чути да су Срби у Хрватској посрбљени католици или Власи. Истакао је ово за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић поводом резултата посљедњег пописа становништва у Хрватској, који

Годишњица страдања Срба у акцији “Медачки џеп”

10. September 2022.

Јуче се навршило 29 година од напада хрватске војске на села у околини Госпића. У акцији названој Медачки џеп убијено је 88 Срба, од којих су 36-оро били цивили. Пише: Ђурђица Драгаш Рођаци и пријатељи убијених окупили су се на парастосу у београдској Цркви Светог Марка Иза назива Медачки џеп крију се три српска села у околини Госпића-Дивосело, Читлук и Почитељ. Крије се неколико стотина људи који су тог септембра 1993.године протерани из својих кућа, али најтеже је што се крију и трагичне судбине оних који нису успели да се спасу. Нешто народа је успело да побегне у Велебит, али они који су остали у својим селима су углавном побијени.

Немања Девић: Нова генерација Срба ми улива наду да имамо свијетлу будућност (ВИДЕО)

1. September 2022.

Зашто је Немањи Девићу забрањен улазак у Архив Србије? Како тумачити рехабилитацију Николе Калабића и реакције које су уследиле? Шта крију тајни архиви Озне? Какво је актуелно руководство Музеја жртава геноцида? Зашто у српској историографији тиња такозвана јасеновачка полемика? Постоји ли у Србији комунистичка дубока држава? Где су корени и како је текао успон комунистичке идеје 1920-1941? Шта нас званична историографија учи о грађанском рату и партизанском покрету у разним фазама, до данас? Да ли је Комнитерна србофобну идеологију преузела од црно-жуте монархије, и да ли је та идеологија претходница данашњег другосрбијанства?  Какве су последице победе комуниста 1945 и можемо ли се бавити контрачињеничном историјом и разматрати шта би било да су

Ђурђица Драгаш: Народ који се плаши да сам себи призна да је над њим почињен геноцид, не може очекивати да то учини неко други

18. August 2022.

Народ и држава који нису успели да преброје ни жртве свог последњег страдања – НАТО агресије – не могу ништа боље ни да очекују! И објави Џерузалем пост срамни текст у којем извесни Давид Голдман тврди да у Јасеновцу није страдало више од 4 и по хиљаде људи! И оптужи нас беспризорник да смо лагали, да лажемо и даље и да морамо сместа да престанемо са “срамотном злоупотребом Холокауста”. И рекоше многи да Голдман и не заслужује коментар, али ја ипак морам да напишем пар реченица. Навикли смо ми, Срби, на овакве приче, текстове, сатанизовање по светским медијима. Навикли смо да у америчким филмовима Србин мора да буде терориста, ратни

Јадовничани свој десети Часни крст подигли уз јаму Тучић понор код Грачаца

17. July 2022.

У суботу 02. јула 2022. на Велебиту и Личком пољу, тринаесту годину за редом, у организацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Том приликом су Јадовничани уз благослов Оца Предрага Пантелића, пароха Грачачког, уз јаму Тучић понор поставили и освештали Часни крст. Крсно знамење нашим пострадалим Србима, Светим Новомученицима Горњекарловачким и Јадовничким. Након парастоса и освештања Часног крста, стихове своје пјесме “Очи Јованове”, говорила је аутор Ђурђица Драгаш. Окупљенима се потом обратио Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Браћо и сестре, Ово је Јама Тучић понор. Налази се између железничке станице Грачац и села Штикада код насеља Враце, удаљена

Душан Ј. Басташић: Зар је чињеница да се многа стратишта Срба данас налазе ван граница Србије и Српске, довољна за заборав?

2. July 2022.

У суботу 02. јула 2022. на Велебиту и Личком пољу, тринаесту годину за редом, у организацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Након парастоса и интонирања химни “Боже правде” и “Моја Република”, окупљенима се обратио предсједник удружења Јадовно 1941. Помоз` Бог браћо и сестре, Часни Оци, господине бивши Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине из реда српског народа, поштовани гости, драги Јадовничани. Данас смо се сабрали код Шаранове јаме, мјеста гдје су наши чланови породица, сународњаци, православни Срби, мученичком смрћу окончали свој овоземаљски живот и својим страдањем заслужили Царство небеско. Наши свети новомученици Јадовнички. У крилу Господњем, моле се за наше спасење, за нас

Српско народно вијеће са хрватским ветеранима код Шаранове јаме на Велебиту

29. June 2022.

Домовина не пуца, не убија и не протјерује своју дјецу, не диже им у ваздух и пали куће, не сијече рафалима њихове избјегличке колоне и не ракетира их. Недавно, 24. јуна ове године у организацији Српског народног вијећа из Загреба, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Нико од говорника у комеморативном дијелу окупљања а ни касније у публикованим репортажама није поменуо да је тај Дан сјећања и тај датум установило удружење Јадовно 1941. из Бање Луке још 2010. године. Много тога што се могло чути и видјети том приликом код Шаранове јаме, заслужује коментар. Ипак, то ћемо оставити за другу прилику јер у суботу 02. јула наше удружење тринаесту

Литургија и парастос у Камничкој Бистрица (Словенија) борцима ЈВуО, и народу из збјега из Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим после краја рата 1945.

21. June 2022.

И ове године смо се сјетили жртава, које су пола вијека насилно биле брисане из памћења нашег народа (тек послије распада СФРЈ, 1994. године, почело се први пут са обиљежавањем стратишта у Камничкој Бистрици). Вјечнаја памјат! И ове године је у Камничкој Бистрици, близу градића Камника, у околини Љубљане, на десетак километара од аустријске границе, одржана литургија са парастосом борцима Југословенске бојске у отаџбини (ЈВуО) и народу из збјега са подручја Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим на подручју Словеније после краја Другог свјетског рата, маја и јуна 1945. Литургију је служио о. Александар Обрадовић, архијерејски замјеник за Словенију Митрополије загребачко-љубљанске. На жалост, осим уобичајених листића – летака,

Оптужница против хрватских пилота, у име Александре из колоне питам: Шта се чекало до сад

31. May 2022.

Oдавно ме нешто није изненадило као вест да је српско Тужилаштво за ратне злочине подигло оптужницу против четворице хрватских пилота због напада на колону избеглица на Петровачкој цести. Прва реакција била је онако, из срца – хвала богу, а онда је уследило и питање – шта се чекало до сад! Пише: Ђурђица Драгаш Прошло је 27 година од тог крвавог и сулудог злочина у којем је буквално искасапљено и спаљено тринаесторо људи међу којима је било и шесторо деце. Многи од преживелих нису дочекали ни овај наговештај правде. Умрли су тугујући, питајући се какав је то свет у којем није злочин бомбардовати колону избеглица. Отишли су разочарани, несрећни, заборављени. Сећам се

Никола Милованчев: Шта гђа министарка Тривић треба да (са)зна о српским жртвама

3. May 2022.

Еуфемизми сакривају истину, госпођо министарко. Немојте ићи тим путем – па Ви, као шеф ресора просвјете Српске треба друге да учите. Пише: Никола Милованчев У Козарској Дубици је 29. априла одржана меморијална академија „Поља смрти“, посвећена жртвама система усташких логора смрти Јасеновац. Главна говорница је била гђа Наталија Тривић, министар просвјете и културе Републике Српске. По наводима медија, она је том приликом рекла: „Изучавање и презентација историјске грађе и сјећања на геноцид и холокауст, није само цивилизацијски дуг према жртвама, већ неспорно и значајан чинилац у обликовању будућности… Вечерас обиљежавамо сјећање у Kозарској Дубици, страдалном мјесту, која  је у Другом свјетском рату изгубила чак 54 одсто становништва, само зато што

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА