arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ђурђица Драгаш: Прича о Деси из Дивосела

8. May 2023.

Дошла си ми ноћас у сну… први пут. Дошла си ми ноћас у сну…први пут… У шуштавој белој хаљиници, с дечјим рукама, с очима пуним неба. Смешиле смо се једна другој јер… ми смо иста крв! Причала си ми о том дану, о јутарњој роси и пожутелом, усталасаном класју. Мирисале смо заједно свеже скувано млеко и јеле тврди хлеб. Шапутала си ми о мајчином скуту и дедином брку, о руменом дечаку Јовану. Јуриле смо за шареним телетом, миловале звезду на коњском челу, слушале птице и шуму… Препознавале смо једна другу, без додира и погледа јер… ми смо иста крв! Причала си ми о страху, о очевој бори на челу, о

О вечитој деци Јасеновца

30. April 2023.

Сви медији на српском језику у протеклих неколико дана, баш уочи дана сећања на Јасеновац (немамо празник који се овако зове, већ се ради о обележавању пробоја последњих логораша 22. априла 1945) пренели су вест која би била нека врста сатисфакције жртвама: Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посед спискова деце спасене у мисији Диане Будисављевић. Пише: Немања Девић Речено је да се ради о оригиналним списковима са именима 5.800 деце, углавном српских сирочића са Козаре, за који се мислило да је изгубљен, или уништен, а који прецизно говори о њиховом идентитету и судбини. Зашто су ти спискови данас важни? Смелом акцијом Диане Будисављевић око 12.000 дечака и

У Београду одржана Међународна научна конференција о Јасеновцу

25. April 2023.

У Београду је 22.и 23. априла одржана Међународна научна конференција „Одјеци Јасеновца – Сагласни и несагласни наративи“. Била је то 21. по реду годишња конференција коју Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка организује у знак сећања на жртве троструког геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Ове комеморативне конференције су двадесет  година одржаване у Њујорку, и ово је први пут да су се учесници окупили у главном граду Србије. О различитим аспектима историје страдања стотина хиљада недужних људи у НДХ и култури сећања на њих, говорили су доајени међу историчарима из Србије, академик др Василије Крестић и војни историчар магистар Антун Милетић, као и истакнути стручњаци из иностранства

ТРИБИНА: Сјећањем и памћењем против политике заборава

21. April 2023.

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свети Василиjе Острошки у Ослу, организује трибину. „Сјећањем и памћењем против политике заборава“ Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ– Госпићка група логора – претеча Јасеновца– Море подвелебитског канала, наша друга плава гробница– У потрази за јамама, мјестима страдања Гост на трибини, Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке. Премијерно: 12. априла 2023, у експедицији удружења Јадовно 1941, лоцирана је још једна крашка јама у којој су убијане жртве 1941. године, “Шевићa јама”, изнад села Кланац, Пазариште, сјеверо – источно од села Смиљан. После више деценија, ова готово заборављена јама

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

16. April 2023.

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред истребљењем, па ипак упорно на свом камену или

Ђурђица Драгаш: Десино стабло

14. April 2023.

Наш траг, наша нада, наше јутро!!! Зовем се Деса.Пет ми је година. Не знам јесам ли се родила кад се сејало жито ил’ косила мирисна трава.Можда сам дошла на овај свет у мећави, док је око куће завијала бура.Можда су ме донеле птице што се у пролеће враћају с југа.Не знам…Не стиже мајка да ми каже… Имам брацу Јована.Имам и бабу и дједа.Имам стрица, стрину.Имам пуно рођака и комшија.Сви смо ту, ал’ нема маме и тате… Сањам их често, памтим њихове руке и образе, сећам се мајчиног мириса и очевих бркова. Плачемо некад ја и мој Јован кад пада киша… да се не види!Дозивамо их кад дивљи ветар ломи дрвеће…

Протест uдружења Јадовно 1941. против параканонизације Алојзија Степинца у Европском парламенту

19. March 2023.

Кардинала Независне Државе Хрватске, Алојзија Степинца, поново ће у Европском парламенту покушати приказати као светог, на конференцији коју 21. марта организује ЕУ посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ-а. Пише: Др Душан Басташић Након што је под кровом Европског парламента, институције израсле на тековинама антифашистичке Европе, служена миса, промовисана књига и постављена изложба о Алојзију Степинцу, сада се најављује и конференција о том пресуђеном ратном злочинцу, на којој га се жели лажно приказати као свеца. Неприхватљива је изјава портпаролке Европског парламента, Делфин Колар, да све то не организује Европски парламент. Дакле, слиједи да се конференција и све пратеће манифестације „само“ дешавају под кровом Европског парламента. На тај начин се свему томе

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Никола Милованчев: Хрватски проблем – чланак једног умног и честитог Хрвата из 1921.

