arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

БОКАН: ХРВАТИ ТРАЖЕ ОД СРБА ДА СЕ “СУОЧЕ СА ПРОШЛОШЋУ” И ДА “РАСКРСТЕ СА СВОЈИМ ИСТОРИЈСКИМ ГРЕШКАМА”

Од када је Хрватска почела да председава Европском Унијом, она је одмах на тапет ставила своје омрзнуте комшије – све нас – и од Србије кренула да тражи и длаку у јајету, опраштајући, притом, себи све у Другом светском рату почињене злочине, као и етнички погром над Србима током августа 1995. године.  Хрватска сада допушта и сугерише ”овакву” или ”онакву” судбину ”отварања нових поглавља” приступу Еу за онај део српске политичке елите која се још увек бави том одавно анахроном и по нас мање-више бесмисленом темом (сем, наравно, реторички, из строго дипломатских и државно-стратешких разлога).  Они, тако, траже од нас да сместа испунимо безброј њихових строгих захтева и, успут, пристанемо

ХРВАТСКО МИНИСТАРСТВО ОДОБРИЛО ТРГОВСКУ ГОРУ ЗА ОДЛАГАЛИШТЕ НУКЛЕАРНОГ ОТПАДА

Хрватско Министарство за заштиту животне средине и енергетике дало је локацију бившег војног складишта Черкезовац у општини Двор на употребу Фонду за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада нуклеарне електране “Кршко”. Из Фонда је саопштено да су јуче од Министарства преузели ову локацију намијењену за успостављање центра за збрињавање радиоактивног отпада. У саопштењу се, између осталог, наводи да ће Хрватска безбједно збринути радиоактивни отпад и искориштене изворе јонизирајућег зрачења које посједује, те да ће током пројекта Фонд континуирано “сарађивати са локалном и општом јавношћу, те прекограничним дионицама”. Ова локација одобрена је упркос упозорењима из БиХ да би градња одлагалишта на овом мјесту могла угрозити 250.000 људи из слива ријеке Уне.

ОШТРЕ МЈЕРЕ ФЕДЕРАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ: Више од 100 Требињаца добиће казне од 500 КМ због присуства на литургији у Завали?

Око 120 људи, већином из Требиња и околине, добиће прекршајне налоге због присуствовања литургији у недјељу у манастиру Завала у Поповом пољу, потврђено је за Топпортал из МУП-а Херцеговачко-неретванског кантона (ХНК). “У цркви је било око 120 људи, обављен је разговор с одговорним особама. Полиција је сачинила службену забиљешку, те слиједе даље законом прописане мјере и санкције против свих присутних који су кршили закон и мјере које је издао Кризни штаб ХНК у ванредној ситуацији због вируса корона. Слиједом свих радњи, биће предузете санкције против свих лица, а ми имамо начина да их идентификујемо“, каже портпарол МУП-а ХНК Људевит Марић. Што се тиче прекршајних казни које би могла добити лица

Kући нaкoн 25 кoсoвских гoдинa

Знaм дoстa oних кojи сe joш нeћкajу oкo пoврaткa, пoручитe тaквимa дa сe слoбoднo врaтe. Нeмajу сe чeгa бojaти: ниje лaкo, aли си нeкaкo свoj и пoтпун, кaжe Слoбoдaн Koшeвић, кojи сe с брaтoм и мajкoм у рoдни Букoвић крaj Бeнкoвцa врaтиo приje три мjeсeцa. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Владимир Јуришић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Зa вишeгoдишњих лутaњa пo бaниjским и кoрдунским брдимa, кршeвитoj Дaлмaциjи и Лици или ушoрeним слaвoнским сeлимa,

Синиша Љубојевић: Срби су пред нестанком у Хрватској

Срби у Хрватској и након 20 година имају исте проблеме, а након уласка у ЕУ ствари су се почеле враћати и уназад, рекао је у интервјуу за “Независне” Синиша Љубојевић, главни секретар Демократског савеза Срба у Хрватској. “Ми имамо исте проблеме и у вези с обновом кућа, увјетима обнове кућа, повратак је отежан, неријешено је питање конвалидације радног стажа, итд. Људи се боје повратка”, каже он. Интервју водио: Дејан Шајиновић НН: Kако изгледа политичко представљање Срба у Хрватској данас? ЉУБОЈЕВИЋ: У Хрватској су тренутно активне двије странке са српским предзнаком – СДСС и ДСС. Није тајна да смо колеге и ја били чланови СДСС-а, и хајмо рећи да смо због

Нацистичка пропаганда у Хрватској: Загреб жмури на позив за УБИЈАЊЕ Срба и Јевреја

“Хрватско обрамбено штиво” негира злочине у Јасеновцу и пропагира усташтво. Готово сви овакви сајтови у региону регистровани на америчким серверима. Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ Људска бића на овом свету су као гљиве у шуми. Има добрих гљива и добрих људи. Има и отровних, лоших гљива и лоших људи. Знаш ли, сине, ко су лоши људи, отровне гљиве човечанства? – Наравно да знам мајко. То су Жидови! Овако почиње антисемитска сликовница “Отровна гљива” Ернста Химера, коју је интегрално, у ПДФ формату, објавио портал “Хрватско обрамбено штиво”. Књига се завршава реченицом: “Без решења жидовског питања, нема спаса човечанству.” Али ово није једино скандалозно штиво које се може наћи на том профашистичком и

Укидање закона – најбољи пут за нормализацију верских прилика у Црној Гори

После доношења црногорског Закона о слободи вероисповијести, од крајa децембра протекле године, већ скоро два месеца сведоци смо досад невиђеног мирног грађанског отпора насртају на Српску православну цркву (СПЦ) у Црној Гори. Скупштинска већина у Црној Гори је донела тај закон, чији је назив циничан када се има на уму његов садржај, упркос упозорењима да ће тиме изазвати велико незадовољство православних верника. Упозорења не само да су се обистинила него је народни револт превазишао сва очекивања. Показало се да народ лакше може поднети повреду других права него повреду његове вере и светиња. Свенародном окупљању свакако је помогло мудро држање архијереја и свештенства СПЦ, које је помирљивим и хришћанским духом осујетило

Рајна Драгићевић: Вуковом реформом избрисан и заборављен лексички слој славеносрпског језика

Заборавивши славенизме, изгубили смо културноисторијску везу са целом једном епохом у развоју српске духовности. Од сто педесет хиљада речи савременог српског језика које су обрађене у шестотомном Речнику Матице српске, само две стотине је оних које уза се имају ознаку да потичу из црквенословенског, рускословенског или руског језика. Овај изненађујући податак изнео је професор русистике Богољуб Станковић, додајући да је број позајмљеница само на слово А у овом речнику три-четири пута већи од укупног броја славенизама у целокупном Матичином речнику и да има више турцизама само на слово А и Б од укупног броја славенизама у свим томовима овог речника. После победе Вукове реформе, у српски књижевни језик ушла је

Преминуо српски историчар Веселин Ђуретић

У Београду је у 87. години умро Веселин Ђуретић српски историчар и члан Сената Републике Српске. Ђуретићева супруга Милка рекла је Срни да је њен муж умро у уторак, 18. фебруара, на београдској клиници Бежанијска коса, те да ће у уторак, 25. фебруара, бити сахрањен на Новом бежанијском гробљу у 12.45 часова, уз опијело које ће бити служено у 11.45 часова. Ђуретић је био и један од оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, те сарадник Балканолошког института САНУ, члан Савеза комуниста Југославије и аутор неколико радова о теми Народноослободилачке борбе. Био је познат по залагању за уједињење свих Срба, и четника и партизана. Милка Ђуретић рекла је да

Интервју са Дарком Ђогом: “Ако пропустимо да се одазовемо на позив народа – Цркве, сами смо себи криви”

Портал Исток објавио је разговор са протопрезвитером ставрофором Дарком Ђогом, ванредним професором на Богословском факултету у Фочи и једним од млађих православних теолога који својим ставовима и отвореношћу побуђује значајну пажњу јавности. Задржаћемо се најприје на актуелним збивањима у Црној Гори. Дешавања у Црној Гори, чије сте Ви активни учесник, а тичу се спорног Закона о слободи вјероисповијести, покренули су далеко ширу реакцију, православног народа, али и других вјероисповијести. Какво је Ваше мишљење ко ће ту да попусти, власт у Црној Гори или црква? –  Црква неће попустити јер нема више шта да се попусти – власт отворено каже да њихова намјера јесте изградње неке нове ЦПЦ (очигледно да је

Сретењска бесједа Александра Раковића у Бањој Луци

У препуној сали Академије наука и умјетности Републике Српске, 15. фебруара 2020. године у организацији Србског Сабрања Баштионик одржана је традиционална Сретењска бесједа. Овогодишњи бесједник на тему „Српско уједињење“ био је др Александар Раковић из Института за новију историју Србије – Београд. Раковић je нагласио да српско уједињење мора да нам буде циљ, а да се у складу с циљем одређују стратегија и тактика који треба да буду везани за културу, просвјету и науку. Србско Сабрање Баштионик се захваљује свима који су допринијели да ова бесједа буде успјешно одржана. Посебну захвалност упућујемо овогодишњем бесједнику др Александру Раковићу на бесједи која је надахнула и укријепила све нас који сањамо сан о

Слободан Антонић: Шта о нама мисле „добри Бошњани“ – какву би историју Срби у БиХ учили

На порталу Радио Сарајева, на ком је публикован шовинистички текст Сенадина Лавића (о чему писах прошли пут), у току је објављивање, у наставцима, и књиге “Трагом древних Бошњана” Танера Аличехића и Ђенана Галешића. Овај потез уредништво је образложило тиме да су у књизи садржане „идеје које могу донијети мир и просперитет овој земљи“ (наглашавање изворно). Наиме, ова нас књига, наводно, учи о „стољећима вјерске плуралности, у којој су Босанци, Бошњани, Бошњаци, како год, стољећима, све до средине XIX стољећа, али и касније, своје односе чували и изграђивали управо на босанским вриједностима“ (наглашавање изворно). Аутори ове књиге нису историчари. Танер Аличехић дипломирао је физику, а магистрирао менаџмент, док је Ђенан Галешић дипломирани правник. Нико од њих

Никола Трифић: БОРБА ЗА ЋИРИЛИЦУ ДО ПОСЛЕДЊЕГ СЛОВА

Сведоци смо да је употреба ћириличког писма у Србији све ређа. Према подацима истраживања рађених од стране неколико релавантних агенција, само 36% становништва користи ћирилицу као своје примарно писмо, њих 44% предност даје латиници, док је 20% испитаника рекло да оба писма подједнако употребљава. Изрека: “што јужније то тужније“, када је ћирилица у питању има обрнут смер, са епицентром туге у нашем главном граду. За разлику од југа и југоистока земље где 50% становништва примарно користи ћирилицу, у АП Војводини и Београду, предност нашем матерњем писму у односу на латиницу даје свега 25% становништва. Чак шта више, на листи главних градова Европе, по употреби матерњег писма од стране својих грађана,

Bastionik_logo.jpg

Сретењска бесједа 2020.

Задовољство нам је да Вас позовемо на традиционалну Сретењску бесједу, која ће бити одржана у суботу 15.02.2020. љ.Г. на Сретење Господње у великој сали Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци (ул. Бана Лазаревића 1) са почетком у 19.00 часова. Овогодишњи бесједник на тему „СРПСКО УЈЕДИЊЕЊЕ“ биће др Александар Раковић са Института за новију историју Србије. ДОБРОДОШЛИ! Србско сабрање „Баштионик“, Ивана Ф. Јукића бб ТЦ „Видовић“, локал бр. 9, 78000 Бањалука, Република Српска Тел/факс: +387 51 211 802 Моб: + 387 65 526 873, + 387 65 663 124, Интернет презентација: http://bastionik.org/Електронска пошта: srbsko.sabranje.bastionik@gmail.comВидео канал: http://www.youtube.com/user/SabranjeФБ страница: https://www.facebook.com/bastionikИнстаграм: https://www.instagram.com/bastionik_srbsko_sabranje/

Србија дефинисала српски културни простор

Српски културни простор који не подразумева само територију државе Србије, већ и простор на коме је српски народ током историје оставио трагове материјалне и нематеријалне културне баштине и самим тим се српски културни простор преклапа са другим просторима. Влада Србије усвојила је данас Стратегију развоја културе до 2029. године са Акционим планом, а Министарство културе оцењује да је реч о основу за развој културе и великом искораку у нормирању те области у Србији. Србија, иначе никад раније није имала такав стратешки документ, а овим који је предложен уређује се циљеве и приоритети у развоју културе. Стратегијом се такође плански и систематски регулише јавни интерес у области културе и одређују стратешки

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.