Đurđica Dragaš: TRI KRSTA POD JABUKOM

Za sve mučenike koji su se vraćali kući i, umesto radosti i života, pronalazili grobove i zgarišta! Kako su nastavljali živote, samo su oni znali…

Ležim….
na zemlji smrznutoj.

Dve zore dočekah,
nepomičan,
bez suze,
bez uzdaha.
Tup kao noć bez mesečine.

Ležim i Boga prizivam.
Crn,
sam,
za zemlju krvavu prikovan.

Ležim na zgarištu,
na temelju i konačištu.
Ležim na grobu,
bez spomena i krsta.

Zatvorenih očiju,
mrazom okovan,
sanjam…
proleće i pesmu,
kosu raspletenu,
belinu nedara njenih.

Sanjam kolevku,
ruke dečje,
obraze rumene od vatre sa ognjišta.

Ljubim čedo neviđeno,
neljuljano,
neoplakano.

Ležim smrznut,
na pragu kuće naše.
Živ, a mrtav.

Ustaću….
Sutra…
Kad srce jadom okamenim.

Skupiću im pepeo.
Tri krsta kraj jabuke podići.
Tri sveće zapaliti.
Tri života odživeti.

Od istog autora: Kolumnisti / prijatelji – Đurđica Dragaš