14. March 2023.

“И ако хрватска народна душа болује, верујем у здрави народни инстинкт, верујем у оне латентне силе, које леже закопане дубоко у народној души, а које ће, кад се пробуде, убити све заразне клице, које данас муче душу хрватског сељака.“ Геноцид, биолошко уништење Срба, само је потврда запажања др Здравка Ковачевића из 1921. – Срби, који су пре 100 година у бившем котару Слатина били најбројнији, сведени су на мање од 10% Зато могу без грижње савести устврдити да се само обмањујемо верујући у љубав хрватског сељака спрам српског му друга, напротив данас хрватски сељак (а великим делом и капуташ) мрзи српскога сељака и Србе у опће и није их никада искрено волео.Здравко

Matija_Beckovic.jpg

Безгробна Војска – једна непозната прича

10. March 2023.

Сведочење академика Матије Бећковића, песника, осведоченог борца за очување српског националног бића и вере Православне о једној “безгробној војсци” издатој од стране савезника и растргнутој у комунистичком терору. О знаним и незнаним јунацима који својим животима платише љубав према Богу и Роду, Краљу и Отаџбини. Извор: ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала “Олују”

7. February 2023.

Одгледах “Олују”. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се “мотала” само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

Јадовничани, потомци, поштоваоци и сународници наших Светих новомученика српских

7. January 2023.

У ове празничне дане, на истеку календарске године, настојимо сагледати и процијенити да ли je удружењe Јадовно 1941. током 2022. године учинило довољно и оправдало повјерење Вас који сте на било који начин помогли нашу мисију. Помогли и подржали било кроз посјете и читање прилога на сајту www.Jadovno.com , нашим страницама на друштвеним мрежама, присуствовали нашим трибинама, учествовали на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2022, било да сте донирали новац или опрему за наш рад. Најкраће, оно што бих издвојио од урађеног је слиједеће: Ако већ нисте: ПРИЈАВИТЕ СЕ ОДМАХ НА ВИДЕО КАНАЛ ЈАДОВНО 1941. https://www.youtube.com/channel/UCU0C… – Вас то не кошта ништа, а удружењу ће много значити –

Ђурђица Драгаш: Моје чудо у чудној 2022. години

2. January 2023.

Крај једне и почетак нове године, време када правимо планове, али још више подвлачимо црту, збрајамо и одузимамо, размишљамо о протеклих дванаест месеци. Да ли смо могли боље, јаче, успешније? Јесмо ли испунили обећања дата  себи и другима, јесмо ли “варали на контролном”, разочарали или усрећили своје ближње, можемо ли да, без стида, погледамо свој одраз у огледалу? Иако је сигурно много оних који се не осврћу и не праве планове, оних који живе само за данас, верујем да је ипак више нас који себи постављамо сва ова питања! Сећам се… и 2022. смо дочекали без снега, у дебелом плусу. Није нам ипак, онако глобално, донела баш много сунца и лепоте.

ПИТАМО: По чијем пројекту ће бити грађен Меморијал Доња Градина?

23. December 2022.

Архитектонско рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике. ENGLISH Обећања о изградњи Меморијалног центра Доња Градина слушамо већ годинама. Интензивније од 2010. године када је урађен први приједлог пројекта који није добио зелено свјетло на јавној расправи у Бањој Луци. Прије годину – две од званичника се могло чути да ће пројекат радити једна позната кућа из Америке. Данас, на састанку два српска Предсједника, Александра Вучића и Милорада Додика, није поменуто које је то пројектно рјешење. Незамисливо је да Меморијал у Доњој Градини архитектонски буде изграђен по узору на меморијале жртвама Холокауста као нпр.

Ђурђица Драгаш: Југославије више нема и нико је не жели… осим вас!!!

2. December 2022.

Пробудите се! Зна се ко, по оној народној, учи на туђим, а ко на својим грешкама. Не бих да користим тешке речи одмах на почетку, али баш о тој пословици сам размишљала гледајући објаве и честитке које су по друштвеним мрежама, поводом “Дана Републике”, делили моји земљаци, сапатници, Крајишници. Оно што су раном зором започели осведочени и задрти комунисти и југоносталгичари, током дана и вечери (у складу с временским зонама у којима се налазе) наставили су земљаци расути по свету, избеглице, људи које је на тај пут без повратка одвела управо идеологија и систем којима су се тог дана клањали. Кап која је прелила чашу био је прилог у РТС-овом

WE ASK: According to whose project will the Donja Gradina Memorial be built?

24. November 2022.

The architectural solution that should be a model for the announced team is the Memorial Center in Stari Brod on the Drina river, not far from Višegrad, by Novica Motika. СРПСКИ We have been hearing promises about the construction of the Donja Gradin Memorial Center for years. More intensively since 2010, when the first project proposal was made, which did not get the green light at the public hearing in Banja Luka. A year or two ago, one could hear from the officials that the project would be done by a well-known company from America. Today, at the meeting of the two Serbian Presidents , Aleksandar Vučić and Milorad Dodik, it was not

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА